Prijeđi na sadržaj

Bombaški proces

Izvor: Wikipedija
Ukoliko ste tražili drugo značenje, vidite članak Bombaški proces (višeznačna odrednica).
Josip Broz Tito u zatvoru 1928. godine

Bombaški proces je naziv za sudski proces koji je od 6. do 14. novembra 1928. godine održan pred Kraljevskim sudbenim stolom u Zagrebu protiv Josipa Broza i još petoro optuženih za širenje komunističke propagande i neovlašćeno prikupljanje i držanje oružija i municije. Kada je u kući u kojoj su 4. avgusta 1928. godine, uhapšeni Josip Broz i drugi optuženi, policija pronašla četiri bombe, novine su o ovom događaju pisale kao o „Bombaškoj aferi”, pa je zbog toga i sam proces nazvan „Bombaški”.

Josip Broz i još dvojica optuženih bili su proglašeni krivima i osuđeni na vremenske kazne zatvora, dok je ostalo troje bilo oslobođeno. Proces je ostao upamćen po Titovom nastupu na sudu, pošto je javno priznao da je član ilegalne Komunističke partije, ali i izjavi da ne priznaje ovaj sud, već samo sud svoje partije

Nakon donošenja presude, Josip Broz je bio upućen na izdržavanje zatvorske kazne — najpre u zatvor Lepoglavu, a potom u Maribor. Posle izdržanih pet godina, Broz je novembra 1933. godine bio prebačen u Ogulin, gde je do 14. marta 1934. odležao ostatak od sedmomesečne kazne zatvora, na koju je bio osuđen na tzv „Ogulinskom procesu”, oktobra 1927. godine.

Godine 1978, Televizija Zagreb snimila je dvodelni televizijski film „Bombaški proces”, sa Radetom Šerbedžijom u ulozi Josipa Broza.

Titova aktivnost u Zagrebu

[uredi | uredi kod]
Josip Broz Tito krajem 1920-ih. godina.

Januara 1928. godine, Josip Broz je u ime Saveza metalaca rukovodio štrajkom metalskih radnika u preduzeću „Sila” u Zagrebu, jer je poslodavac onemogućavao sprovođenje izbora za radničke poverenike i otpustio šestoricu radnika. Pošto je Oblasna inspekcija stala na stranu poslodavaca, štrajk je završen neuspešno.[1] Potom je tokom januara i februara učestvovao u pripremama za Osmu mesnu konferenciju KPJ za Zagreb, koja je održana 25. februara. Na ovoj Konferenciji, Josip Broz je kao organizacioni sekreter Mesnog komiteta, dao kritičku analizu dotadašnjeg rada Mesnog komiteta i izneo predloge o osudi „frkacijskih borbi“ i okretnju KPJ životnim problemima radničke klase. Na kraju Konferencije većina delegata je Josipa Broza izabrala za novog političkog sekretara Mesnog komiteta.[2][3][4]

Tokom marta i aprila, Josip Broz se kao sekretar Saveza radnika metalne industije i obrta Jugoslavije za Hrvatsku, bavio sindikalnim pitanjima radnika u Zagrebu, ali i drugim mestima — Koprivnici i Karlovcu.[5] Krajem aprila radio je i na organizovanju Prvomajske proslave, odnosno organizovanja skupštine Nezavisnih sindikata, koju je policija zabranila, pa je na dan 1. maja, na Brozovu inicijativu, odlučeno da radnici zakićeni crvenim karanfilima odu u dvoranu bioskopa „Apolo”, gde se održavao miting Socijalističke partije i pretvore je u skup Nezavisnih sindikata. Ovaj plan nije uspeo, jer su socijalisti čim su počele upadice radnika, u sporazumu sa policijom raspustile skupštinu. Prilikom pokušaja policije da isprazni bioskopsku salu, uhapšeni su Josip Broz i Kamilo Horvatin, kao i još petorica radnika. Oni su potom od strane Kraljevskog redarstvenog ravnateljstvom u Zagrebu bili osuđeni na po 14 dana zatvora.[6][7][8]

Nakon izlaska iz zatvora, polovinom maja, Broz je održao prošireni sastanak Mesnog komiteta na kome se raspravljalo o Otvorenom pismu Izvršnog komiteta Kominterne, koje je Kominterna 13. aprila uputila članovima KPJ i u njemu osudila frakcijske borbe. Sve do polovine juna, Broz se bavio partijskim radom na sprovođenju Otvorenog pisma, kao i sindikalnim radničkim pitanjima.[9] Nakon atentata u Narodnoj skupštini, 20. juna 1928. godine kada je ubijeno i ranjeno nekoliko poslanika HSS-a, na ulicama Zagreba su otpočeli masovni protesti. Najveći protest bio je 21. juna, na kome je bilo više od 30.000 ljudi. Tokom ovog protesta, na više mesta u Zagrebu su bile postavljane barikade, a u sukobu žandarmerije i demonstranata bilo je troje mrtvih i više ranjenih, dok je oko 120 demonstranata je uhapšeno.[10][7]

Odmah po vesti o atentatu u Skupštini, Biro CK KPJ je u Zagrebu održao sednicu, na kojoj je ocenio da će doći do novih napada na radnički pokret i hapšenja partijske centrale, pa su određeni zamenici svih članova Biroa CK KPJ. Josip Broz je tada imenovan za zamenika organizacionog sekretara Jakoba Žorge.[11] Broz je 22. juna, povodom krvavog obračuna policije s demonstrantima, u ime Mesnog komiteta KPJ za Zagreb napisao letak u kome je pozvao zagrebačke radnike da 23. juna stupe u generalni štrajk. Istog dana, Broz je i u ime Pokrajinskog radničkog sindikalnog odbora za Hrvatsku izdao letak u kome je pozvao zagrebačke radnike na generalni štrajk. Do generalnog štrajka zagrebačkih radnika nije došlo, ali je ostvaren niz manjih štrajkova u preduzećima i fabrikama, a najveći je bio u Radionici državnih železnica, u kome je 26. juna učestvovalo 1.200 radnika.[10][12]

Krajem juna, Broz nastavlja sa partijskim radom na sprovođenju Otvorenog pisma, ali zbog novonastale situacije počinje da živi poluilegalno. Nastavio je da stanuje u Petrovoj ulici broj 62, ali je često noćio po drugim stanovima. U prostorije sindikata navraćao je iznenada i na kratko.[12]

Hapšenje

[uredi | uredi kod]

Zagrebačka policija je 10. jula 1928. godine izdala izveštaj nadležnim organima o rasturanja letaka Pokrajinskog radničkog sindikalnog odbora, koji je u ime odbora izdao Josip Broz. Deset dana kasnije, 21. jula zagrebačka policija je pod brojem 10726 raspisala poternicu za Josipom Brozom. Posle svega par dana policija je 27. jula uspela da uhapsi Broza u stanu u Petrovoj ulici broj 62. Potom je bio sproveden u prostorije Saveza metalskih radnika u Ilici broj 49, gde je trebao da prisustvuje pretersu. Tokom pretersa prostorija, Broz je iskoristio priliku da pobegne — kroz prozor toaleta prebacio se na krov šupe, a potom u dvorište. Nakon ovoga nastavio je da živi u potpunoj ilegalnosti.[13][14]

Josip Broz je još u toku juna iznajmio sobu u stanu Andrije Božičkovića i Eve Koprivnjak, u Vinogradskoj cesti broj 46. Ovu sobu, Broz je koristio za ilegalni rad i ovde je bilo partijsko sklonište za literaturu, a tu je povremeno radila i tehnika Mesnog komiteta KPJ za Zagreb.[15] Policija je ovo partijsko sklonište otkrila sasvim slučajno — kriminalna policija je u okolini ovog stana tragala za nekim ukradenim stvarima, pa je pritom saznala da u taj stan dolazi više ljudi.[n 1][17] Na dan 4. avgusta 1928. policija je upala u stan u Vinogradskoj cesti i izvršila pretres, tokom koga je u stanu pronašla veliku količinu partijskog materijala — 9 komada brošura „Osnovi Lenjinizma”, 30 komada raznih brošura o Lenjinu i Karlu Marsku, rukopis letka MK KPJ za Zagreb od 22. juna, više biltena CK KPJ za juli i dr. Takođe, prilikom pretresa je pronađena i znatna količina oružija i municije — četiri bombe, jedan pištolj, 16 naboja za vojničku pušku i 17 naboja za pištolj. Nakon pretresa stana, Andrija Božičković i Eva Koprivnjak su odmah bili uhapšeni.[18]

Za vreme policijskog upada u stan na Vinogradskoj cesti, Josip Broz se nalazio na sastanku partijske ćelije u gostioni „Paromlin” na Koturaškoj cesti. Pre ponoći, Broz je krenuo kući, ali mu je na Pejačevićevom trgu, prišao jedan čovek, koga je ranije viđao u sindikatima i rekao da ga drugovi hitno traže u stanu na Vinogradskoj cesti. Ne sluteći da je ovaj čovek policijski doušnik, Broz se uputio ka Vinogradskoj cesti, gde je prilikom ulaska u stan uhapšen. Dvojica agenata, koja su čekala u zasedi, su ga savladala i kod njega pronašla pištolj marke „Brovning”, kao i nešto ilegalnog partijskog materijala.[19]

Nakon Brozovog hapšenja, policija je nastavila da dežura ispred stana u Vinogradskoj cesti, pa je narednih dana uhapšeno još nekoliko lica, među kojima su bili — Ignac Koprivnjak, rođak Eve Koprivnjak; Franjo Novoselić, član tehnike omladinskog rukovodstva u Zagrebu; Pavle Brejer, vlasnike knjižare u Zagrebu; kao i Pelagija Broz, radnica i supruga Josipa Broza i Katica Gačić, radnica. Pošto policija tokom istrage nije uspela da poveže učešće Pelagije Broz i Katice Gačić u organizovanju ilegalnog partijskog punkta, one su posle nekoliko dana bile puštene.[20]

Titov boravak u pritvoru

[uredi | uredi kod]

Nakon hapšenja Josip Broz je bio odveden u zatvor Redarstvenog ravnateljstva u Ilici 105, gde je sačinjen zapisnik stvari koje su pronađene kod njega. Sutradan, 5. avgusta izveden je na prvo saslušanje na kome je izneo osnovne podatke o svom životnom putu, ali i o svom sindikalnom radu u svojstvu sindikalnog funkcionera. Napomenuo je da politički pripada Savezu radnika i seljaka, dok je idejno opredeljen komunistički. Prilikom ispitivanja, 6. avgusta, Broz je bio suočen sa Evom Koprivnjak. Pošto nije želeo da odgovara na pitanja, šef agenata Julio Rimaj[n 2] ga je udario stolicom po glavi i grudima. Broz je nakon toga tražio da ga pregleda lekar i konstatuje povrede koje su mu nanete, ali pošto mu nije bio odobren lekarski pregled, on je stupio u štrajk glađu.[22]

Tokom narednih dana 7, 8. i 9. avgusta zagrebačka i beogradska štampa je objavila više natpisao o „Bombaškoj aferi” i hapšenju Josipa Broza. Zagrebački list „Obzor” prvi je 7. avgusta doneo vest o hapšenju u natpisu pod nazivom Pred novim hapšenjima u Zagrebu. Nakon nedelju dana od hapšenja, 11. avgusta Redarstveno ravnateljstvo u Zagrebu je Josipa Broza i ostale uhapšenike prebacilo u zatvor Sudbenog stola. Nakon prebacivanja u drugi zatvor, Broz je prekinuo sa štrajkom glađu. Narednog dana, Predsednički ured Kraljevskog redarstvenog ravnateljstva je Kraljevskom državnom odvetništvu dostavilo krivičnu prijavu protiv uhapšenih. Detektivi Redarstvenog ravnateljstva tada su Državnom tužilaštvu predali izveštaj u kome su ih upozorili da je kod Josipa Broza prilikom hapšenja pronađen pištolj, da je sklon begu i da je za vreme svog boravka u Rusiji služio boljševicima. Kraljevsko državno nadodvjetništvo je 14. avgusta predalo istražnom sudiji Kraljevskog sudbenog stola prijavu s predlogom da se protiv uhapšenih povede istraga, određujući istvoremenom istražni zatvor.[23]

Tokom boravka u pritvoru, Josip Broz je preko stražara Petra Brčića, koji je bio simatizer komunista, uspeo da rukovodstvu KPJ, odnosno Đuri Đakoviću, pošalje pismo u kome je opisao na koji je način uhapšen, šta je od ilegalne literature policija našla kod njega i u partijskom punktu u Vinogradskoj ulici, kao i o policijskoj torturi koja je sprovedena nad njim i ostalim uhapšenima. On je Đuru Đakovića lično obavestio da će prilikom sudskog procesa otvoreno istupiti kao član Komunističke partije.[23]

Proces

[uredi | uredi kod]

Optuženi

[uredi | uredi kod]

Pored Josipa Broza na „Bombaškom procesu” je bilo optuženo još petoro lica:[24]

  • Andrija Božičković, rođen 1901. godine, podvornika iz Voćina. Osuđen na dve godine zatvora.
  • Eva Koprivnjak, rođena 1894. godine, domaćica iz Male Erpenje. Oslobođena optužbe.
  • Franjo Novselić, rođen 1907. godine, tipografski radnik iz Osijeka. Prvobitno osuđen na tri godine zatvora, ali mu je kazna smanjena na dve godine.
  • Ignac Koprivnjak, rođen 1887. godine, radnik iz Male Erpenje. Oslobođen otužbe.
  • Pavle Brejer, rođen 1904. godine, pravnik iz Križevaca. Oslobođen optužbe.

Andrija Božičković je nakon izdržane zatvorske kazne u zatvoru u Lepoglavi, bio pušten na slobodu, a 1941. godine su ga uhapsile ustaše i odvele u logor, odakle se nikada nije vratio.[25] Njegova nevenčana supruga Eva Koprivnjak, živela je u Zagrebu do 1955. godine. Njen rođak, Ignac Koprivnjak, živeo je u selu Antunovcu, kod Osijeka do 1952. godine.[26] Franjo Novoselić je posle izlaska iz zatvora nastavio sa učešćem u revolucionarnom pokretu, a od 1941. godine je učestvovao u Narodnooslobodilačkom ratu. Godine 1944. je bio zarobljen i odveden u logor Dahau, odakle se nikada nije vratio.[27] Pavle Brejer je aktivno učestvovao u revolucionarnom pokretu, zbog čega je u periodu od 1929. do 1933. godine, više puta bio hapšen i osuđivan na po nekoliko meseci zatvora. Tokom 1935. godine sarađivao je za Zemaljskim biroom CK KPJ. U novembru 1935. je bio uhapšen i juna 1936. godine osuđen na godinu dana zatvora. Nakon izlaska iz zatvora, jedno vreme se bio pasivizirao i nije sarađivao sa revolucionarnim pokretom, ali je učestvovao u Narodnooslobodilačkom ratu u kom je poginuo 1944. godine.[28]

Napomene

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Dugi niz vremena vladalo je mišljenje da je Eva Koprivnjak, prijavila policiji da u njen stan navraćaju sumnjivi ljudi, pa je policija potom postavila zasedu pred stanom. Ovu tvrdnju izneo je Vladimir Dedijer u svojoj knjizi Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita objavljenoj 1953. godine. Naknadnim istraživanjima, Dedijer je došao do informacije da je ilegalni stan policiji prijavila Draga Vaclavek, koja je bila gazdarica stana, koji su zakupili Andrija Božičković i Eva Koprivnjak, a u kome se nalazio ilegalni partijski punkt.[16]
  2. ↑ Julio Rimaj je bio nadzornik policijskih agenata pri Kraljevskom redarstvenom ravnateljstvu u Zagrebu. Tokom okupacije, nalazio se u ustaškoj policijskoj službi, a maja 1945. godine prilikom oslobođenja Zagreba izvršio je samoubistvo.[21]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Hronologija SKJ 1980: str. 165
  2. ↑ Hronologija SKJ 1980: str. 166
  3. ↑ Hronologija Josipa Broza Tita 1978: str. 16
  4. ↑ Sabrana djela 1 1977: str. 289
  5. ↑ Hronologija SKJ 1980: str. 167
  6. ↑ Hronologija SKJ 1980: str. 168
  7. ↑ 7,0 7,1 Hronologija Josipa Broza Tita 1978: str. 17
  8. ↑ Sabrana djela 1 1977: str. 293
  9. ↑ Sabrana djela 1 1977: str. 294
  10. ↑ 10,0 10,1 Hronologija SKJ 1980: str. 169
  11. ↑ Sabrana djela 1 1977: str. 295
  12. ↑ 12,0 12,1 Sabrana djela 1 1977: str. 296
  13. ↑ Hronologija Josipa Broza Tita 1978: str. 18
  14. ↑ Sabrana djela 1 1977: str. 297
  15. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 231
  16. ↑ Dedijer 1981: str. 276
  17. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 107
  18. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 96
  19. ↑ Dedijer 1981: str. 153
  20. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 279
  21. ↑ Dedijer 1981: str. 275
  22. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 289
  23. ↑ 23,0 23,1 Sabrana djela 2 1981: str. 290
  24. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 108
  25. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 324
  26. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 340
  27. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 354
  28. ↑ Sabrana djela 2 1981: str. 325

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Sabrana djela Josipa Broza Tita tom I. Beograd: Izdavački centar „Komunist”. 1977. 
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: NIP „Eksport pres”. 1978. 
  • Dedijer, Vladimir (1980). Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita tom I. Zagreb: „Mladost”. 
  • Hronologija Radničkog pokreta i SKJ 1919—1979 tom I. Beograd: „Institut za savremenu istoriju“. 1980. 
  • Dedijer, Vladimir (1981). Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita tom II. Zagreb: „Mladost”. 
  • Sabrana djela Josipa Broza Tita tom II. Beograd: Izdavački centar „Komunist”. 1981. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bombaški_proces&oldid=41857622