Kralj David

Kralj David (detalj), katedrala Fidenza

David (jevrejski דוד dragi, ljubljeni) je po Svetom Pismu bio kralj Izraela i Judeje. Po predanju bio je naslednik prvog kralja Izraela Saula i vladao je od 1005. pne. do 965. pne. Ujedinio je 12 izraelskih plemena, a nasledio ga je sin Solomun. David je takođe poznat kao pisac mnogih psalma.

Zapamćen je kao najpravedniji od svih starih izraelskih kraljeva, kao i veliki vojskovođa, muzičar i pesnik. Prema predanju, Bog je izabrao Davida i dao mu obećanje da se njegova loza neće prekinuti. Jevreji veruju da će Mesija, što znači "pomazanik" (onaj koji je izabran za kralja i pomazanjem posvećen za tu službu), biti izravan potomak Davidov. Hrišćanski sveti spisi, posebno Novi zavet, ukazuju da je Isus direktni Davidov potomak. Davidova vladavina i uopšte postojanje Davida se još ne može dokazati istorijskim ili arheološkim instrumentima; najstariji pisani dokument o Davidu, takozvani natpis Tel Dana, potiče iz 9. veka pne. Za jevrejsku, hrišćansku i islamsku kulturu predanje o Davidu ima izuzetnu važnost.

David u Samuilovim knjigama

Mladi David

David se rodio u Vitlejemu kao najmlađi sin pastira Jeseja. Već kao dečaka ga je prorok i sudija izraelski Samuilo na nalog Božji pomazao za kralja. David je došao na dvor kralja Saula koji je bio bolestan (kojeg je Bog radi greha Saulovih udario zlim duhom), te bi David svirao harfom (udarao u gusle) i olakšao Saulovo stanje (oterao duha). Postao je miljenik Saulov i nosio njegovo oružje.

David u prognanstvu

Na dvoru Saulovim David je brzo stekao Saulovu ljubomoru, jeste se u raznim bojevima pokazao većim junakom od njega. Saul je pokušavao da ga ubije, ali je Davidu uspelo bekstvo uz pomoć svoje supruge Mihale i njenog brata Jonatana, oboje Saulova deca.

David je sa svojim pristalicama bio na bekstvu dok ga je Saul sa 3.000 izabranih vojnika gonio po zemlji. Sakrivši se jednom od Saula u pećinama Engadskim Saul je ušao u pećinu radi prirodne potrebe, međutim David ga je poštedeo i odsekao samo skit od njegovog plašta, što Saul nije primetio. Ovo je David pokazao Saulu ispred pećine kao dokaz svoje lojalnosti. Duboko dirnut Saul je prorokovao Davidu da će biti kralj Izraelu posle njega i dobio Davidovu zakletvu, da će poštedeti Saulov dom.

Posle je David služio Filistejcima u borbi protiv beduinskih razbojnika. Kad su Filistejci krenuli ponovo na Izrael odrekli su se Davidove pomoći, jer mu nisu verovali. David je sa svoje strane po drugi put poštedeo Saula, oteći tajno iz Saulovog tavora Saulovo koplje i krčag, demonstrirajući time ponovo svoju vernost ali i nadmoć nad Saulu.

David kao kralj

Davit i Golijat (Karavađo)

Saul je poginuo u borbama protiv Filistejaca. Sa njim je stradao njegov sin i Davidov prijatelj Jonatan, za kojeg je David govorio da mu je njegova ljubav vrednija od ljubavi žene. Pošto u domu Saulovom nije bilo prestonaslednika, David je u Hevronu krunisan za kralja Judeje. Ovim počinje podela Izraela na severno carstvo Izrael i južno carstvo Judeja, koje će se tek posle Davida i sina mu Solomuna pokazati. Uz promišljenu politiku David je vezao severno carstvo za sebe i postao kralj Izraela. Davidova država se time sastavljala od Izraela i Judeje, oboje vezane za jednog kralja. David je zatim osvojio grad Jevus ili Salim, to jest Jerusalim, na međi Izraela i Judeje. Jerusalim nije pripadao teritoriji 12 izraelskih plemena te je bio deo kraljeve domene. Sa učvršćivanjem svoje vladavine David je preneo kovčeg zaveta, najveću svetinju izraelskih plemena, u Jerusalim, koji je time postao novi politički i religiozni centar Izraelaca. Vodio je uspešne ratove i naložio susednim državama od Damaska i Moava do crvenog mora svoju vrhovnu vlast. Filistejske gradove međutim nije uspeo da osvoji.

Za vreme vojnih pohoda protiv Amonićana David se zaljubio u Vitsaveju, suprugu svog vojskovođe Urije Hetejina, i oblegao je dok je Urije vodio ratove. Da bi sakrio preljubu naredio je svom bratancu, vojskovođi Joavu, da u boju tajno ubije Uriju. David je zatim oženio Vitsaveju, koja je posle Mihale, Avigeje i Ahinoame i drugih žena bila njegova osma supruga. Prorok Natan je pretio Davidu Božjom kaznom i prvo dete Davida sa Vitsavejom je umrulo. I pored tog greha David je ostao izabranik Božji, ali mu nije bilo dopušteno da izgradi hram Božji; ovaj je izgradio tek drugi sin Davida i Vitsaveje, Solomun. Jedan drugi sin Davidov, ustvari njegov ljubimac Avesalom, je pokušavao da svrgne oca što mu je zamalo i uspelo. Avesaloma je ubio Joav suprotno Davidove naredbe, što je Davida slomilo. Pre svoje smrti Davida su nagovorili Vitsaveja i Natan da presto ostavi Solomunu i ne starijem sinu Adoniju te je Solomun pomazan za kralja.

Samuilove knjige pokazuju dobre i zle strane Davida, njegovu ljubav, prijateljstvo i vernost, ali i njegove sumnje, oklevanje, gnev i tešku krivicu. Ovo je bez primera u pričama o kraljevima za to vreme.

Istorijski David

Pastir David svira harfu, statua u Izraelu.

Arheološki dokazi o Davidu i njegovoj vladavini još nema, što govori da Davidova vladavina i sina mu Solomuna, ako je postojala, nije bila onih razmera sa kojom se pokazivala u kasnijim generacijama, to jest idealizovano carstvo i velesila od reke Eufrata do crvenog mora. Iz egipatske i asirske perspektive David je bio najpre jedan mali, lokalni vladar, retko vredan veće pažnje. U vreme Davidovo Jerusalim je brojao možda oko 1.500 žitelja, te je u odnosu na metropole u Egipatu i Mesopotamiji bio mali gradić. Sa druge strane mora da se uzme u obzir da su izraelska plemena, ukoliko je Davidova vladavina zaista postojala, bili tek u tranziciji iz stočarskih, donegde beduinskih plemena bez većih naselja u jedno državotvorno društvo. Koliko je jedno takvo društvo u pomenutoj kulturnoj, državnoj i socijalnoj tranziciji bilo sposobno da stvori državu onih razmera koja se opisuju u kasnijim predanjima i da ostavi jasne tragove je dakle znak pitanja. Za biblijsko gledište Davidova i Solomunova vladavina pretstavljaju idealnu državu, moćna i slobodna, sposobna da se odbrani svojih neprijatelja. Same knjige Samuilove dobile su svoj konačan izgled verovatno za vreme kralja Josije u 7. veku pne., tri veka posle Davida. David je u to vreme već bio idealizovani kralj, kralj Josija iz doma Davidovog, tako da je sa naučnoistorisjke perspektive teško oceniti koliko prenose istiniti izveštaj a koliko mitove o jednom legendarnom kralju. Pojedini istoričari sumnjaju da je David uopšte postojao i da pripada legendi kao što jedan Agamemnon. U antičkom gradu Mari u severnoj Mesopotamiji pronađen je natpis davidum za vojskovođu. Ovo može da bude u vezi sa Davidom time da David nije bio lično ime već vojni naziv, a možda i nije (primer srpski Drago ili Dragan i latinski "drako" ili turski "dragoman"). Trenutno najraniji pisani dokumenti o Davidu potiču iz 9. veka pne., u natpisu iz Tel Dana. Svoje poreklo na Davida su pored jevrejskih kraljeva vodili isto jermenski i gruzijski kraljevi ranog srednjeg veka.

Davidova zvezda

Suprotno možda opštem mišljenju Davidova zvezda je nastala u 13. veku prvo kao amulet (po drugima u 9. veku), da bi kasnije postao simbol i grb Jevreja. Imenovanje po Davidu irituje da je i

Kralj David na Wikimedijinoj ostavi

Genealogija po Hebrejskoj bibliji od Adama do Davida

Od Stvaranja do Poplave

Adam

Set

Enop

Kenan

Mahalalel

Jared

Henoh

Metušelah

Lameh

Noa

Sem

Porijeklo Patrijarha

Arpahšad

Šelah

Eber

Peleg

Reu

Seruh

Nahor

Terah

Abraham

Isak

Jakov

Od Nacije do Kraljevstva

Juda

Farez

Hezron

Aram

Amminadab

Nahpon

Salmon

Boaz

Obed

Jesej

David