22. 5.
Izgled
(Preusmjereno sa stranice 22. maj)
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartpn. |
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsr. |
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb. |
22. maj/svibanj (22. 5.) je 142. dan godine po gregorijanskom kalendaru (143. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 223 dana.
Događaji
- 1455. — Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj počeo tridesetgodišnji „Rat dveju ruža“, sukob dinastija Lankaster i Jork.
- 1833. — U Čileu usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.
- 1914. — Velika Britanija od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.
- 1915. — U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, u sudaru dva voza u Škotskoj, poginulo 227 ljudi.
- 1918. — Prvi svetski rat: Nemački avioni bombardovali Pariz.
- 1939. — Hitler i Musolini potpisali „Čelični pakt“ o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.
- 1943. — U Moskvi saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala. Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.
- 1960. — Najsnažniji potres ikada zabilježen (9.5 Richtera) pogodio Čile.
- 1967. — 323 poginulih u požaru u Bruxellesu.
- 1972. —.
- Predsednik SAD Ričard Nikson sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevim, kao prvi predsednik SAD koji je posetio Sovjetski Savez.
- Cejlon postao republika u okviru Britanskog komonvelta, pod nazivom Šri Lanka.
- 1975. — Rodezija isključena sa Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.
- 1985. — U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo 60, povređeno 190 ljudi.
- 1989. — Indija isprobala svoju prvu raketu „zemlja-zemlja“ srednjeg dometa.
- 1992. — Generalna skupština Ujedinjenih nacija u punopravno članstvo primila tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu postignut sporazum predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.
.
- 1994. — Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu Vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.
- 1997. —.
- Pola miliona Poljaka pohrlilo da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II, tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.
- Predsednik Rusije Boris Jeljcin smenio ministra odbrane i nekoliko generala pošto su odbili da smanje budžet i izvrše reorganizaciju vojske.
- 1998. — Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana dvadesetogodišnja borba prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo blizu 95 odsto glasača.
- 1999. — U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo u Makedoniju.
- 2000. — Izraelske sudije oborile zakon koji je branio ženama da se mole ispred arabeski Tora na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.
- 2001. — Skupština Francuske odobrila kontroverzan predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separaatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali 20 godina.
- 2002. — Bivši član Kju Klus Klana Bobi Frenk Čeri proglašen krivim za ubistvo četiri mlade crnkinje. Devojčice poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.
- 2003. —.
- Savet bezbednosti UN ukinuo trinaestogodišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.
- Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura uspeo da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.
.
Rođenja
- 1813. — Richard Wagner, njemački kompozitor.
- 1859. — Arthur Conan Doyle, britanski autor kriminalističkih romana, najpoznatiji kao “otac“ Sherlocka Holmesa i doktora Watsona. († 1930.).
- 1907. — Laurence Olivier, britanski glumac (u. 1989.).
- 1924. — Charles Aznavour, francuski šansonjer.
- 1937. — Viktor Ponedeljnik, bivši ruski, sovjetski nogometaš i trener.
- 1944. — Momčilo Perišić, general-pukovnik VJ, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.
- 1946. — George Best, sjevernoirski fudbaler (u. 2005).
- 1946. — Hrvoje Horvat, hrvatski rukometaš, rukometni trener i pravnik.
- 1946. — Petar Božović, srpski glumac.
- 1949. — Valentin Inzko, austrijski političar slovenskog podrijetla.
- 1950. — Bernie Taupin, britanski tekstopisac pjesama Eltona Johna.
- 1959. — David Blatt, američki-izraelski košarkaš i trener.
- 1963. — Maja Gojković, srpski političar i gradonačelnik Novog Sada.
- 1970. — Naomi Campbell, britanska manekenka.
- 1978. — Katie Price (Jordan), engleska televizijska voditeljka i model.
- 1981. — Jürgen Melzer, austrijski teniser.
- 1983. — Mickaël Gelabale, francuski košarkaš.
- 1984. — Alex Bogdanovic, srpsko-britanski teniser.
- 1986. — Gordana Bogojević-Kovačević, bivša jugoslovenska i srpska košarkašica (u. 2009).
- 1987. — Novak Đoković, srpski teniser.
- 1990. — Milan Đurić, bosanski nogometaš.
- 1991. — Mario Pahel, hrvatska buduća nada.
.
Smrti
- 337. — Konstantin I Veliki, rimski car.
- 1015. — Sveti Jovan Vladimir, vladar Duklje. (*995).
- 1466. — Stjepan Vukčić Kosača, veliki vojvoda Hercegovine . (* 1404.).
- 1873. — Alesandro Manconi, italijanski pisac.
- 1885. — Viktor Igo, francuski književnik. (*1802).
- 1918. — Mehmed Teufik ef. Azabagić, poglavar muslimana Bosne i Hercegovine.
- 1939. — Ernst Toller, njemački književnik.
- 1942. — Rade Končar, narodni heroj (*1942).
- 1942. — Stjepan Filipović, narodni heroj
- 1970. — Bojan Stupica, režiser. (*1910).
.
Blagdani/Praznici
- Srpska pravoslavna crkva slavi:.
- svetski Dan zaštite biodiverziteta.
.
Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar