Interval (muzika)
interval (lat. intervallum, razmak) u muzici predstavlja razmak između bilo koja dva tona u lestvici od kojih se niži naziva donjim a viši gornjim, sa izuzetkom čiste prime kod koje su oba tona jednake visine. Intervali se pre svega dele na harmonske, kod kojih dva tona zvuče istovremeno, i melodijske, kod kojih se dva tona čuju jedan za drugim. Dalje dve podele intervala su po veličini i vrsti.
Kada se tonovi porede po veličini, pažnja se obraća na to kolika je dijatonska razlika između dva tona. Na primer ce-de i cis-des su sekunde jer oba imaju dijatonske nazive do-re. Postoji osam stepeni veličine intervala od kojih se mogu formirati sve ostale. Zbog toga se ovi intervali nazivaju jednostavnim, i sledeći su:
- Prima, kod koje oba tona imaju isto ime
- Sekunda, kod koje su dva tona susedni tonovi
- Terca, kod koje je viši ton treći od nižeg
- Kvarta, kod koje je viši ton četvrti od nižeg
- Kvinta, kod koje je viši ton peti od nižeg
- Seksta, kod koje je viši ton šesti od nižeg
- Septima, kod koje je viši ton sedmi od nižeg
- Oktava, kod koje je viši ton osmi od nižeg
Ostali intervali, koji se nazivaju složenim, se mogu formirati po principu „jedna oktava + seksta“, „dve oktave + kvinta“ itd. Imena ovim intervalima se daju po rednim brojevima: oktava + sekunda = nona, oktava + terca = decima, oktava + kvarta = undecima, oktava + kvinta = duodecima itd.
Osim ove podele, postoji i podela intervala po vrsti, jer harmonski svaki od ovih intervala može da bude ostvaren u više varijacija. Sledi lista vrsta intervala:
- Čisti, koji mogu biti prima, kvarta, kvinta i oktava
- Veliki i mali, koji mogu biti sekunda, terca, seksta i septima
- Umanjeni, koji mogu biti svi intervali sem prime
- Prekomerni, koji mogu biti svi intervali
Ostali intervali poput npr. none ili decime nasleđuju osobine tona koji ih zajedno sa određenim brojem oktava formira. Znači, pošto je nona = oktava + sekunda, imaće osobine sekunde.
Sledi spisak jednostavnih intervala po vrstama:
Čista prima je prima kod koje su donji i gornji ton identični. Primer: ce-ce.
Prekomerna prima je prima kod koje je razmak između gornjeg i donjeg tona jedan polustepen. Primer: ce-cis.
Sekunda kod koje tonovi isto zvuče uprkos različitom dijatonskom imenu. Primer: ce-deses. Ekvivalentna je čistoj primi.
Sekunda kod koje je razmak između tonova jedan polustepen. Primer: ce-des.
Sekunda kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-de.
Sekunda kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-dis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj terci.
Terca kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-eses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj sekundi. Umanjena terca se sastoji od dve male sekunde M2 + M2 = UM3
Terca kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-es.
Terca kod koje je razmak između tonova četri polustepena. Primer: ce-e.
Terca kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-eis. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvarti.
Kvarta kod koje je razmak između tonova četri polustepena. Primer: ce-fes. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj terci.
Kvarta kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-ef (obratiti pažnju na klavirsku konfiguraciju "izuzetka": ef-be - sve druge čiste kvarte na bijelim dirkama na klaviru imaju dvije bijele dirke između dva data intervala, osim intervala ef-be)
Kvarta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-fis.
Kvinta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-ges. Po zvučnosti je ekvivalentna prekomernoj kvarti. Jedina umanjena kvinta bez predznaka je si-fa
Kvinta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Primer: ce-ge.
Kvinta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-gis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj seksti.
Seksta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Prmier: ce-asas. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvinti.
Seksta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-as.
Seksta kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-a.
Seksta kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primr: ce-ais. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj septimi.
Septima kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-heses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj seksti.
Septima kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primer: ce-be.
Septima kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce-ha.
Septima kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce-his. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj oktavi.
Oktava kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce1-ces2. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj septimi.
Oktava kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce1-ce2.
Oktava kod koje je razmak između tonova trinaest polustepena. Primer: Ce-cis² :)
- Osnovna teorija muzike, Marko Tajčević, 1997, pp. 113 — 118
- (1912) - Essentials of Music Theory, p. 38.
- Encyclopaedia Britannica, Interval
- Morphogenesis of chords and scales Chords and scales classification
- Lissajous Curves: Interactive simulation of graphical representations of musical intervals, beats, interference, vibrating strings
- Elements of Harmony: Vertical Intervals
- Visualisation of musical intervals[mrtav link] interactive