Ljubi bližnjeg svog
Ljubi bližnjeg svog (ili voli svog suseda) je etičko načelo koje zastupaju mnoge svetske religije.
U knjizi Levitskoj, čije se autorstvo tradicionalno pripisuje Mojsiju, je zapisano:
Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog.
– Knjiga Levitska, 19:18
Jevreji Mojsija smatraju za najvećeg proroka, a hrišćani i muslimani ga takođe poštuju. Knjiga Levitska je deo jevrejske Tore i hrišćanske Biblije.
Na više mesta u Novom zavetu i u apokrifima su zabeležene sledeće Isusove reči:
Ljubi brata svojega kao dušu svoju. Čuvaj ga kao oko u glavi.
– Evanđelje po Tomi, izreka 25
Isus je često naglašavao ljubav prema bližnjem, smatrajući je jednom od dve najveće zapovesti:
Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
– Evanđelje po Mateju, 22:35-40
On je govorio da na njima leže čitava Tora i Knjiga Proroka, odnosno da „druge zapovesti veće od ovih nema.“[1] Za razliku od Tanaha, odnosno Starog zaveta, Isus načelo ljubavi proširuje i na neprijatelje:
Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.
– Evanđelje po Mateju, glava 5:43-44
U Pavlovoj poslanici Galatima ljubav prema bližnjem postaje načelo čitavog zakona:
Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe.
– Poslanica Galatima, glava 5:14
Vaso Pelagić smatra da je Isus "pripadao taboru socijalista" jer se zauzimao za sirotinju i družio se s njome, i govorio: “ljubi bližnjeg svog kao samog sebe, a bližnji naš jeste svaki čovjek na svijetu”.[2]
- ↑ Evanđelje po Marku, 12:28-31
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2013-03-25. Pristupljeno 2013-03-23.