Бутан, службено Краљевина Бутан (дзонгха : Друк Yул, Земља Змаја) је држава у јужној Азији без излаза на море. Налази се у планинском ланцу Хималаја (највиши врх је Кула Кангри, 7.554 м). На сјеверу граничи с Кином, на југу с Индијом с којом је повезан господарски и политички.
Будизам је државна религија и припада му већина становништва. Бутан је још увијек прилично изолиран од вањског свијета и странцима је допуштен приступ само у поједина подручја земље.
Облик површине Бутана обиљежен је Хималајом. Више од 80 посто земље лежи на висини изнад 2.000 м надморске висине.
У земљи постоје три различита крајолика. На југу, уз границу са Индијом протеже се долина Дуар, уски појас који је заправо огранак огромне низине Гангеса и Брамапутре .Од 2.000 до 3.000м високи обронци Хималаја су главно подручје насељавања у Бутану. Уз границу са Кином протеже се регија високих планина Лунана. Врх Гангкхар Пуенсум висок је 7.541 м и највећи врх на свијету је на који још никада није ступила људска нога. Више од двије трећине краљевине покривено је шумама.
Клима је у Бутану по појединим подручјима врло различита. Док на југу влада субтропска односно тропска клима, у долинама средишњег Бутана влада умјерена клима са хладним зимама и врућим љетима. У планинама су зиме екстремно оштре а љета хладна. За вријеме кишног раздобља посебно у јужним подручјима скоро редовно долази до поплава.
Становништво Бутана састоји се од три групе: у западном планинском дијелу живи народ Нгалонг који је дошао у средњем вијеку из Тбета и тој етнији припада и краљевска обитељ. У источним планинским предјелима живи народ Сарцхоп који је етнички близак брдским племенима сјевероисточне Индије. Те двије групе становништва су међусобно блиске због своје припадности будизму . Трећа група живи у долини уз индијску границу, а претежно су непалски Бутанци или Лхотсхамп. Они су са собом донијели и своју религију, хиндуизам.
Непалци су се почели насељавати на југу Бутана од краја 19. стољећа, и то у почетку са пристанком владе која је требала додатну радну снагу. 1958 године су границе затворене. Закон о држављанству из исте године отворио је Непалцима стално настањеним у јужном Бутану могућност да добију формално држављанство Бутана. Међутим, и након 1958 се наставило досељавање посебно из густо насељеног Непала али и из Индије, што је измакло свакој контроли.
Самостан Тактсанг
Попис становништва проведен 1980 показао је, да се удио непалског становништва повећао на више од 50 посто. То је у владајућим слојевима Бутанаца изазвало страх од традиционалног тибетанско-будистичког идентитета и културе Бутана, а осим тога и бојазан, да би монархија могла бити угрожена групама непалског становништва које су са собом донијеле и неке демократске традиције.
Промјеном закона о држављанству са ретроактивним дјеловањем, 1985 године су сви становници Бутана поријеклом
из Непала морали доказати да су имали стални боравак у Бутану прије 1959 године. Тко то није могао, нашао се у положају да буде проглашен илегалним усељеником.
Од 1988 Влада проводи изражену политику културне асимилације . Та политика названа и "бутанизација" састоји се у појачаном инсистирању на основама на којима почива држава према "тса wа сум" (јединство три елемента, краљ , влада и краљевина ) и наметања обавезе културне асимилације наслоњене на традицију Нгалонга , а састоји се у наредби преузимања кодекса понашања владајуће групе, ношења традиционалне одјеће Бутанаца као и проглашење језика Нгалонг службеним језиком.
Иза тога је дошло до значајних немира у јужном Бутану на које је влада реагирала појачаним дјеловањем војске и полиције. Од половине 1991 је почела кампања застрашивања и изгона уз тврдњу да се ради о људима који нису држављани односно не могу доказати држављанство Бутана, или изнудом изјаве о "добровољном" исељењу. Велики дио припадника непалске етничке скупине - њих око 100.000 - је побјегао у Непал гдје живе у избјегличким логорима .
Оснивање државе Бутан у 17. стољећу је уско повезано са Будизмом. Оснивач је био један редовник ( Схадбрунг Наwанг Намyал ) из самостанског реда Друкпа-Кагyü у Тибету . Градња самостанских утврда у Бутану служила је обрани од ривализирајућег самостанског реда Гелупка који је опетовано покушавао своју политичку моћ проширити и на Бутан.
У оквиру самостанске реформе Друкпа-самостани су изгубили своје земљишне посједе, који су подијељени сељацима-безземљашима. Егзистенција самостана осигурана је из државног буџета. У Народној скупштини осигурано је 15 мјеста за представнике клера које одређује будистички гремиум. Духовни вођа самостанског реда Друкпа је Је Кхенпо који уз краља ужива високи положај у политичком систему Бутана.
О повијести првобитних становника Бутана, Тхепу, нема писаних трагова. Познато је, да су у 8. стољећу индијски мисионари донијели будизам у до тада хиндуистичку феудалну кнежевину која је у сљедећем стољећу доспјела под тибетанску власт. Индијско-хиндуистички утјецај је насилно уклоњен, а будизам у облику тибетанског ламаизма проглашен у 12. стољећу државном религијом. Тада су саграђени бројни самостани који су постали ослонцем феудалног друштва. Из мјешавине старосједилачког народа Тхепу и Тибетанаца развио се народ Бхотија.
1557 је Пема Карпо (1527-1592)(племенски кнез Бхотија) приграбио власт и доказао се у жестоким борбама са Тибетанцима. Након његове смрти подијељена је власт у држави формалну између духовног и свјетовног поглавара, али је практично била у рукама лама . Они су постављали чиновнике (Пöнлоп) који су се бринули за утјеривање пореза од сељака и проводили судбену власт. Између различитих феудалних мочника долазило је непрекидно до борби и ривалитета у које су се из Тибета мијешали како Далај Лама тако и Панчен Лама.
Схабдунг Наwанг Намгyал (1594-1651) је за вријеме своје владавине успио 1616 ујединити до тада независне кнежевине у теократску државу. Тај религиозни достојанственик рођен у Тибету сматра се оснивачем Бутанске државе и оцем њеног идентитета. Успио је објединити све регије земље и организирањем писмом управљане државе положио темељни камен данашњег бутанског друштва. Држава је добила име које и данас користи Друк Yул (Земља Змаја) . Послије смрти Схабдунг Наwанг Намгyал-а низ локалних владара је покушало дочепати се централне власти, и избио је низ грађанских ратова .
Како би ојачао своју власт, 1767 је Деб Раџа Јудхур признао кинески суверенитет. 1772 је почео готово стогодишњи гранични конфликт између британске Источноиндијске Компаније и Бутана. Након освајања Асама (једна од индијских савезних држава која граничи са Бутаном) 1826 године, британска колонијална сила хтјела је узети под своју контролу граничне планинске пријевоје па је 1864 и 1865 окупирала одговарајућа подручја Бутана. Уз британску подршку Угyен Wангцхук преузима власт 1895 а 1910 је изабран за краља и уводи насљедно династичко право (оснивач династије Wангцхук). Уговором из 1910 Велика Британија формално признаје Бутану независност, али задржава контролу над вањском политиком.
8.коловоза 1949 Бутан и Индија склапају уговор о пријатељству према којем Индија брине о вањским пословима Бутана, и пружа Бутану помоћ у развоју (градња цеста и елекртичних централа). Незадовољни умјереним реформама краља Јигме Дорје Wангцхука(Владао 1952-1972) група официра и чиновника сковала је уроту и убила предсједника 5. травња 1964 и покушала атентат на краља 1. коловоза 1965 године.
У студеном 1964 краљ је преузео сву власт у земљи. Парламент који постоји од 1953 године добива 1968 , кад је Бутан постао уставна монархија , одређене законодавне овласти. Краљевски Савјет и Савјет министара чине извршну власт . Политичке странке су забрањене. За вријеме краља Јигме Дорје Wангцхука ограничују се правалама и почињу мјере за укидање феудализма (укидање кметства, припреме за земљишну реформу ограничавањем величине посједа велепосједника на 120 хектара, петогодишње планирање, развијање образовног система, давање грађанских права становништву непалског поријекла). Потпуно државно признање Бутан добија примањем у УН 12. вељаче 1971 упркос томе што је већ пуно раније имао потпуну властиту државност.
Након смрти Јигме Дорје Wангцхукс нови је краљ постао пријестолонасљедник Јигме Сингyе Wангцхук Крунидбено славље засјенио је покушај атентата на краља од стране Тибетанаца који живе у егзилу у Бутану. 1981 услиједио је изгон Тибетанаца који одбили узети бутанско држављанство. Политички отпор против закона о држављанству из 1984 довео је 1990 до озбиљних немира на југу земље и протјеривања више од 100.000 непалских Бутанаца са југа Бутана у Непал. У коловозу 1998 краљ Јигме Сингyе Wангцхук против воље парламента ограничава своје овласти и ставља се под ауторитет Парламента.
.svg)
