Prijeđi na sadržaj

1961

Uredi veze
Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice 1961.)
Ovo je članak o godini 1961.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija: 1930-e  1940-e  1950-e  – 1960-e –  1970-e  1980-e  1990-e
Godine: 1958 1959 1960 – 1961 – 1962 1963 1964
1961. po kalendarima
Gregorijanski 1961. (MCMLXI)
Ab urbe condita 2714.
Islamski 1380–1381.
Iranski 1339–1340.
Hebrejski 5721–5722.
Bizantski 7469–7470.
Koptski 1677–1678.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat 2016–2017.
• Shaka Samvat 1883–1884.
• Kali Yuga 5062–5063.
Kineski
• Kontinualno 4597–4598.
• 60 godina Yin Metal Vo(l)
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11961.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1961 (MCMLXI) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju.

1961:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

[uredi | uredi kod]

Januar/Siječanj

[uredi | uredi kod]
  • 1. 1. - Uveden jedinstven obračunski kurs dinara za promet s inostranstvom: zvanični od 300 dinara za dolar uvećan za prim od 150%, tj. 750 za dolar.[1] Plate uvećane 10% (NY Times), ali skaču i cene. Jugoslavija je krajem prošle godine dobila 300 miliona dolara zajmova od SAD i nekih zapadnoevropskih zemalja za ekonomske, a naročito monetarne reforme.[2]
  • 1. 1. - Monetarna reforma u SSSR, "Hruščovljeva": uvedena šesta rublja, jedna za deset starih.
  • 3. 1. - SAD prekidaju diplomatske odnose s Kubom, nakon što je Fidel Castro zahtevao drastično smanjenje broja osoblja (odnosi obnovljeni 2015). Putovanje građana SAD na Kubu je zabranjeno 16. januara.
  • 3. 1. - Fond razvojnih zajmova SAD odobrio Jugoslaviji tri zajma od 27,7 miliona dolara: 14 miliona za proširenje termoelektrane na Kosovu, 8,5 za Željezaru Sisak i 5,2 za 21 dizel lokomotivu[3] (→ JŽ serija 661).
  • 3. 1. - Štrajk i Pobuna u Baixa de Cassanje u portugalskoj Angoli znače uvertiru Angolskog rata za nezavisnost i portugalskog Kolonijalnog rata (do 1975).
  • 7. 1. - Na konferenciji u Kazablanci pet afričkih zemalja s levičarskim liderima (Ujedinjena Arapska Republika, Maroko, Gana, Gvineja i Mali) objavili planove za stvaranje odbrambene organizacije.
  • 7. 1. - U Engleskoj uhapšen Portlandski špijunski krug koji je Sovjetima dostavljao detalje o mornaričkom naoružanju.
  • 8. 1. - U Francuskoj održan referendum o samoopredeljenju Alžira: 75% je za (podrška de Gaulleovoj politici).
  • 14. 1. - Jugoslavija i Rumunija potpisale sporazum o studiji gradnje brane u Đerdapu. (NYT).
Maslenički most
  • siječanj - Maslenički most je pušten u promet (razoren 1991, obnovljen 2005).
  • 14 - 18. 1. - Deveti plenum 8. CK KP Kine: udaljavanje od Velikog skoka naprijed u poljoprivredi, koji je izazvao masovnu glad - broj žrtava se procenjuje na 23 pa do čak 55 miliona.
  • 17. 1. - Odlazeći američki predsednik Dwight D. Eisenhower u Oproštajnoj adresi upozorava na povećanu moć vojno-industrijskog kompleksa.
  • 17. 1. - Ubijen Patrice Lumumba (objavljeno 13. 2.). Pored njega su ubijeni i Maurice Mpolo i Joseph Okito.
  • 18. 1. - Nesreća autobusa negde u FNRJ, osam mrtvih. (NYT)
Inauguracija JFK

Februar/Veljača

[uredi | uredi kod]
† Patrice Lumumba
Nijagarska hidroelektrana Robert Moses
  • 10. 2. - Na mreži je Nijagarska hidroelektrana Robert Moses, snage 2400 MW - tada najveća u zapadnom svetu.
  • 11. 2. - U Madridu je osnovana Organisation armée secrète - odbegli francuski generali pokušavaju sprečiti nezavisnost Alžira.
  • 11. 2. - Referendum u Britanskom Kamerunu: muslimanski sever je za Nigeriju a hrišćanski jug za raniji francuski Kamerun.
  • 11. 2. - Che Guevara je imenovan za ministra industrije na Kubi, ranije je bio predsednik Centralne banke.
  • 12. 2. - Branko Miljković se obesio u Zagrebu. Istog dana u "Dugi" je objavljeno njegovo "odricanje" od svog dela koje mu je izvučeno dok je bio pijan.[6]
  • 12. 2. - Lansirana sovjetska sonda Venera-1.
  • 12. 2. - Premijer Léon M'ba postaje prvi predsednik Gabona, sa "hiperpredsedničkim" ovlašćenjima (do smrti 1967).
  • 13. 2. - Kongoanska kriza: Savet bezbednosti UN doneo odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.
  • 14. 2. - Dan nakon vesti o smrti Lumumbe, demonstracije i napadi na belgijske ambasade u Moskvi, Beogradu, New Delhiju, ispred UN. Lumumbin zamenik Antoine Gizenga drži paralelnu vladu "Slobodne Republike Kongo" u Stanleyvillu/Kisanganiju (do avgusta), nekoliko zemalja ga sada priznaje.
  • 14. 2. - U Beogradu su organizovane masovne demonstracije povodom Lumumbine smrti, demolirana belgijska ambasada; pošto ih je milicija sprečila da napadnu zapadne čitaonice, razbijali su izloge prodavnica[7]. Zvanični Beograd se izvinjava Belgiji za ispade.
  • 14. 2. - Južnoafrički rand zamenjuje južnoafričku funtu, po kursu 2:1.
Putanja pomračenja Sunca
  • 15. 2. - Totalno pomračenje Sunca vidljivo i u Jugoslaviji, centralna linija približno Split-Mostar-Pljevlja-Niš (Dalmacija, Hercegovina i južna Bosna, najveći deo Crne Gore, Kosmeta i uže Srbije. Tokom pomračenja je snimljena scena raspeća u italijanskom filmu Barabba.
  • 15. 2. - Sabena Flight 548: u padu putničkog aviona kod Brisela poginule 73 osobe, uključujući američki klizački tim.
  • 20. 2. - Na IV kongresu Albanske partije rada, Enver Hodža osuđuje SSSR i izjašnjava se za kineske pozicije. Optužuje Jugoslaviju da je sa "Grčkom i Šestom flotom" pripremala "zaverenički prevrat u Albaniji".
  • 21. 2. - Rezolucija SB UN 161: sprečiti građanski rat u Kongu, ako treba i silom; ispitati Lumumbinu smrt.
  • 22. 2. - Rezolucija Izvršnog komiteta CK SKJ, odgovor na samit komunističkih partija u Moskvi prošlog novembra, na kome su Jugosloveni označeni kao revizionisti[8][9]. Govori se o dvoličnoj politici, po ideološkoj liniji (osuda "revizionizma") i međudržavnoj (dobra ocena odnosa).
  • 23. 2. - Jugoslovenski diplomata proteran iz Albanije jer je navodno isprovocirao uličnu tuču; Beograd odgovara da su diplomatu pretukli tajni agenti[10].
  • 23. 2. - Međunarodna banka za obnovu i razvoj daje 30 miliona dolara FNRJ za hidrocentralu kod Senja i dalekovode. (NYT)
  • 25. 2. - FNRJ neočekivano traži kupovinu 500.000 tona američke pšenice za dinare. (NYT)
  • 26. 2. - Nakon smrti Muhameda V, kralja Maroka postaje Hasan II (do 1999) - njegova vladavina se smatra autokratskom, "Olovne godine" od '60-tih do '80-tih.
  • februar - april - Titova afrička turneja "Galebom": Gana, Togo, Liberija, Gvineja, Mali, Maroko, Tunis, Egipat.

Mart/Ožujak

[uredi | uredi kod]
  • 28. 2. - 1. 3. - Savezna skupština FNRJ je donela 32 zakona u vezi ekonomske reforme.[11][12] Savezna narodna skupština FNRJ usvojila 20 zakona i 12 odluka kojima je ozakonjen novi sistem dohotka, cilj je da dohotkom raspolažu oni koji ga stvaraju[13].
    • Protržišne reforme u Jugoslaviji - promene u bankarskom sistemu (NBJ će biti samo emisiona banka), samoupravna preduzeća zadržavaju 55 umesto 25 % prihoda, kurs: 750 dinara za američki dolar[10] ("mini reforma" 1961).
    • Uveden je i porez na "višak profita", čime su praktično penalizovana uspešna preduzeća, radi izjednačivanja regiona (ukinuto 1963?).[14]
  • 1. 3. - Predsednik Kenedi ustanovio Mirovni korpus (Peace Corps), dobrovoljački program socijalnog i ekonomskog razvoja u inostranstvu.
  • 4. 3. - Sovjeti uspešno testirali antibalističku raketu V-1000.
  • 8. 3. - Jugoslavija i Bugarska si protjeruju po jednog diplomata (drugi sekretar jugoslovenske ambasade proteran zbog "špijuniranja", Jugoslavija uzvratila istom merom[10]).
  • 9. 3. - Sputnjik 9 (ili Korablj-sputnjik 4) leteo u svemir sa lutkom Ivanom Ivanovičem i raznim životinjama (još jedna slična misija 25-og, sa psom Zvjozdočkom).
  • 11. 3. - Barbie dobila Kena.
  • 11. 3. - Nesreća u rudniku Kotredež kod Zagorja ob Savi - 13 mrtvih.
  • 13. 3. - Kurenjivska tragedija nadomak Kijeva: pucanje brane vodi poplavi pulpe iz ciglane, zvanično ima 145 mrtvih.
  • 15. 3. - UPA, kasnija FNLA, digla brutalni ustanak na severu Angole - stradaju hiljade belaca i nepoćudnih crnaca.
  • 18. 3. - Eurosong 1961: Ljiljana Petrović, pjevačica iz Novog Sada, s pjesmom "Neke davne zvezde", u Cannesu po prvi put predstavlja Jugoslaviju na natjecanju za pjesmu Eurovizije.
  • mart - U FNRJ osnovane "grupe za izmirenje" za brže rešavanje sitnih sporova u seoskim krajevima. (NYT 2. april)
  • 21. 3. - Gheorghe Gheorghiu-Dej, generalni sekretar Rumunske KP, postaje predsednik novouspostavljenog Državnog saveta (do smrti 1965); raniji šef države, Ion Gheorghe Maurer, postaje premijer (do 1974), um. Chivu Stoice.
  • 23. 3. - Sovjetski kosmonaut Valentin Bondarenko stradao tokom eksperimenta izdržljivosti (objavljeno 1980-tih).
  • 29. 3. - "Vjesnik u srijedu" piše o strahovladi u Albaniji i obuci diverzanata protiv Jugoslavije.[15][16]
  • 30. 3. - U Njujorku potpisana Jedinstvena konvencija o opojnim drogama (na snazi od 1975): zabranjen kanabis i supstance razvijene od konvencije iz 1931.
  • 30. 3. - Trgovački sporazum FNRJ i SSSR - želi se udvostručenje trgovine do 1965[17].
  • 31. 3. - Popis stanovništva u FNRJ: 18.549.291 žitelj (+9,5% od 1953), uvedena je kategorija "Muslimani (u smislu etničke pripadnosti)" (→ Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 1961.)

April/Travanj

[uredi | uredi kod]
  • april? - Pošto Đorđe Marjanović nije dobio "Zlatni mikrofon", obožavaoci protestuju na Terazijama.[18]
  • 5. 4. - Barbra Streisand, sa nepunih 19 godina, prvi put nastupa na televiziji.
  • 5. 4. - Na Nizozemskoj Novoj Gvineji osnovano Vijeće Nove Gvineje s ciljem pripreme neovisnosti.
  • 6. 4. - Još jedan albanski diplomata proteran iz FNRJ, nakon što je pomenut na "špijunskom procesu". (NYT)
  • 7. 4. - Savezno izvršno veće objavljuje Belu knjigu o albansko-jugoslovenskim odnosima 1948-61 (odgovor na albanske optužbe).
  • 8. 4. - Britanski putnički brod MV Dara eksplodirao po oluji pored Dubaija, stradalo 238 od 819 ljudi na brodu - sumnja se na omanske pobunjenike.
  • 10. 4. - Radarskim signalom izmerena udaljenost do Venere u donjoj konjunkciji: 26.372.600 plus-minus koju stotinu milja (oko 42,44 miliona km) - poboljšana preciznost merenja Sunčevog sistema.
  • 11. 4. - U Izraelu počinje suđenje Adolfu Eichmannu - medijska pažnja obnavlja interes za Holokaust.
  • 11. 4. - FNRJ protestuje Pragu, tvrdi da je ataše za kulturu Bulat bio napadnut i drogiran. (NYT). Jugoslovenski diplomati su izloženi maltretiranju.[19]
Gagarinov mural
Iskrcavanje u Zaljevu svinja: foto iz muzeja

Maj/Svibanj

[uredi | uredi kod]
Palata Federacije
  • 3. 5. - Britanski dvostruki agent George Blake osuđen na 42 godine zatvora zbog špijuniranja za SSSR (pobegao iz zatvora 1966).
  • 5. 5. - Alan Shepard je prvi Amerikanac i drugi čovek u svemiru, na suborbitalnom letu.
  • 3 - 7. 5. - Veliki skok naprijed: kineski premijer Zhou Enlai ispituje stanje u provinciji Hebei i obaveštava Maoa: prehrana u kantinama se okončava, seljacima će biti dozvoljeno da gaje svoju hranu.
  • 9. 5. - Novi predsednik FCC u SAD opisuje televiziju kao "veliku pustaru" -
  • 10. 5. - Air France Flight 406: avion pao u Alžiru zbog eksplozije bombe, 78 mrtvih.
  • 11. 5. - Laoški građanski rat: zvanično počinje primirje, ali komunisti ga stalno krše. Nekoliko dana kasnije počinje konferencija u Ženevi.
  • 12. 5. - Monrovijska grupa obuhvata Liberiju, Nigeriju i veći deo frankofone Afrike, skloniji su nacionalizmu nego panafrikanizmu - sa zemljama Kazablakanske grupe stvaraju Organizaciju afričkog jedinstva 1963.
  • 13. 5. - TV Skoplje prvi put gostuje na zajedničkom programu JRT.
  • 13. 5. - U Severnoj Koreji osnovan Komitet za mirno reujedinjenje otadžbine - u narednom periodu severnjaci preduzimaju aktivnije mere prema Jugu.
  • 14. 5. - Pokret za građanska prava: bačene zapaljive bombe na autobus Freedom Riders-a u Alabami, koji su deset dana ranije počeli s iskušavanjem odluke Vrhovnog suda SAD o integraciji u međudržavnom autobuskom saobraćaju. Odluka o zabrani segregacije će biti donesena u septembru.
  • 15. 5. - Nemački biohemičar J. Heinrich Matthaei u SAD izveo "Poly-U-Experiment" ("rođendan" moderne genetike).
  • 15-20. 5. - U Beogradu održana međunarodna konferencija o nuklearnoj elektronici.
Adolf Eichmann na suđenju
  • 16. 5. - George F. Kennan, imenovan u januaru, novi je ambasador SAD u Jugoslaviji (do 1963).
  • 16. 5. - General Park Chung-hee izvršio vojni udar u Južnoj Koreji (ostaje na vlasti do atentata 1979).
  • 17 - 24. 5. - Održan prvi Muzički biennale Zagreb, prvi festival savremene glazbe na Balkanu.
  • 19. 5. - Venera-1 je proletela pored Venere, ali radio kontakt je bio izgubljen ranije.
  • c. 19. 5. - Na Eichmannovom procesu je rečeno da su Jevreji isporučivani i ubijani po Artukovićevom nalogu.
  • 20. 5. - Poplave na donjoj Zapadnoj Moravi, Ibru, Sitnici, dvoje mrtvih u Batlavi.
  • 24. 5. - Prvi broj beogradske revije za kulturu, umetnost i društvena pitanja "Danas" (izlazi do 1963)[23].
  • 25. 5. - Američki predsjednik Kennedy najavio pred Kongresom iskrcavanje čovjeka na Mjesec do kraja decenije.
  • 27. 5. - Malajski premijer Tunku Abdul Rahman predlaže u Singapuru stvaranje Malezije: federacije nezavisne Malaje i sada britanskih Singapura, Saravaka, Bruneja i Sabaha (osnovana 1963, bez Bruneja).
  • 30. 5. - Ubijen Rafael Trujillo, diktator koji je 31 godinu despotski vladao Dominikanskom Republikom. Njegov sin Ramfis stiže u zemlju. Tajna policija je ulovila skoro sve zaverenike ali u novembru sledi poslednji čin.
  • 31. 5. - Južnoafrička Unija postaje Republika Južna Afrika, van Komonvelta.
  • 31. 5. - Otto von Habsburg se odriče vladarskih pretenzija, kako bi mogao putovati u Austriju - austrijsku putovnicu dobiva tek 1966, nakon "Habsburške krize" u zemlji.
  • 31. 5. - U Albaniji streljana četvorica navodnih zaverenika, među kojima bivši komandant mornarice Teme Sejko.

Jun/Juni/Lipanj

[uredi | uredi kod]
  • 1. 6. - Počela s radom Televizija Sarajevo.
  • 1. 6. - Severni deo Britanskog Kameruna integrisan u Nigeriju.
  • 1. 6. - Razoran zemljotres u Etiopiji.
  • 1. 6. - Stanice u Schenectadyju i Chicagu su prve koje emituju FM stereo.
  • 3-4. 6. - Bečki samit Kennedy - Hruščov, glavne teme su Berlin i Laos. Hruščov preti separatnim mirovnim sporazumom sa I. Nemačkom u decembru, što bi poništilo ranije obaveze, uključujući američko prisustvo u zapadnom Berlinu.
  • 5. 6. - Vrhovni sud SAD potvrđuje ustavnost zakona kojima se od KP SAD zahteva da registruje imena svih članova kod Ministarstva pravde odn. članstvo u KP je federalno krivično delo "ako je pojedinac svestan subverzivnih ciljeva partije".
  • 7. 6. - Predsednik Tito pušta u Boru nove pogone flotacije u proizvodnji bakra i nove instalacije za proizvodnju sumporne kiseline.
  • 11. 6. - U Beogradu otvorena obnovljena sinagoga.
  • 12. 6. - "Noć vatre" u Južnom Tirolu: Južnotirolski oslobodilački komitet oborio 37 stubova dalekovoda (autonomija je priznata 1972).
  • 15. 6. - Walter Ulbricht na konferenciji za štampu: zahteva da Berlin bude "slobodan grad", kaže "Niko nema nameru da podigne nekakav zid!".
  • 15. 6. - Predsednik Indonezije Sukarno u poseti FNRJ (krajem jula NYT javlja da Jugoslavija daje 15 miliona dolara novih kredita Indoneziji).
  • jun - Počela izrada novog jugoslovenskog ustava[10] (proglašen 1963).
  • 16. 6. - Sovjetski baletan Rudolf Nurejev prebegao u Parizu.
  • 18. 6. - Bomba izbacila iz šina voz Strasbourg-Paris - sa 24 mrtvih najgori teroristički napad u Francuskoj između 1800. i 2015. Država je tek 1966. priznala da se radilo o napadu, pretpostavlja se da je počinilac OAS.
  • 18. 6. - Garabandalska ukazanja arhanđela Mihaila i Gospe u španjolskoj Kantabriji: četiri djevojčice vide "anđela", "ukazanja" traju do 1965.
  • 19. 6. -  Kuvajt je nezavisan nakon okončanja ugovora o britanskom protektoratu.
    Prva verzija Renaulta 4
  • 22. 6. - Kairski Univerzitet Al-Azhar je nacionalizovan, dodati su mu i sekularni predmeti.
  • 22. 6. - U Londonu umrla kraljica-majka Marija Karađorđević - sahranjena na kraljevskom groblju u Frogmoru, 2013. preneta na Oplenac.
  • 23. 6. - Na snagu stupa Ugovor o Antarktiku.
  • 26. 6. - Nelson Mandela izdao iz skloništa u Južnoj Africi proglas "Borba je moj život": sa pasivnog otpora treba preći na oružanu borbu.
  • 27. 6. - Kuvajtski emir Abdullah III traži pomoć od Saudi Arabije i Velike Britanije, nakon što je irački predsednik Kassem objavio da će anektirati zemlju (Britanci odgovaraju operacijom Vantage).
  • 30. 6. - Eichmannov proces: ljutito poriče da je naredio streljanje 1.200 srpskih Jevreja (NYT).

Jul/Juli/Srpanj

[uredi | uredi kod]
  • 1. 7. - Objavljena povelja Saveza afričkih država, labave asocijacije Gane, Gvineje i Malija (ugasila se do 1963).
  • 1. 7. - U Indiji je zabranjen miraz, ali zakon nema efekta u mnogim delovima zemlje.
  • 1. 7. - SAD će poslati u FNRJ poljoprivrednih viškova za 33,6 miliona dolara (ovogodišnja žetva je podbacila).
Soko G-2 Galeb
  • 3. 7. - Prvi let prototipa Soko G-2 Galeb, pilot Ljubomir Zekavica.
  • 3. 7. - Pred sutrašnju proslavu 20-godišnjice ustanka, u Titovom Užicu, na novoizgrađenom Trgu Partizana, otkriven Kršinićev spomenik Titu.
  • 4. 7. - Prva sovjetska nuklearna podmornica K-19, na prvom putovanju, blizu Grenlanda, doživljava kvar na rashladnom sistemu - opravljen je ali svi mornari su ozračeni.
  • 7. 7. - Eksplozija i požar u čehoslovačkom rudniku Dukla, 108 mrtvih.
  • 7. 7. - Jugoslovenski ministar ino. poslova Koča Popović je u poseti Moskvi[24].
  • 9. 7. - Portugalski brod Save se nasukao uz Mozambik i eksplodirao, stradalo 259 od 549 osoba.
  • 9. 7. - Novi turski ustav potvrđen referendumom - garantovana ljudska prava, pominje se socijalna država, uvedena bikameralnost (ukinut pučem 1980).
  • jul - U Londonu osnovan Amnesty International, nevladina organizacija za borbu za ljudska prava.
  • jul - Predstavljen Renault 4 (u nekoliko verzija se proizvodi do 1992.).
  • jul - Kenneth Kaunda organizuje kampanju neposlušnosti u Severnoj Rodeziji (paljevine i blokade puteva).
Kršinićev spomenik Titu, na kasnijoj lokaciji

Avgust/August/Kolovoz

[uredi | uredi kod]
  • 4. 8. - Početak festivala "Ohridsko leto".
  • 6-7. 8. - Sovjetski kosmonaut German Titov u svemirskom brodu Vostok II sedamnaest puta obletio Zemlju za 25 sati i 18 minuta.
  • 10. 8. - Prvo probno prskanje herbicidima u Vijetnamu: operacija Ranch Hand će 1962-71. pogoditi 20.000 kv.km šume i 2.000 kv.km useva.
  • 10. 8. - Ujedinjeno Kraljevstvo apliciralo za članstvo u EEZ - De Gaulle stavio veto 1963, ulaze 1973, izlaze 2020.
  • 12. 8. - U Zapadni Berlin je prešlo rekordnih 2.662 istočnih Nemaca - NDR je ukupno napustilo 3,5 miliona ljudi, ili 20% stanovništva, često mladih i obrazovanih; samo u prvih sedam meseci 1961. otišlo je 207.000.
Berlinski zid

Septembar/Rujan

[uredi | uredi kod]
Učesnici Beogradske konferencije
Volška hidroelektrana
  • 9. 9. - Proglašen završetak Volške hidroelektrane, tada najveće elektrane na svetu, i danas najveće hidroelektrane u Evropi - instalisana snaga 2.671 MW.
  • 10. 9. - U Zagrebu otvorena nova zgrada Radničkog sveučilišta Moša Pijade.
  • 10. 9. - Iračka vojna kolona upala u zasedu u Kurdistanu, kojeg Mustafa Barzani drži pod kontrolom - preds. Abd al-Karim Qasim sutradan odgovara bombardovanjem. Prvi iračko-kurdski rat traje do 1970.
  • 10. 9. - Trkač F1 Wolfgang von Trips udario u tribinu u Monci, stradao sa 14 gledalaca.
  • 10. 9. - Avion President Airlinesa pao u Irskoj, 83 mrtvih.
  • 11. 9. - U Švajcarskoj otvorena Svetska fondacija za prirodu (WWF).
  • 12. 9. - U Antananarivu osnovana Afrička i malgaška unija, organizacija 12 frankofonih afričkih zemalja (ugašena 1985).
  • 13. 9. - Indijski plavi šlemovi iz ONUC pokreću operaciju Morthor koja se pretvara u bitku sa katanganskim snagama.
  • 15. 9. - Operacija Nougat: i SAD nastavljaju nuklearne testove, podzemne u Nevadi.
  • 16. 9. - Japan pogođen tajfunom Nancy/Muroto II, jednim od najjačih zabeleženih.
  • 16 - 18. 9. - U Sarajevu održan Šesti kongres udruženja književnika Jugoslavije: Dobrica Ćosić smatra da bi trebalo pokazati veći interes za strujanja u socijalističkim zemljama[29].
  • 17. 9. - Tri dana nakon što je pod vojnom vladom u Turskoj osuđeno na smrt 15 članova vlade oborene prošle godine, obešen bivši premijer Adnan Menderes; bivšem predsedniku Bayaru kazna izmenjena u doživotnu robiju (pušten 1964).
  • 17. 9. - Izbori u Zapadnoj Nemačkoj: Adenauerova CDU/CSU gubi apsolutnu većinu, biće mu potrebna koalicija sa liberalima.
  • 17. 9. - Otvorena Civic Arena u Pittsburghu, prvi veliki stadion sa pomičnim krovom (srušena 2010).
Kongoanska kriza, situacija 1961
  • 18. 9. - Generalni sekretar UN Dag Hammarskjöld poginuo u padu, možda oborenog, aviona na putu za Katangu.
  • 18. 9. - Viet Cong po prvi put zauzeo jednu provincijsku prestonicu, Phuoc Vinh u Phuoc Tanhu - oterani su sutradan, ali sa oružjem i municijom.
  • 19. 9. - Referendum na Jamajci odlučio sa 54% za povlačenje iz Zapadnoindijske Federacije, što znači njen kraj.
  • 19. 9. - Devetorica uhapšena pod optužbom za albanski iredentizam. (NYT)
  • 19 - 20. 9. - Otmica Betty i Barneya Hill, prvi razglašeni slučaj navodne vanzemaljske otmice.
  • 20. 9. - Portugalci istisnuli UPA (FNLA) iz Angole u Kongo-Kinšasu, kao i oko 150.000 izbeglica; narednog meseca su istisnuli i MPLA iz Luande. Dve pobunjeničke grupe se i međusobno sukobljavaju.
  • 20. 9. - McCloy–Zorinovi sporazumi: SAD i SSSR dogovorili principe za pregovore o razoružanju.
  • 21. 9. - Tajni izveštaj CIA: raketni jaz postoji, ali u korist SAD a ne SSSR kako se mislilo.
  • 25. 9. - Prikazan film The Hustler - savremeni klasik, bilijar je popularizovan.
  • 28. 9. -  Sirija se vojnim udarom otcepila od Ujedinjene Arapske Republike - Egipat zadržava naziv UAR do 1971.
  • 28. 9. - Zatvoreni poslednji kazinoi na Kubi - udarac za mafiju.
  • 30. 9. - Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC) postaje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Jugoslavija ima status posmatrača.

Oktobar/Listopad

[uredi | uredi kod]
Spomenik trubaču (foto 2007)
  • 1. 10. - Južni Kamerun, raniji deo Britanskog Kameruna, se ujedinio u federaciju sa Republikom Kamerun, bivšom francuskom kolonijom (unitarno od 1972).
  • 1. 10. - U SAD osnovana DIA, Obrambena obavještajna agencija.
  • 2. 10. - Istočna Nemačka prekida turistička putovanja u Jugoslaviju, jer su neki prebegli u Zapadnu Nemačku. (NYT)
  • 3. 10. - Prva epizoda sitkoma The Dick Van Dyke Show - 158 epizoda do 1966.
  • 5. 10. - Šef pariske policije Maurice Papon uveo policijski čas za "muslimanske Alžirske radnike", bez obzira na državljanstvo - FLN od letos ubija policajce, a ovi proganjaju svakoga ko liči na Arapina.
  • 10. 10. - Otok Tristan da Cunha evakuiran zbog erupcije, vraćaju se 1963.
  • 10. 10. - Tuvanska Autonomna Oblast postaje Autonomna SSR - od 1992. Republika Tuva.
  • 11. 10. - Operacija Farm Gate: Kennedy odobrio slanje "savetnika" za vazdušnu podršku Južnovijetnamcima.
  • 13. 10. - Ubijen premijer belgijskog Burundija, princ Louis Rwagasore, samo 15 dana nakon postavljenja.
  • 14. 10. - Počeo prvi Dragačevski sabor trubača u Guči.
  • 14. 10. - Mijalko Todorović izjavljuje novinarima da je poljoprivreda podbacila, industrijska proizvodnja se ne razvija po planu - biće uvedene neke nove administrativne mere. Na površinu izlazi borba između dve frakcije u SKJ.[30]
  • 14. 10. - NY Times javlja da su SAD u martu prodale FNRJ 130 zastarelih lovaca F-86D za jedan dolar i da se devet jugoslovenskih pilota obučava u Teksasu; narednih dana rečeno da je u vreme Trumana i Eisenhowera prodato 553 aviona, i nakon što se Tito 1957. odrekao američke vojne pomoći[10]. Odnosi dve zemlje su zategnuti, SAD su odložile odluku o daljoj pomoći Jugoslaviji zbog prosovjetskih stavova u vezi Berlina i UN. Preds. Kennedy je naložio "generalno preispitivanje" politike.
  • oktobar - Nenad Popović, zadužen za ekonomske poslove u sekretarijatu inostranih poslova, bivši izvršni direktor MMF i zamenik direktora Međunarodne banke za obnovu i razvoj, prebegao u SAD[10].
  • 17. 10. - Pariski masakr: policija napala demonstracije Alžiraca u gradu, zvanično ubijeno 3 demonstranata, kasnije priznato 40, procene idu i do 240.
  • 17 - 31. 10. - XXII kongres KPSS. Između ostalog, Hruščov obećava komunizam do 1980. Produbljen Kinesko-sovjetski raskol i destaljinizacija, kritikuje se albanski staljinizam i jugoslovenski revizionizam. S kongresom je otvorena i Kremaljska palata kongresa.
  • 18. 10. - Prikazan gledani i nagrađeni mjuzikl West Side Story.
  • 18. 10. - U Torinu potpisana Evropska socijalna povelja (na snazi od 1965, revidirana 1996).
  • 19. 10. - Arapska liga preuzela zaštitu Kuvajta od Iraka - britanske trupe napustile zemlju.
Ivo Andrić, dobitnik nagrade
Tenkovi na ulicama Berlina

Novembar/Studeni

[uredi | uredi kod]
  • 1. 11. - Naređenjem Komisije za međudržavni promet zabranjena segregacija na vozilima i kolodvorima u SAD.
  • 1. 11. - Operativna je prva prava sovjetska interkontinentalna balistička raketa, R-16 (NATO oznaka SS-7 Saddler).
  • 3. 11. - Burmanac U Thant izabran za novog generalnog sekretara UN (1961-71).
  • 3. 11. - Osnovana USAID, Agencija SAD za međunarodni razvoj.
  • 4. 11. - Jugoslovenski zvaničnik L. Vračarić uhapšen u Z. Nemačkoj pod optužbom za ratne zločine protiv nemačkih vojnika - pušten je posle nekoliko dana s naknadom, uz proteste iz nekoliko zemalja. (NYT)[31]
  • 5. 11. - Požar u školi u selu Elbarusovo u Čuvaškoj ASSR, stradalo je 110 osoba, uglavnom đaka (objavljeno tek 1991).
  • 5. 11. - Italijanska industrijska grupa daje 30 miliona dolara kredita FNRJ.
  • 7. 11. - Ekvadorski predsednik José María Velasco Ibarra po treći put smenjen od vojske, nakon što je prekršio ustav - Kongres postavlja Arosemena Monroya.
  • 8. 11. - Direktor USIA Edward R. Murrow kaže da su narodi Jugoslavije "lojalni slušaoci" - od septembra je stiglo 18.300 pisama radi nagradne igre za tranzistore, što Radio Beograd osuđuje i ismeva.[32]
  • 9. 11. - Robert Michael White dostigao Mach 6 (6.590 km/h) avionom X-15, nakon što je u martu i junu savladao Mach 4 odn. Mach 5.
  • 9. 11. - Brian Epstein video The Beatles-e u Cavern Club-u, postaje njihov menadžer u decembru.
  • 9. 11. - Požar u rudniku u FNRJ, šest poginulih.
  • 11. 11. - Staljingrad postao Volgograd; ovih dana je i Staljinsk postao Novokuznjeck a Staljino je Donjeck.
  • 11. 11. - Zverstvo u Kinduu: u Kongu masakrirano 13 italijanskih letača UN-a[33].
  • 12. 11. - Ubistvo Duperraultovih: kapetan iznajmljenog keča ubio blizu Floride svoju suprugu a zatim i bračni par putnika i dvoje njihove dece, dok je jedna devojčica preživela (tema romana i filma Dead Calm).
  • 14. 11. - Potpredsednik Filipina, i lider opozicije, Diosdado Macapagal pobedio na izborima preds. Garciju (preds. do 1965).
  • 14. 11. - Tito optužuje SAD da vrše pritisak na Jugoslaviju putem odugovlačenja odluke o pomoći u žitu.
  • 18. 11. - Predsednik Kenedi šalje 1000 vojnih savetnika u Vijetnam[34] (kasnije će ih biti 18.000).
  • 18. 11. - Otvorena deonica Autoputa Bratstva i jedinstva Grdelica - Skoplje, naročito teški radovi pri izgradnji su bili kroz Grdeličku klisuru.
  • 19. 11. - U Nemačkoj objavljeno da talidomid izaziva fokomeliju, deformaciju udova kod novorođenih, za nekoliko dana je povučen - pogođeno je preko 10.000 dece.
  • 19. 11. - Razgovor Nasser-Tito-Nehru u Kairu.
  • 19. 11. - Pobuna pilota okončava vladavinu porodice Trujillo u Dominikanskoj Republici.
  • 19. 11. - Michael Rockefeller, sin newyorškog guvernera Nelsona Rockefellera, nestao na obali Zapadne Papue.
Žeželjev most u Novom Sadu
  • 25. 11. - USS Enterprise je prvi nosač aviona na nuklearni pogon - u službi do 2012.
  • 25. 11. - U Gvineji otkrivena "učiteljska zavera" - proteran sovjetski ambasador, pojačana represija.
  • 26. 11. - Otkriveno ubistvo petočlane porodice Petra Gregova u Mineoli, sumnja se na njegovog zeta Matu Ivanova koji je pobegao iz mentalne bolnice.
  • 27. 11. - Treći plenum CK SKJ, prvi posle dve godine, mimo statuta; smatra se da podneseni izveštaj predstavlja kompromis između "liberala" (Kardelj) i "dogmata" (Ranković).[35]
  • 28. 11. - Predsednik Kennedy posvetio novu zgradu CIA-e u Langley, Virginia. Agencija sutradan dobija novog šefa: John A. McCone (do 1965), umesto Allena Dullesa koji je prinuđen na ostavku.
  • 29. 11. - Šimpanza Enos je prvi "Amerikanac" u orbiti.
  • 30. 11. - Predsednik Kennedy odobrio "Operaciju Mungos" (Kubanski projekt).

Decembar/Prosinac

[uredi | uredi kod]
USS Enterprise
20 godina JNA

Kroz godinu

[uredi | uredi kod]
  • Reforma privrednog sistema: rast jugoslovenske ekonomije usporen više nego što je očekivano nakon uvođenja liberalnih reformi početkom godine; industrija proizvodnja porasla 7% umesto planiranih 12%; realni lični dohotci su porasli više nego produktivnost; troškovi života su porasli devet odsto; trgovinski deficit je porastao sa 78 na 100 milijardi dinara[38].
  • Trgovina FNRJ (izvoz, uvoz u mil. $): Istočna Evropa i SSSR 175 i 169; Zapadna Evropa 261 i 456; Severna Amerika 43 i 185; ostatak sveta 90 i 100.[39]
  • FNRJ je 1945-61. dobila preko 4 milijarde dolara pomoći i povoljnih kredita od zapada.[40][41]
  • Uvedene nove registarske tablice u Jugoslaviji, sa oznakama gradova umesto republika.
  • Brodogradilišna industrija u FNRJ porasla šestostruko od 1956. (NYT, 10. dec.)
  • Polemika Ćosić - Pirjevec o odnosu republika i federacije.
  • Predrag Vranicki: Historija marksizma.
  • Otvorena Luka Beograd na Dunavu.
  • U FNRJ prvi put izgrađeno preko 100.000 stanova.[42]
  • Izašao prvi tom Rečnika makedonskog jezika (tri toma 1961-66).
  • Otkriven prvi kvazar.
  • Istraživački tim britanske firme Boots otkrio ibuprofen, u UK se prodaje od 1969.
  • Fudbaler godine Dragoslav Šekularac (prema "Novostima").
  • Osnovani Dubrovački trubaduri, beogradske Iskre i Siluete.
  • Slaba žetva zbog suše, tokom leta vrlo nizak vodostaj Dunava, najesen poplave u Sloveniji i Hrvatskoj[10].
  • Spomenici: Spomenik streljanim đacima u Kragujevcu i Maršalu Titu u Titovom Užicu.
  • Bruno Parma iz Ljubljane svetski juniorski šahovski prvak.
  • Krenuo otvoreni kop rude bakra u Majdanpeku, kao i koncentrator i topionica.
  • Prvi Televizijski festival u Monte-Carlu, nagrada je Zlatna nimfa.
  • Nasser, Tito, Nehru
    Nasser, Tito, Nehru
  • Nasser, Tito, Nehru 2
    Nasser, Tito, Nehru 2
  • Nasser, Tito, Nehru 3
    Nasser, Tito, Nehru 3
  • Tito odlazi iz Egipta
    Tito odlazi iz Egipta
  • Tito posle povratka iz Amerike
    Tito posle povratka iz Amerike
  • Titov portret
    Titov portret
  • Tito u Tunisu
    Tito u Tunisu
  • Tito u Brestovačkoj banji
    Tito u Brestovačkoj banji
  • Tito u Maroku
    Tito u Maroku
  • Prijem predsednika Savezne privredne komore Austrije
    Prijem predsednika Savezne privredne komore Austrije
  • Prijem predsednika Savezne privredne komore Austrije
    Prijem predsednika Savezne privredne komore Austrije
  • Tito u Kumrovcu
    Tito u Kumrovcu

1961. u temama

[uredi | uredi kod]

Rukovodstvo FNRJ:

Rođenja

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1961.

Januar/Siječanj

[uredi | uredi kod]

Februar/Veljača

[uredi | uredi kod]

Mart/Ožujak

[uredi | uredi kod]

April/Travanj

[uredi | uredi kod]

Maj/Svibanj

[uredi | uredi kod]

Jun/Juni/Lipanj

[uredi | uredi kod]

Jul/Srpanj

[uredi | uredi kod]

Avgust/August/Kolovoz

[uredi | uredi kod]

Septembar/Rujan

[uredi | uredi kod]

Oktobar/Listopad

[uredi | uredi kod]

Novembar/Studeni

[uredi | uredi kod]

Decembar/Studeni

[uredi | uredi kod]

Kroz godinu

[uredi | uredi kod]

Smrti

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1961.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

[uredi | uredi kod]

April/Travanj – Jun/Lipanj

[uredi | uredi kod]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

[uredi | uredi kod]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

[uredi | uredi kod]

Kroz godinu

[uredi | uredi kod]

Dani sećanja

[uredi | uredi kod]

Nobelove nagrade

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Bukvić, Rajko M. Devizna politika Jugoslavije 1945-1990: iskustva i pouke
  2. ↑ "Yugoslavia: Economic Reforms Which Need Reforms", 9 June 1961. HU OSA 300-8-3-9483
  3. ↑ "New U.S. Loads for Yugoslavia", 4 January 1961. HU OSA 300-8-3-9500
  4. ↑ "The Djilas [Đilas Case"], 20 January 1961. HU OSA 300-8-3-9499
  5. ↑ "The Case of Branko Copic", 11 August 1961. HU OSA 300-8-3-9516
  6. ↑ "Yugoslavia's Literary Life: Censorship Self-Managed", 14 September 1961. HU OSA 300-8-3-9511
  7. ↑ "Belgrade Demonstrations and Their Meaning", 16 February 1961. HU OSA 300-8-3-13264
  8. ↑ "The Meaning of the Yugoslav Party Resolution and of the Vlahovic Speech", 23 February 1961. HU OSA 300-8-3-13263
  9. ↑ "Some Additional Points in Vlahovic's Speech", 27 February 1961. HU OSA 300-8-3-13261
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 10,6 Collier's Year Book za 1961. (Microsoft Encarta 2004)
  11. ↑ "Yugoslav Economic Reform Approved by National Assembly", 2 March 1961. HU OSA 300-8-3-9493
  12. ↑ "Changes in Yugoslavia's Economic System", 24 February 1961. HU OSA 300-8-3-9494
  13. ↑ Bajec, Dolničar, 1981, str. 192
  14. ↑ "Yugoslavs Propose Abolition of Excess Profits Tax", 24 October 1963. HU OSA 300-8-3-9691
  15. ↑ "Yugoslav Paper on "Albanian Inferno"", 5 April 1961. HU OSA 300-8-3-43
  16. ↑ "Albanian Inferno - Second Installment", 7 April 1961. HU OSA 300-8-3-14401
  17. ↑ "Trade Relations between Yugoslavia and Soviet Bloc", 4 April 1961. HU OSA 300-8-3-9491
  18. ↑ Skandalozni Zlatni mikrofon - Uplakane Nada i Anica - Đokisti napravili urnebes na Terazijama. yugopapir.com
  19. ↑ "Yugoslav-Czechoslovak Relations Rapidly Deteriorating", 10 April 1961. HU OSA 300-8-3-14397
  20. ↑ Chris Jephson; Henning Morgen (8 May 2014). Creating Global Opportunities: Maersk Line in Containerisation 1973-2013. Cambridge University Press. str. 29–. ISBN 978-1-107-03781-6. 
  21. ↑ 28 May. (Book, 1961) [WorldCat.org]: Contemporary Yugoslav painting and sculpture : the Tate Gallery, London, 28 April - 28 May. (Book, 1961) [WorldCat.org], accessdate: 21 March 2016
  22. ↑ Sednica SIV-a na kojoj je podnet izveštaj o putovanju po afričkim zemljama. foto.mij.rs
  23. ↑ Данас. digitalna.nb.rs
  24. ↑ "Considerations behind Yugoslav Foreigh Minister's Visit to Moscow", 5 July 1961. HU OSA 300-8-3-14455
  25. ↑ Report on the Berlin Crisis (July 25, 1961) Arhivirano 2014-07-01 na Wayback Machine-u, millercenter.org
  26. ↑ 8. Pulski filmski festival Arhivirano 2018-08-11 na Wayback Machine-u. arhiv.pulafilmfestival.hr
  27. ↑ "Crop Failure in Yugoslavia", 7 September 1961. HU OSA 300-8-3-9512
  28. ↑ "Views on the Accomplishments of the Belgrade Congress", 13 September 1961. HU OSA 300-8-3-13235
  29. ↑ "Yugoslav Writers Advised to Take a Friendlier Attitude toward Soviet Bloc "Ideological Currents"", 21 September 1961. HU OSA 300-8-3-14499
  30. ↑ "The Emergence of Factional Dispute in the Leaque of Communists of Yugoslavia", 20 October 1961. HU OSA 300-8-3-9507
  31. ↑ U fusnoti Foreign Relations of the United States stoji da je Vračarić Nemac uhapšen u Jugoslaviji!
  32. ↑ "Radio Belgrade Attacks Voa Broadcasts", 15 November 1961. HU OSA 300-8-3-9504
  33. ↑ Congo, Part 1; 1960-1963, Air Combat Information Group
  34. ↑ John F Kennedy and Vietnam, historylearningsite.co.uk
  35. ↑ "Yugoslav Central Committee Meeting", 28 November 1961. HU OSA 300-8-3-9503
  36. ↑ Fidel Castro Speaks on Marxism-Leninism, walterlippmann.com
  37. ↑ Bajec, Dolničar, 1981, str. 201
  38. ↑ "Yugoslav Economic Situation", 19 April 1962. HU OSA 300-8-3-9533
  39. ↑ "Yugoslav Trade", 9 July 1962. HU OSA 300-8-3-9602
  40. ↑ "Western Aid to Tito from 1945 to 1961", 14 April 1961. HU OSA 300-8-3-15645
  41. ↑ "Tito Presenting Himself as "Third Force" Leader - Western and Eastern Blocs Criticized", 5 July 1961. HU OSA 300-8-3-13255
  42. ↑ Area Handbook for Yugoslavia By Gordon C. McDonald, American University (Washington, D.C.). Foreign Area Studies p. 143

Literatura/Spoljne veze

[uredi | uredi kod]
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
  • Osa Archivum Catalog[mrtav link]. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1961&oldid=42000495