Zapisi iz mrtvog doma

Zapisi iz mrtvog doma (rus. Записки из Мёртвого дома) je roman Fjodora Dostojevskog, objavljen 1862. godine u časopisu „Vreme“, koji prikazuje život robijaša u Sibiru.

Osnova

Knjiga je zbirka slabo povezanih činjenica i događaja vezanih za život u sibirskom zatvoru, više organizovanih oko „teme“ nego kao neprekidna priča. Sam Dostojevski je proveo četiri godine u jednom od tih sibirskih zatvora, nakon što je osuđen za svoje učešće u Krugu Petraševskog. To iskustvo mu je omogućilo da veoma autentično opiše uslove zatvorskog života kao i karaktere zatvorenika.

Radnja

U ovom romanu on prati život Aleksandra Petroviča, čije je zapise fiktivni autor pripovesti našao posle njegove smrti. Dostojevski je u ovom delu opširno opisao život sibirskih zatvorenika, kao i uticaj crkve i aristokratije.

Tematska organizacija forme dela nije stroga, i na neke teme se pisac vraća više puta, da ih opiše iz različite perspektive. Najčešće teme su telesna kazna, beg iz zatvora, sloboda i druge. Jedinstveni ugao gledanja iz ugla zatočenika stvarnost neobičava principom kapi na staklu kroz koje se gleda - Zapisi su prilika da se pažnja čitalaca usmeri ka stranama ljudske ličnosti koje do tog momenta nisu bile dominantne - kako u posmatranju, tako i u književnosti.

Postupak pisanja se razlikuje od uobičajenog dijaloškog razlaganja stvarnosti koji primenjuje Dostojevski (Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog). i dominatna postaje predmetna reč hroničara, ne višesmislena reč ljudske emocije, na kojoj se ukrštaju različiti planovi stvarnosti. Sama tragika događaja je dovoljna. Hroničar Zapisa iz Mrtvog doma nastoji da piše objektivnim stilom, i jedine reči koje se u njegovo pripovedanje upliću jesu vapaj za slobodom i životom.

Spoljašnje veze

• Zapisi iz mrtvog doma na Projektu Gutenberg