Wii Remote
Wii Remote (u prevodu sa eng. Wii daljinski upravljač) ili takođe nezvanično skraćeno nazivan Wiimote je Nintendov uređaj za registrovanje pokreta. Njegova funkcionalnost je proširena sa 11 signala koji se pomoću pritiskanja dugmadi sa ostalim podacima šalju centralnoj jedinici. Uređaj sa centralnom jedinicom komunicira na blutut protokolu.[1] Iako je prvenstveno razvijan kao primarni kontroler za Nintendovu Wii konzolu, takođe se može koristiti u sprezi sa PC računarima[2].
Pokret se registruje na dva načina: praćenjem tačkastih infracrvenih izvora svetlosti u vidnom polju infracrvene kamere, i merenjem ubrzanja, kojem je uređaj izložen, pomoću ugrađenog akcelerometra. Funkcionalnost Wii Remote-a je proširiva mogućnošću priključivanja dodatnih komponenti preko porta za proširenja (engl. expansion port).[3] Jedna od tih komponenti je i Wii MotionPlus, koja Wii Remote-u dodaje i žiroskop[4], omogućivši praćenje kretanja uređaja u prostoru sa svih šest stepeni slobode.
Uređaj se na tržištu može naći kao samostalan proizvod ili kao deo nekog paketa npr. kao prateći rekvizit uz Wii konzolu.
Wii Remote ima oblik daljinskog upravljača, čije telo staje u kvadar razmera 148 mm × 36,2 mm × 30,8 mm. U prednjem delu uređaja se nalazi monohromatska kamera prekrivena infracrvenim filterom. Na gornjoj površini uređaja se nalazi panel sa osam površina dugmadi, preko kojih se može zadati 10 različitih signala, kao i signal za gašenje Wii konzole. Na donjem delu Wii Remote-a se nalazi još jedno dugme. Osim dugmadi, na kontrolom panelu se nalaze četri svetloplave svetleće diode, i otvori za mali zvučnik.
Donji deo uređaja karakteriiše polucilindrično zaobljenje, u čijem zadnjem delu se nalazi spremište za dve AA baterije, koje su izvor napajanja za uređaj. Unutar samog spremišta za baterije se nalazi i crveno sinhronizaciono dugme. Po pritisku na ovo dugme, uređaj će u narednih 20 sekundi pokušavati da se sinhronizuje sa centralnom jedinicom. No, za ovu svrhu takođe može da posluži kombinacija dugmadi 1+2, o čemu će kasnije biti reči.
Sa zadnje strane uređaja se nalazi port za proširenja, preko koga se na uređaj mogu priključiti različiti dodaci, poput nunčuka, volana, replike električne gitare itd.
Trenutno je zvanično dostupan samo model u beloj boji jer, prema rečima Šingeru Mijamota (jap. 宮本 茂, Shigeru Miyamoto), želi da se izbegne situacija gde zbog male veličine lagera Wii Remote ne bi bio prisutan u svim bojama u svakoj prodavnici, što bi moglo da rezultuje time da mušterije odbijaju da kupe uređaj, jer nije dostupan u željenoj boji.[5] Wii Remote-ovi u drugim bojama bi trebalo da se pojave na tržištu pošto se određen broj uređaja proda. Do tada, stoje na raspolaganju raznobojne kože, koje proizvode druge firme.
Wii Remote raspolaže PixArt-ovom kamerom, koja može da prati do četiri tačkasta izvora svetlosti u svom vidnom polju.[6] Pošto se ispred kamere nalazi infracrveni filter, ista može da prati samo infracrvene izvore svetlosti. Slika koju kamera vidi ima rezoluciju 128 × 96, i monohromnog je opsega boje. Ove razlike u nijansama osvetljenosti različitih piksela se koriste kako bi se ustanovilo gde se tačno nalazi odraz izvora svetlosti. Ovo mesto se lokalizuje unutar najosvetljenijeg piksela, u mreži od 8 × 8 potpiksela, što rezultuje prividnom rezolucijom kamere od 1.024 × 768. Ovako dobijena slika je crno-belog kvaliteta, ali je to upravo ono što je potrebno pri lokalizovanju jedne tačke na datoj rezoluciji. Sam uređaj ne dozvoljava korisniku da pristupi originalnim slikama koje kamera vidi i formira, već mu samo stavlja na raspolaganje koordinate odraza svetlosnih izvora na njegovoj površini.[2]
Koordinatni sistem u kome se izražavaju dobijeni rezultati ima nulu u donjem levom uglu vidnog polja, posmatrano iz perspektive Wii Remote-a, što bi značilo da se ove koordinate dobijaju kada Wii Remote pokazuje gornji desni ugao ekrana. Samo vidno polje senzora je pravougaonog oblika, pri čemu horizontalna i vertikalna stranica stoje u razmeri 4:3, a horizontalni ugao vidnog polja iznosi oko 45°.
Postoji više rekvizita čiju svetlost Wii Remote može da prati. Nintendov Wii Sensor Bar nosi oznaku RVL-01, dužine je oko 20 cm (8 inča), i opremljen je sa deset infracrvenih dioda — pet sa svake strane. Obe ove grupe dioda će Wii Remote prepoznati kao samo jednu svetlu tačku. Sa ovim uređajem je moguće koristiti Wii Remote za upravljanje kursorom na udaljenostima do pet metara. Procesor Wii konzole koristi dobijene koordinate, kako bi uporedio rastojanje ovih projekcija sa stvarnim rastojanjem izvora svetlosti, i izračunao udaljenost Wii Remote-a od Wii Sensor Bar-a. Mogućnost praćenja ovog rastojanja znači i mogućnost praćenja pokreta u prostoru, npr. hvatanja nekog objekta iz virtuelne stvarnosti i njegovog pomeranja napred-nazad pokretima ruku.
Zbog relativno malog vidnog polja, kamera se ne može koristiti za praćenje brzih pokreta ruku, jer tako Wii Sensor Bar lako izađe iz vidnog polja Wii Remote-a. Za praćenje ovakvih pokreta služi ugrađeni akcelerometar.
Drugi izvori infracrvenog svetla mogu da ometaju ispravno registrovanje odraza Wii Sensor Bar-a[7][8], što se zaobilazi gašenjem tih svetala, ili upotrebom flouroscentnih izvora svetlosti. Ovo se takođe može iskoristiti za zamenu Wii Sensor Bar-a parom jakih ručnih lampi ili parom sveća[9].
Wii Remote raspolaže ugrađenim akcelerometrom ADXL330[10], koji mu omogućava da prati svoje ubrzanje u opsegu najmanje od -3 do 3 g, po sve tri ose u prostoru. Pritom je greška merenja ±10%.
Primene akcelerometra su razne. Njime se mogu određivati orijentacija Wii Remote-a u prostoru, kao i njegove rotacije oko sve tri ose, što se može koristiti u različite svrhe, od simulacije kuglanja, pikada ili zakretanja odvijača, do upravljanja svemirskim brodom. U sprezi sa dodatkom pod imenom Wii MotionPlus, ovaj akcelerometar se može koristiti za prostorno praćenje relativne pozicije ruke koja drži Wii Remote, ili uopšte relativnog kretanja uređaja u prostoru.
Određivanje orijentacije Wii Remote-a samo pomoću akcelerometra je moguće izvesti praćenjem vektora gravitacionog ubrzanja, koje deluje na uređaj. Pošto je u opštem slučaju ovaj vektor nemoguće utvrditi ako se uređaj ubrzano kreće, zaključak je da se orijentacija uređaja na ovaj način može određivati samo kada on relativno miruje.
I pod ovim uslovom, akcelerometrom se orijentacija može određivati sa samo dva rotaciona stepena slobode, i ne u potpunom opsegu za oba ojlerova ugla. Jedan stepen slobode se gubi, jer se rotacija oko samog vektora gravitacionog ubrzanja ne može pratiti tj. prilikom ove rotacije vektor ostaje invarijantan. Drugo ograničenje dolazi od činjenice da je i bez jednog stepena slobode svaki položaj gravitacionog vektora u odnosu na Wii Remote dvoznačan, tako da tek prepolovljavanje opsega jednog stepena slobode daje jednoznačno rešenje.
I pored ovoga, nije moguće pratiti rotacije čija se osa poklapa sa osom gravitacionog vektora, tako da bilo koji od dva stepena slobode može biti neodrediv u slučaju da se njegova osa rotacije poklopi sa osom gravitacionog vektora.
Preko dugmadi dostupnih sa spoljašnje strane Wii Remote-a korisnik može centralnoj jedinici da pošalje 12 različitih signala.
| Oznaka | 1 | 2 | - | home | + | A | B | dole | levo | desno | gore | power |
|---|
Prekidači za signale dole, levo, desno i gore se nalaze ispod jednog dugmeta u obliku krsta, koje olakšava njihovo kombinovanje. Za razliku od sve ostale dugmadi, dugme sa oznakom B se nalazi na donjem delu Wii Remote-a, dok kod Wii konzole power-dugme šalje signal za njeno gašenje i prekidanje veze sa Wii Remote-om. PC računari ne reaguju automatski na ovu komandu.[2]
Ukoliko je uređaj dobijen uz Wii konzolu, dovoljno je pritisnuti bilo koje njegovo dugme, osim power, da bi pokušao da se sa njome poveže. Ovakav pokušaj će trajati tri sekunde.
Uređaj, koji je samostanlo kupljen, se neće ovako ponašati. Kod njega sinhronizacija biva pokrenuta isključivo kombinacijom dugmadi 1+2 ili preko crvenog sinhronizacionog dugmeta.
Po kratkom pritisku dugmadi 1+2 uređaj će biti dostupan za povezivanje sa centralnom jedinicom naredne tri sekunde, što je sasvim dovoljno da bi se uređaj povezao sa Wii konzolom. Pošto je za povezivanje sa PC računarom potrebno više vremena, postoji i mogućnost da se ova dva dugmeta drže pritisnuta sve dok se uređaj ne poveže.
Crveno sinhronizaciono dugme u spremištu za baterije ima istu funkciju, ali će za razliku od gorespomenute kombinacije po kratkom pritisku uređaj biti dostupan narednih 20 seknudi.
Takozvani „rambl“ (engl. Rumble) efekat se vezuje za vibriranje Wii Remote-a. On se postiže brzim rotiranjem ekscentrično raspoređene težine, pomoću ugrađenog motora. Tip ovog motora može da varira u zavisnosti od mesta gde je uređaj proizveden.[2] Ne postoji mogućnost kontrolisanja brzine njegovog obrtanja tj. može biti samo uključen ili isključen.
Programeri Wii Remote-a treba da imaju na umu da se podešavanja stanja rambla i svetlećih dioda vrši preko istog izveštaja, što znači da se prilikom svakog slanja neke promene stanja, bilo za diode, bilo za rambl, mora uzeti u obzir stanje obe komponente. U suprotnom se može desiti da se po slanju podataka za diode neželjeno zaustavi rambl, ili obrnuto: da se po slanju podataka za rambl neželjeno isključe sve svetlosne diode.[2]
Wii Remote raspolaže i malim piezoelektričnim zvučnikom radijusa 21 mm niskog kvaliteta reprodukcije, čiji se otvori nalaze na gornjem panelu. Sam zvučnik proizvodi zvuk iz podataka strima, koje šalje centralna jedinica (Wii konzola ili PC). Posao sinhronizacije poslatih delova strima mora da preuzme sama centralna jedinica. Format zvuka je, po navodima sa wiibrew.org, četvorobitni jamahin ADPCM, sa frekvencijom samplovanja od 3 kHz. Uređaju je moguće slati i 8-bitni zvuk, no u tom slučaju bi frekvencija samplovanja bila 1,5 kHz, što već daje loš kvalitet reprodukcije zvuka.[11]
Osim reprodukcije zvuka na ovaj način, zvučnih se može onemogućiti (engl. disable) ili totalno utišati (engl. mute). Jačina zvuka se može podešavati na 256 podeoka (0 - 255), pri čemu je 64 podrazumevana vrednost.
U dnu kontrolnog panela Wii Remote-a se nalaze četiri svetloplave svetleće diode kvadratnih površina, koje prilikom sinhronizacije uređaja sa centralnom jedinicom pokazuju nivo napunjenosti baterija. Pritom četiri diode svetle kada su baterije više od 75% napunjene, tri diode kada su između 50% i 75%, dve diode kada su između 25% i 50%, i jedna odnosno nijedna dioda kada su baterije manje od 25% napunjene.[12]
Ovim diodama se može upravljati tako da svetle na proizvoljan način određen programom koji kontroliše Wii Remote.
Wii Remote raspolaže blutut čipom BCM2042[2], pomoću kojeg može preko blutut protokola da komunicira sa centralnom jedinicom na rastojanju do 10 metara. Ovo se može smatrati ograničenjem sa strane Wii Remote-a, s obzirom da postoje blutut jedinice, koje mogu da komuniciraju na rastojanju do 100 metara.
Na Wii konzolu može da se priključi do četiri uređaja[8], dok će standardni blutut priključak PC računara dozvoliti priključivanje do sedam Wii Remote-a, zbog ograničenja koje nameće sam blutut protokol.
Wii Remote raspolaže EPROM čipom kapaciteta 16 KiB, od čega deo od 6 kilobajta stoji matičnom uređaju na raspolaganju za čitanje i pisanje.[12][13] Deo ove memorije je raspoloživ za snimanje do deset Miiavatara, koji mogu biti preneseni na druge Wii konzole. Najmanje 4.000 bajtova ostaje neupotrebljeno pre Mii podataka. Igra Super Smash Bros. Brawl koristi ovu memoriju kako bi snimila podešavanja Wii Remote-a.[14]
Za napajanje Wii Remote koristi dve AA baterije. Ukoliko se koristi samo akcelerometar, ove dve baterije osiguravaju 60 sati rada, odnosno približno 30 sati rada, kada su aktivni i akcelerometar i infracrvena kamera[12], što je slučaj tokom većine igara.
Problem, koji se javlja sa baterijama je to što se po njihovom pražnjenju moraju izvaditi iz uređaja da bi se opet napunile. Problem internog punjenja je rešen bežičnim sistemom za induktivno punjenje, koji omogućava baterijama da se pune unutar Wii Remote-a čak i kad se isti nalazi u svojoj jakni. Naime, radi se o punjaču i niskopraznećim NiMH baterijama firme Sanyo, koji se prodaju po „eneloop“ brendom a predstavljeni su 25. avgusta 2008. godine. Ovaj komplet je trenutno jedini proizvod za interno punjenje Wii Remote-a, licenciran od strane Nintenda.[15] No, dostupan je samo na teritoriji Japana.
Iako nepotvrđena od strane Nintenda, postoje i druga rešenja. Wii Remote i WaveBird koriste specijalne baterijske kontakte, koji su kompatibilni sa prethodno poznatom naprednom opremom za gejm boj (engl. Game Boy Advance accessories), gde su AGB-003 baterija i AGB-004 punjač. Nekoliko proizvođača nudi sisteme za direktno punjenje, koji uključuju integrisan paket baterija i vrata sa električnim kontaktima, koji se priključuju na punjač poput bežičnih miševa ili mobilnih telefona. Prema zvaničnim navodima, ovaj problem nije rešiv preko porta za proširenja.[16]
Uređaj raspolaže jednim kondenzatorom kapaciteta 3.300 µF, koji pruža privremeni izvor napajanja u slučaju da se usled brzih pokreta na kratko prekine kontakt sa baterijama.[13]
Wii Remote dolazi sa vrpcom koja se jednim krajem prikačinje za njegov zadnji deo, a drugim obmotava oko ruke. Na ovaj način se uređaj osigurava od ispuštanja iz ruke tokom korišćenja. Svaka Wii igra prikazuje ekran upozorenja tokom učitavanja, čime se igraču napominje da treba da koristi vrpcu da bi izbegao da mu uređaj isklizne iz ruku tokom igranja. U početku su vrpce bile debljine 0,6 milimetara, no ubrzo su se pokazale kao nesigurne zbog pucanja prilikom napornije upotrebe, te su uskoro zamenjene debljim, debljine 1,0 mm. Osim ovoga, ranije vrpce su imale mali plastični element, koji je mogao da klizi vrpcom i tako je suzi i učvrsti oko ruke igrača. Ipak, kako se i ovo pokazalo nesigurnim, dodata je i mogućnost da se ovaj element zaključa na određenoj poziciji, čime je još više povećana bezbednost. Ova nova vrpca se u prodaji pojavila od 3. avgusta 2007.[17]
Wii Remote navlaka je silikonski omotač, koji se po potrebi može staviti ili skinuti sa uređaja. Namena mu je da ga zaštiti prilikom slučajnog ispuštanja ili pada. V. galeriju slika.
-
Uređaj u navlaci; dve suprotne strane navlake, bez uređaja -
Pogled na panel i zadnju stranu Wii Remote-a -
Wii Remote sa Wii MotionPlus-om -
Wii Zapper, koji služi kao ležište za Wii Remote i nunčuk -
Wii-volan
- ↑ Osnovni podaci o Wii Remote-u Arhivirano 2006-07-06 na Wayback Machine-u (ja) Pristupljeno 19. decembra 2009.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Članak o Wii Remote-u na WiiBrew.org (en) Pristupljeno 19. decembra 2009.
- ↑ Top five Wii Remote features that will be ripped off by competitors Arhivirano 2010-11-26 na Wayback Machine-u (en) Pristupljeno 19. decembra 2009.
- ↑ „Wii MotionPlus, pristupljeno 28.12.2009.”. Arhivirano iz originala na datum 2009-12-24. Pristupljeno 2014-06-24.
- ↑ IGN: Wii Quotables Arhivirano 2012-02-10 na Wayback Machine-u, Iwata and Miyamoto shared some notable comments at the Japanese Wii preview (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ Nintendo and PixArt Team Up (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ Wii Operations Manual: System Setup (en) str. 25, Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ 8,0 8,1 Wii Remote Troubleshooting (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ Primer korišćenja sveća, na Jutubu (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ Analog devices and nintendo collaboration drivers video game innovation with imems motion signal processing technology Arhivirano 2009-06-25 na Wayback Machine-u (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ Opis audio formata na wiibrew.org (en) Pristupljeno 15. septembra 2009.
- ↑ 12,0 12,1 12,2 Wii Controllers: Unlocking the Secrets Arhivirano 2009-04-27 na Wayback Machine-u, IGN (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ 13,0 13,1 Wii-mote guts (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ Smasn Bros. DOJO!! Arhivirano 2011-08-06 na Wayback Machine-u, controls (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ SANYO Releases ‘Contactless Charger Set for Wii* Remote Control’ under Nintendo License Arhivirano 2009-06-18 na Wayback Machine-u (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ Wii Controllers: No Recharging Yet Arhivirano 2009-06-18 na Wayback Machine-u (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- ↑ New Wii Wrist Straps Circulating (en) Pristupljeno 19. maja 2009.
- Zvanična Wii stranica (en)
- Nintendovi Wii kontroleri Arhivirano 2008-04-27 na Wayback Machine-u (en)
- Wii dodaci Arhivirano 2008-02-23 na Wayback Machine-u (en)
- Pregled tehničkih karakteristika i uputstva za komunikaciju sa uređajem (en)
