Ljubi bližnjeg svog

Skulptura dobrog Samarićanina u Holandiji.

Ljubi bližnjeg svog (ili voli svog suseda) je etičko načelo koje zastupaju mnoge svetske religije.

Judaizam

U knjizi Levitskoj, čije se autorstvo tradicionalno pripisuje Mojsiju, je zapisano:

Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog.

– Knjiga Levitska, 19:18

Jevreji Mojsija smatraju za najvećeg proroka, a hrišćani i muslimani ga takođe poštuju. Knjiga Levitska je deo jevrejske Tore i hrišćanske Biblije.

Hrišćanstvo

Zapovest o ljubavi prema bližnjem u hrišćanstvo je ušla iz Hebrejske Biblije.

Na više mesta u Novom zavetu i u apokrifima su zabeležene sledeće Isusove reči:

Ljubi brata svojega kao dušu svoju. Čuvaj ga kao oko u glavi.

– Evanđelje po Tomi, izreka 25

Isus je često naglašavao ljubav prema bližnjem, smatrajući je jednom od dve najveće zapovesti:

Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.

– Evanđelje po Mateju, 22:35-40

On je govorio da na njima leže čitava Tora i Knjiga Proroka, odnosno da „druge zapovesti veće od ovih nema.“ Za razliku od Tanaha, odnosno Starog zaveta, Isus načelo ljubavi proširuje i na neprijatelje:

Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.

– Evanđelje po Mateju, glava 5:43-44

U Pavlovoj poslanici Galatima ljubav prema bližnjem postaje načelo čitavog zakona:

Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe.

– Poslanica Galatima, glava 5:14

Vidi još

• Zlatno pravilo
• Deset zapovesti
• Priča o dobrom Samarićaninu