18. 2.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
18. вељаче/фебруар (18. 2.) је 49. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 316 дана (317 у преступној години).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1358. — У Задру склопљен гласовити Задарски мир између Млетачке Републике и угарско-хрватског краља Лудовика I. Анжувинца којим су се Млечани одрекли Далмације.
- 1478. — Брат енглеског краља Едwарда IV - Георге, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина.
- 1861. — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије.
- 1865. — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага.
- 1900. — Бурски рат: Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима.
- 1952. — Грчка и Турска су постале чланице НАТО.
- 1960. — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења слободне трговине.
- 1965. — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.
- 1991. — У терористичком нападу Ирске републиканске армије (ИРА) на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа.
- 1996. — У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи.
- 1997. — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце.
- 2000. — На паралментарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију.
- 2002. —.
- Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину како би замениле међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995.
- Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову.
- 2003. —.
- У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова, за којим је Хашки трибунал издао оптужницу за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998.
- У подметнутом пожару у подземној железници у јужнокорејском граду Тагеу, погинуло је најмање 133 особе, а више од 150 је повређено.
- 2006. —.
- Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића.
- Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу.
- Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије досадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића.
- 1.800 људи је погинуло након што се, због водених бујица, одронио део планине на југу Филипина.
- Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1516. — Марија I, енглеска краљица.
- 1745. — Алессандро Волта, италијански физичар († 1827.).
- 1835. — Цезар Антонович Кјуи, руски складатељ.
- 1883. — Никос Казантзакис, грчки писац и филозоф († 1957.).
- 1896. — Андрé Бретон, француски књижевник.
- 1898. — Ензо Феррари, италијански возач брзих аутомобила и оснивач истоимене марке аутомобила.
- 1916. — Зија Диздаревић, босански књижевник.
- 1919. — Јацк Паланце, амерички филмски глумац украјинског поријекла. († 2006.).
- 1921. — Бранко Бауер, хрватски и југословенски филмски редитељ († 2002.).
- 1932. — Милош Форман, чешки режисер, сценарист и глумац († 2018.).
- 1933. — Yоко Оно, јапанско-америчка пјевачица и умјетница.
- 1933. — Боббy Робсон, енглески ногометни тренер и бивши ногометаш († 2009.).
- 1938. — Иствáн Сзабó, мађарски режисер.
- 1943. — Борислав Паравац, босанскохерцеговачки политичар.
- 1954. — Јохн Траволта, амерички глумац и плесач.
- 1959. — Лепомир Ивковић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
- 1964. — Матт Диллон, амерички глумац.
- 1967. — Роберто Баггио, талијански ногометни репрезентативац.
- 1973. — Цлауде Макéлéлé, француски ногометаш и тренер.
- 1974. — Јевгениј Кафељников, бивши руски тенисер.
- 1978. — Оливер Поцхер, њемачки забављач и комичар.
- 1978. — Јосип Шимунић-"Јое", хрватски је ногометни репрезентативац.
- 1983. — Роберта Винци, италијанска тенисерка.
- 1989. — Соња Петровић, српска кошаркашица.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1294. — Кублај Кан, монголски освајач.
- 1405. — Тимур Ленк, татарски емир.
- 1455. — фра Анђелико, италијански сликар.
- 1546. — Мартин Лутхер, њемачки реформатор (* 1483.).
- 1564. — Мицхелангело Буонарроти, талијански умјетник.
- 1915. — Стојан Новаковић, српски политичар, дипломата, филолог и историчар. (*1842).
- 1931. — Милан Суффлаy, хрватски политичар.
- 1956. — Гистав Шарпантје, француски композитор.
- 1967. — Роберт Оппенхеимер, амерички физичар (* 1904.).
- 1969. — Драгиша Цветковић, југословенски политичар (* 1893.).
- 1997. — Бозорг Алави, ирански писац и политички интелектуалац.
- 2001. — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (* 1950).
.
Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
- Свету мученицу Агатију.
- Свету мученицу Теодула.
- Светог Полиевкта - патријарха цариградског.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар