Parke
Parke (latinski: Parcae) bile su, u rimskoj mitologiji, žene koje personifikuju sudbinu; na hrvatskom se često nazivaju suđenice, a u grčkoj mitologiji odgovaraju im Mojre. Bilo je tri Parke i upravljale su metaforičkom životnom niti svakog smrtnika i besmrtnika od njegovog rođenja do smrti. I bogovi se se plašili Parki, a u njihovoj je moći bio i sam Juputer. Njihova su imena:
- Nona (grčki pandan: Kloto = "Prelja"), koja prede nit života sa svoje preslice na vreteno;[1]
- Decima (grčki pandan: Lahesa = "Sudbina"), koja svojim štapom meri nit života;[1]
- Morta (grčki pandan: Atropoa = "Neumitna"), koja preseca nit života i odlučuje o načinu čovekove smrti.[2][3][4]
Najstariji poznati dokumenti koji spominju ova božanstva jesu tri male stele (cippi) pronađene kod drevnog Lavinija nakon drugog svetskog rata.[5] Na njima se nalazi ovaj natpis:
Neuna fata, Neuna dono, Parca Maurtia dono
Tu se navode dva od tri imena rimskih Parki (Neuna = Nona, Maurtia = Morta) i povezuju sa s konceptom subine (fata).[6]
Nona je odlučivala o dužini čovekobog života na da tzv. dies lustricus, tj. na dan kad je detetu davano ime, što se događalo devetog dana po rođenju dečaka i osmog dana po rođenju devojčice.[7]
Parke nisu uvek zamišljanje kao prelje, već i kao boginje koje zapisuju sudbinu čoveka pri rođenju i potom te zapise brižljivo čuvaju, a takođe se spominju i kao čuvarice celokupnog božanskog arhiva.[8]
- ↑ 1,0 1,1 John Day, God's Conflict With the Dragon and the Sea: Echoes of a Canaanite Myth in the Old Testament, CUP Archive, 1985, str. 308.
- ↑ L. L. Tels de Jong, Sur quelques divinites romaines de la naissance et de la prophetie 1959, str. 70–77, 83–85.
- ↑ P. Ramat, "Morta" u: Archivio glottologico italiano 40, 1960, str. 61–67.
- ↑ J. H. Waszinsk, Gnomon 34, 1962, str. 445.
- ↑ G. Dumezil, La religion romaine archaique Paris, 1974.
- ↑ L. L. Tels De Jong, Sur quelques divinites romaines de la naissance et de la prophetie, 1959, str. 67–130.
- ↑ S. Breemer and J. H. Waszinsk, Mnemosyne 3, ser. 13, 1947, str. 254–270.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Mojre
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Parke