Парагвај (ријека)
| Парагвај Рио Парагуаи Рíо Парагуаy | |
|---|---|
 | |
| Локација | |
| Државе |  Парагвај Бразил Аргентина Боливија |
| Градови | Асунциóн, Цáцерес, Цорумба, Формоса |
| Хидрографија | |
| Извор – апс. висина | јужно од мјеста Диамантино у Мату Гроссу( Бразил) 300 m |
| Ушће – апс. висина | ријека Паранá ? m |
| Дужина | 2 550 [1] km |
| Притоке | Лијеве: Рио Негро, Миранда, Апа, Тебицуарy Десне: Јауру, Пилцомаyо, Бермејо, Јејуí Гуазú |
| Хидрологија | |
| Проток – средњи | 2 700 м³/с |
| Слив – површина | 980 000 [1] км² |
| Улијева се у | Паранá (сјеверно од града Цорриентеса |
| Транспорт | |
| Пловност | од ушћа Паране до границе с Бразилом |
| Карта | |
 | |
Парагвај (португалски: Рíо Парагвај, шпањолски: Рíо Парагуаy) је пета по величини ријека Јужне Америке и највећа притока ријеке Паранá дуга 2 550 км. [1]
Парагвај локални индијанци на свом језику Гуаранí зову Yсyрy Парагуáи, а то значи значи Вода која тече низ воду. [1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Парагвај извире у прашумама Мато Гросса у Бразилу, јужно од мјеста Диамантино, на надморској висини од 300 м. [1] Од извора тече готово правилно у смјеру југа, правећи успут велике мендре. У свом горњем току у Бразилу, добрим дијелом свог тока формира, границу с Парагвајем. Након уласка у Парагвај и надаље тече правилно од сјевера према југу, лагано скрећући према западу. Након што дође до Асунциóна, прима с десне стране притоку Пилцомаyо. Задњих 240 км тока формира границу између Парагваја и Аргентине. [1]Код парагвајског града Пилар прима десну притоку Бермејо, затим тече задњих 50 км до ушћа у Парану, код мјеста Пасо де Патриа (30 км сјеверно од аргентинског града Цорриентес. Затим заједно с Параном формира највећи естуариј на свијету Ла Плата.
Ријека има честе сезонске поплаве, што значајно утиче на доњи ток ријеке Паране. Велика карактеристика горњег базена ријеке је велика сезонска мочвара Пантанал (у Бразилу), на коју се даље низводно са десне (западне) стране надовезује велика низина Гран Цхацо. [1]
Притоке Парагваја имају различите количине вода, током године. Изнад бразилског града Цорумба, водотоци имају највише вода у фебруару, а најмање од јула до аугуста. Низводно од Цорумбе водотоци имају највише вода у јулу, а најмање од децембра до јанура. Због тог су у Горњем Парагвају (то је до парагвајског града Цонцепциóн) поплаве честе од децембра до марта, док је у Средњем Парагвају (од Цонцепциóна до Асунциóна) поплаве честе од маја до јуна. Поплаве у доњем току Парагваја догађају се током фебруара, а поплавно подручје досеже око 100 000 км².
Климатске карактеристике
[уреди | уреди извор]Порјечје Парагваја које покрива површину од 980 000 км²[1], има претежно врућу и спарну тропску монсунску климу, коју карактеризирају сухе зиме и обилне кише у љетним мјесецима. [1]
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Дуж читавог порјечја Парагваја измјењују се шуме и травњаци. [1] У низинама источног Парагваја, измјењују се шуме и савана. Воде Парагваја и његових притока обилују рибама, најбројнија врста је Дорадо (налик на лососа) а има и крволочних пирања и карацидних паца.
Економско и транспортно значење ријеке
[уреди | уреди извор]Порјечје Парагваја ријетко је насељен и углавном економски неразвијен крај. Сточарство и пољопривреда су главне економске дјелатности. У горњем току се ријека углавном користи за локални промет, а од Асунциóна као моћни пловни пут, јер велики бродови плове низводно све до Буенос Аиреса. [1]
