Prijeđi na sadržaj

Biciklistička staza

Izvor: Wikipedija
Biciklistička staza u Šapcu
Izgradnja biciklističke infrastrukture u Čikagu, Ilinois.
Biciklistička staza u Nordhornu, Nemačka

Biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala.[1][2]

Biciklistička infrastruktura obuhvata mrežu puteva i ulica koju koriste motorna vozila, izuzev onih puteva koji su zabranjeni za bicikliste (e.g., mnogi auto-putevi), plus dodatne biciklističke staze koje nisu dostupne motornim vozilima, i, gde je to dozvoljeno, trotoari. Način na koji je javna mreža puteva dizajnirana, izgrađena i održavana može da ima znatan uticaj na upotrebljivost i bezbednost biciklista. Biciklistička mreža potencijalno može da obezbedi korisnicima direktne, praktične puteve kojima se smanjuju nepotrebi zastoji i prepreke u stizanju do odredišta.

Pravila saobraćanja na biciklističkim stazama (po važećem ZoBS)

[uredi | uredi kod]

Ograničenja

[uredi | uredi kod]
  • Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h.
  • Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozila, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila.

Prvenstvo prolaza

[uredi | uredi kod]
  • Vozač koji pri skretanju vozila preseca biciklističku stazu dužan je da propusti vozila koja se kreću stazom.
  • Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze prelazi pažljivo i najkraćim putem, nakon što se uveri da to može da učini na bezbedan način.
  • Za regulisanje kretanja bicikala i mopeda na biciklističkim trakama ili stazama, mogu se upotrebljavati semafori sa trobojnim svetlima.

Zabrane

[uredi | uredi kod]
  • Biciklističkom stazom mogu saobraćati isključivo biciklisti. Ostalim vozilima, kao i pešacima, je zabranjeno saobraćanje.
  • Vozač motornog vozila ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na biciklističkoj traci, prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju manjem od pet metara od tog prelaza.

Fotogalerija

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]