Зренянин (Серби)

Зренянин
	Нах беха меттиг
Зренянин
	серб. Зрењанин
Байракх	ХӀост
	45°22′40″ къ. ш. 20°23′10″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх	Серби
Гуо	Воеводинан автономин мохк
Истори а, географи а
Йиллина	1326
Майда	190,9 км²;
Центран локхалла	76 метр
Сахьтан аса	UTC+1
Бахархой
Бахархой	▼67 129 стаг (2022 шеран 1 октябрь);
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код	+381 23
Поштан индекс	23000
Автомобилан код	ZR
	zrenjanin.rs
Картин тӀехь
	Викиларми чохь медиафайлаш

Зренянин (серб. Зрењанин) — Сербин Воеводинан автономин мехкан Зренянин йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг^[1]^[2]^[3].

Географи

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 76 метр.

Климат

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)^[4].

Демографи

Бахархойн статистика 1800 — 2022
Шо	Бахархой
1800	12 200	^[5]
1846	16 500	^[5]
1870	19 700	^[5]
1880	19 500	^[5]
1890	21 900	^[5]
1900	23 300	^[5]
1910	26 000	^[5]
1921	27 500	^[5]
1931	32 800	^[5]
1948	38 564	^[6]
1953	44 168	^[6]
1961	55 539	^[6]
1971	71 424	^[6]
1981	81 270	^[6]
1991	81 316	^[6]
2002	79 773	^[6]
2011	76 511	^[6]
2022	67 129

Билгалдахарш

↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.
↑ ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ ⁹ https://web.archive.org/web/20071023200210/http://www.populstat.info/Europe/yugoslft.htm
↑ ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ https://publikacije.stat.gov.rs/G2014/PdfE/G20144009.pdf

Литература

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

ХӀара Сербин географех лаьцна чекхбаккханза йаззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана.

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[_de4dd2c468361b99-5] ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ ⁹ https://web.archive.org/web/20071023200210/http://www.populstat.info/Europe/yugoslft.htm

[_3de1ac2f2ffe2383-6] ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ https://publikacije.stat.gov.rs/G2014/PdfE/G20144009.pdf

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]