Археолози и историчари који проучавају стари век традиционално посматрају Блиски исток као регију југозападне Азије – конкретно, као регију коју окружују Средоземно море, Црно море, Каспијско језеро, Црвено море и Персијски/Арапски залив. У савремено доба, ова регија обухвата следеће земље: Израел/Палестину, Либан, Сирију, Турску, Јордан, Ирак и западни Иран. Неки научници такође у своју дефиницију Блиског истока укључују и Кипар и Закавказје (Грузију, Јерменију, Азербејџан), иако ове земље вероватно треба сматрати „источним Средоземљем“, односно „Кавказом“. Премда је Египат свакако био важан играч у древној блискоисточној историји, он се често искључује из традиционалних дефиниција Блиског истока. Савремени научници из области политичких наука и новинари користе термин „Средњи исток“ за исту географску област. Блиски Исток се обично сматра „колевком цивилизације“, с обзиром на то да су се многе прекретнице у људској историји – као што су почетак пољопривреде, почетак писмености и први градови – десиле у овој регији.
Овај превод је заснован на претходној верзији дефиниције. Ако желите да преведете тренутну дефиницију, контактирајте нас.
