Prijeđi na sadržaj

Fluorid

Izvor: Wikipedija
Fluorid
Naziv po klasifikaciji Fluorid[1]
Identifikacija
CAS registarski broj 16984-48-8 DaY
PubChem[2][3] 28179
ChemSpider[4] 26214 DaY
KEGG[5] C00742
MeSH Fluoride
ChEBI 17051
ChEMBL[6] CHEMBL1362 DaY
Gmelin Referenca 14905
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula F-
Molarna masa 18.9984032 g mol-1
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 145.58 J K-1 mol-1
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Bromid, Hlorid, Jodid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fluorid je anjon F. On je redukovani oblik fluora kad je on u obliku jona ili vezan za neki drugi element. Termin fluorid se koristi za organofluorna jedinjenja i neorganska jedinjenja fluora.[7] Fluorid, poput drugih halida, je monovalentni jon (−1 naboj). Njegova jedinjenja često imaju osobine koje su znatno razlikuju od ostalih halida. Strukturno, i u nekoj meri hemijski, fluoridni jon podseća na jon vodonika. Jedinjenja koja sadrže fluor pokrivaju opseg od potentnih toksina kao što je sarin do lekova poput efavirenz, i od inertnih materijala kao što je ugljenik tetrafluorid do visoko reaktivnog sumpor tetrafluorida. Opseg jedinjenja flora je tako širok jer fluor ima sposobnost formiranja jedinjenja sa svim elementima izuzev helijuma i neona.[8][9]

Zastupljenost

[uredi | uredi kod]
Mineral fluorit, rasprostranjeni mineral i glavni izvor fluorida za komercijalne svrhe.[10][11]

Rastvori neorganskih fluorida u vodi sadrže F i bifluorid HF2.[12] Mali broj neorganskih fluorida je rastvoran u vodi bez podleganja znatnoj hidrolizi. Primeri neorganskih fluorida su fluorovodonična kiselina (HF), natrijum fluorid (NaF), i uranijum heksafluorid (UF6). U pogledu reaktivnosti, fluoridi se znatno razlikuju od hlorida i drugih halida, i znatno su jače solvatisani usled manjeg odnosa radijusa i naboja. Veza Si-F je jedna od najjačih jednostrukih veza. U kontrastu s tim, drugi silil halidi se lako hidrolizuju.

Mnogi fluoridni minerali su poznati. Među njima fluorit i fluorapatit imaju najveći komercijalni značaj.[10] Fluorid se prirodno javlja u niskim koncentracijama u vodi za piće i hrani. Fluoridi se javljaju u vodi iz podzemnih izvora. Njihova koncentracija u morskoj vodi je u proseku 1.3 ppm.[13][14]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. „Fluorides - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  8. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.  pp. 804
  9. Khriachtchev, Leonid; Mika Pettersson, Nino Runeberg, Jan Lundell & Markku Räsänen (2000-08-24). „A stable argon compound”. Nature 406 (6798): 874–876. DOI:10.1038/35022551. PMID 10972285. 
  10. 10,0 10,1 Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  11. Villalba, Gara; Ayres, Robert U.; Schroder, Hans (2008). „Accounting for Fluorine: Production, Use, and Loss”. Journal of Industrial Ecology 11: 85–101. DOI:10.1162/jiec.2007.1075. 
  12. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  13. Fluoride in Drinking-water: Background document for development of WHO Guidelines for Drinking-water Quality. World Health Organization, 2004, page 2. Page accessed on February 22, 2007.
  14. Environmental Health Criteria 227: Fluorides. World Health Organization, 2002, page 38. Page accessed on February 22, 2007.