Prijeđi na sadržaj

Apscisinska kiselina

Izvor: Wikipedija
Apscisinska kiselina
Stereo, skeletal formula of abscisic acid
Naziv po klasifikaciji (2Z,4E)-5-[(1S)-1-hidroksi-2,6,6-trimetil-4-oksocikloheks-2-en-1-il]-3-metilpenta-2,4-dienoinska kiselina[1]
Drugi nazivi (2Z,4E)-(S)-5-(1-Hidroksi-2,6,6-trimetil-4-okso-2-cikloheksen-1-il)-3-metil-2,4-pentanedienoinska kiselina
Identifikacija
Abrevijacija ABA
CAS registarski broj 21293-29-8 DaY
PubChem[2][3] 5280896
ChemSpider[4] 4444418 DaY
EINECS broj 244-319-5
MeSH Abscisic+Acid
ChEBI 2635
ChEMBL[5] CHEMBL288040 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti RZ2475100
Bajlštajn 2698956
3DMet B00898
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C15H20O4
Molarna masa 264.32 g mol−1
Agregatno stanje bezbojni kristali
Tačka topljenja

186-188 °C, 459-461 K, 367-370 °F

Tačka ključanja

120 °C, 393 K, 248 °F (sublimira)

log P 1.896
pKa 4.868
Baznost (pKb) 9.129
Opasnost
S-oznake S22, S24/25

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Apscisinska kiselina (engl. abscisic acid, ABA) je biljni hormon, po hemijskoj prirodi seskviterpenoid. Sinteza apscisinske kiseline dešava se najvećim delom u hloroplastima, kao i u drugim plastidima. Stalno prisustvo apscisinske kiseline u niskim koncentracijama neophodno je za normalan rast i diferencijaciju ćelija. Povišena koncentracija apscisinske kiseline neophodna je za zatvaranje stoma, dormanciju semena, senescensiju (starenje) i opadanje listova, kao i sposobnost tolerancije na fiziološku sušu.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. „Abscisic Acid - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004.. Identification and Related Records. Pristupljeno 22. 10. 2011. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]