Agnosticizam

Dio serije članaka na temu
Bog
Općeniti pristupi Agnosticizam • Ateizam • Deizam • Henoteizam Ignosticizam • Mizoteizam • Monizam Monoteizam • Nonteizam • Pandeizam Panenteizam • Panteizam • Politeizam Teizam • Transcendentalnost • Transteizam Teologija (prirodna • politička • mistična) Specifični koncepti Imena • "Bog" • Postojanje • Rod Stvoritelj • Arhitekt • Demijurg • Održavatelj Gospod • Bog • Monada • Koncept Vrhovno biće • Sve • Osobni Unitarijanizam • Diteizam • Trojstvo Sveznanje • Svemoć Sveprisutnost • Svedobronamjernost u bahaizmu • u budizmu • u kršćanstvu u hinduizmu • u islamu • u judaizmu u sikizmu Iskustvo i ispovijedanje Vjera • Molitva • Vjerovanje • Otkrovenje Fideizam • Gnoza • Metafizika Misticizam • Hermeticizam • Ezotericizam Vezane teme Filozofija • Religija • Ontologija Božji kompleks • Božji gen Problem zla (Euthyphronska dilema • Teodiceja) Kaos • Kozmos • Kozmičko jaje

Agnosticizam je filozofsko i teološko verovanje da je spiritualna istina, kao što su postojanje Boga, bogova ili božanstava, nepoznati ili ih je nemoguće utvrditi. Reč agnosticizam prvi je počeo da koristi Thomas Henry Huxley 1869. godine, a koristi se i za one koji nisu ubeđeni ili ne pridaju značaja saznanju o postojanju božanstava ili drugih duhovnih pojava. Reč agnostik vodi poreklo od grčkog α (bez) i γνοςισ (znanje).

Agnostici mogu da tvrde da je nemoguće doći do potpunog i sigurnog duhovnog saznanja; neki dopuštaju da je to i moguće, ali oni lično nemaju takvo saznanje. Agnosticizam u oba slučaja uključuje skepticizam prema religioznim verovanjima.

Neki agnostici veruju da religijska verovanja nisu dokazana ili ih je nemoguće dokazati. Agnostik recimo može da smatra da religijske norme treba da budu dokazane kako i naučne, eventualno koristeći naučne metode.

Najpoznatiji agnostici (u modernom shvatanju reči) bili su Thomas Henry Huxley, Charles Darwin i Bertrand Russell. Neki smatraju da je David Hume u svojim radovima, pre svega u Dijalozima o prirodnoj religiji iskazao agnostičarske stavove, mada oko toga ima neslaganja. [uredi]

Varijacije

Teisti i jaki ateisti donose zaključke o svijetu: teisti da "Bog postoji", a jaki ateisti da "Bog ne postoji". Agnostici donose zaljučke o ovim stavovima: "čovjek ne može znati da li Bog postoji ili ne".

Varijacije uključuju:

• jak agnosticizam: mišljenje da je nemoguće znati da li božanstva postoje ili da barem ljudi to ne mogu saznati.
• slab agnosticizam: mišljenje da se trenutno ne zna da li božanstava postoje, ali da se u principu može saznati. Slab agnostik zato ne donosi zaključke dok se ne prikažu jaki dokazi.
• apatetični agnosticizam: ideja da je pitanje postojanja božanstava nebitno, jer nema praktičnih posljedica.
• modelni agnosticizam: ideja da se ne može sa sigurnošću potvrditi da li božanstva postoje ili ne, ali da se racionalnom argumentacijom može doći do zaključka.

Korišćena literatura

• Collected Essays, Thomas Huxley, ISBN 1-85506-922-9
• Man's Place In Nature, Thomas Huxley, ISBN 0-375-75847-X
• Why I Am Not a Christian, Bertrand Russell, ISBN 0-671-20323-1
• Dialogues Concerning Natural Religion, David Hume, ISBN 0-14-044536-6
• Language, Truth, and Logic, A.J. Ayer, ISBN 0-486-20010-8

Vanjske veze

• Diskurs protiv svih formi religija Arhivirano 2006-06-15 na Wayback Machine-u
• Ovaj članak sadrži delove preuzete iz izdanja Enciklopedije Britanike iz 1911. godine koje je sada u javnom vlasništvu.

Agnosticizam na Wikimedijinoj ostavi