Tamara (biblijska ličnost)
Tamara (hebrejski Támár) je biblijska ličnost opisana u Starom zavetu, u Prvoj knjizi Mojsijevoj, poglavlje 38. Njen sin je Fares, predak judejskog kralja Davida, samim tim i Isusa Hrista. Scene njenog života poslužile su kao inspiracija mnogim slikarima, među njima su Rembrant, Ferdinand Bol, Jakopo Tintoreto i Art de Gelder.
Tamara je bila devojka koju je oženio Er, Judin sin prvenac. Ostala je udovica nakon što je Era ubio Gospod jer beše nevaljao. Kako Tamara nije imala dece, po tadašnjem običaju udala se za Onana, brata njenog umrlog muža, tako da može da rodi naslednika koji bi se smatrao prvencem najstarijeg sina. Onan međutim nije želeo da se njegov sin smatra Erovim naslednikom pa je pri opštenju sa Tamarom svoje seme prosipao na zemlju, te ga je Bog zbog toga kaznio smrću. Tamaru je nakon toga Juda vratio u kuću njenog oca i poručio joj da tamo ostane dok ne odraste njegov najmlađi sin, Šaleh, za kojeg će je kasnije udati. Nakon nekog vremena Judi je umrla žena, Savina kći.
Tamara je primetila da je Šaleh već odavno odrastao, a da je ipak nisu udali za njega. Kada je čula da se Juda, njen svekar, vraća iz Tamne, skinula je svoju udovačku odeću, pokrila lice i otišla na raskrsnicu kojom je njen svekar trebalo da prođe. Kada je naišao Juda, nije prepoznao Tamaru jer je pokrila lice, pomislio je da je prostitutka. Rekao joj je da će joj poslati jare za njene usluge kada dođe kući, ali Tamara je tražila zalog dok joj ne pošalje pa je uzela Judin prsten, štap i maramu. Tamara je nakon ovoga zatrudnela sa Judom.
Kada je Juda poslao jare Tamara više nije bila tamo. Pošto je prošlo oko tri meseca, Judi su javili da je njegova snaha Tamara učinila preljubu i ostala trudna. Kao kaznu za to Juda je naredio da je spale. Kada su došli da je povedu, Tamara je poslala Judi njegov štap, prsten i maramu, uz reči da je zatrudnela sa čovekom koji joj je to ostavio. Čuvši to, Juda izgovara da je Tamara pravednija od njega te ostaje živa.[1]
- ↑ „Biblija - Prva knjiga Mojsijeva,poglavlje 38”. Arhivirano iz originala na datum 2016-09-13. Pristupljeno 2016-09-07.