Корисник:Педја022/песак
Скефел Пајк (/ˈskɔːfɛl paɪk/)[1] је планина у региону Језерског округа у Камбрији, Енглеска. Има надморску висину од 978 метара (3.209 стопа) изнад нивоа мора, што га чини највишом и најистакнутијом планином у Енглеској.[2][3] Планина је део масива Скефел,[4] неактивног вулкана,[5] и један је од Јужних planina.
Скефел Пајк | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 978m (3,,209ft) m |
Координате | 42° 43′ 03″ С; 24° 55′ 00″ И / 42.7175° С; 24.916667° И 42° 43′ 03″ С; 24° 55′ 00″ И / 42.7175° С; 24.916667° И |
Етимологија и историја имена
[уреди | уреди извор]Неки верују да име Скефел потиче од старонордијског скели фјал, што значи или планина са планинским пашњацима или планина са голим врхом, а први пут је забележено 1578. године у измењеном облику Скалфилд.[6] Алтернативно извођење је из старонордијског "скаги", што значи одсечак обале, рт, испупченје или полуострво, што даје етимологију која је у складу са Скав на Шетландским острвима.[7]
- Енглески skaw ..."рт".
- Исландски skagi ..."одсечак обале, рт, испупченје".
- Старонордијска skaga ..."истурити се”.
- Енглески израз fell ..."који се односи на брдо или планину" — потиче од старонордијске речи fjall ..."планина”.
- Енглески израз pike ..."који се односи на брдо или планину, посебно онај са оштрим врхом или шпицем".
Историја имена
[уреди | уреди извор]Име се првобитно односило на Скефел, који се налази у близини Скефел Пајка.[8] Оно што се данас зове Скефел Пајк, Ил Крег и Броуд Крег заједно су називани или Пикови (врхови) или Пикови Скефела (погледај доле у вези са правописом); из углова Скефел изгледа као највиши врх, па су остали сматрани спореднима у односу на њега. Име Скефелски Пикови усвојено је „по општем признању“, према речима Џонатана Отлијеа, непосредно пре објављивања четвртог издања његовог водича 1830.[9] године. До тог тренутка, највиши врх Енглеске (његов статус као такав није био познат до раних 1800-их) није имао своје име; на мапама Орднанских истраживања у Камбери у првој деценији 19. века означен је као Ске-Фел Високи Врх.[10] Ново развијено име које је Отли пријавио први пут се појавио на објављеној Орднанској истраживачкој мапи 1865. године.
Раније се име писало као Скофел, што више подржава локалну говорну варијанту.[8][11][12][note 1] Ова ортографија је одбијена због употребе од стране Орднанских истраживања речи Скефел на њиховој мапи из 1865. године и након тога.
Топографија
[уреди | уреди извор]Скефел Пајк је једна од високих планина у облику потковице, отворен према југу, који окружује главу Ескдејла, Камберија. Налази се на западној страни увале, са Скефелом на југу и Грејт Ендом на северу. Овај гребен чини слив између Ескдејла и Вездејла, који лежи на западу.[13]
Најужа дефиниција Скафел Пајка почиње на пролазу Миклдор 831,6 м (2,728 стопа) на југу, обухвата широку, камениту област врха и завршава се на следећој депресији, Броуд Крег пролазу, oko 877,6 м (2879 стопа). Инклузивнији поглед обухвата још два врха: Броуд Крег, 935,3 м (3,069 стопа) и Ил Крег, 930,9 м (3,054 стопа), њих двоје су одвојени пролазом Ил Крег, 882,3 м (2,895 стопа). Ово је став већине водича.[14][13] Северно од Ил Крегаг-а је дефинисанија депресија Kalf Kov на 853,4 м (2.800 стопа), пре него што се гребен поново пење до Грејт Енда, 909.5 м (2.984 стопа).
Скефел Пајк такође има издвојене границе са обе стране гребена. Лингмел 807 м (2.648 стопа), северозападно, обично се сматра засебним планинским врхом,[14][13] док се Пен, 760 метара (2.490 стопа), обликован врх изнад Еска, обично сматра сателитом Пајка. Мидлбут Нотс је још један врх који лежи на падинама Весдејла Броуд Крег-а, који је наведен као Натл.
Неравна висораван је оивичена литицама са свих страна, са Пакс Стеном и Дропинг Стеном изнад Весдејла и Роу Крегом на истоку. Испод Роу Крега и Пен-а је још један ниво, назван Дов Крег и Централ Пилар на мапама Орднанских истражитеља, иако је међу планинарима познат као Еск Батрес.[15]
Пролаз Броуд Крeг је извор Литл Неровков Беkа на истоку и Пирс Гила на западу. Извор се креће око Лингмела до Васт Вотера кроз спектакуларну клисуру, једну од најимпресивнијих у Језерском округу. Опасан је по киши и подмукао зими, јер када се смрзне ствара ледену површину, са смртоносним последицама ако се оклизнете. Неколико несрећа и неколико смртних случајева догодило се у Пирес Гилу.[16][17]
Бруд Крeг је мали врх са главним погледом ка западу и мањим Грин Крегом који гледа доле на Литл Неровков. Од Броуд Крега, гребен накратко скреће на исток преко Ил Крег Кола и на пирамидални врх Ил Крега. Ил Крег и његове припадајуће стене гледају на Ескдејл. DODAJ 13
Скефел Пајк има право на највише стајаће водено тeло у Енглеској у Броуд Крeг Тарну, које се (збуњујуће) налази на самом Скефелл Пајку, а не на Броуд Крeгу. Лежи на око 820 м (2.690 стопа), четврт миље (400 м) јужно од врха. Фоксес Тарн на Скефелу је сличне висине.[18]
Класификација планина
[уреди | уреди извор]Скефел Пајк је по дефиницији Мeрлинов врх што га аутоматски чини ХуМПом и ТуМПом. Скефел Пајк је тополошки необичан јер Мерилинова квалификациона контурна линија (150 метара испод врха) пролази око Скефела који је и сам ХуМП.
Скефел Пајкова линија Макуачо такође обухвата три друга врха која су ТуМП, Броуд Крег, Ил Крег и Грејт Енд.
Vrh
[уреди | уреди извор]„Врх је дониран Националном поверењу 1919. године од стране лорда Леконфилда 'у вечно сећање на мушкарце Језерског округа који су пали за Бога и Краља, за слободу, мир и правду у Великом рату 1914–1918 ...'.[19] Постоји познатиjи споменик рату на Великом Гејблу, који комеморише чланове пењјачког клуба Фел & Рок .[20][21]
Тачна висина Скефел Пајка је ствар дефиниције или нагађања. Највиша тачка је закопана испод масивног врха наслаганог каменја високог преко 3 метра и није познато колико се високо уздиже тло планине испод наслаганог каменја. Традиционално, висина је била дата као веома памтљивих 3.210 стопа (978,4 м)[13]. Заокружена метричка висина од 978 метара претвара се у 3209 стопа ±1 стопа 8 инча.
Скефел Пајк је један од три британска врха на која се пење у оквиру изазова Три национална врха и највиши је терен са преко 90 миља (145 км).
Име | Мрежна референца | Висина | Статус |
---|---|---|---|
Ил Крег | NY223073 | 930.9 м (3,054 стопа) | Hewitt, Nuttall |
Броуд Крег | NY218075 | 935.4 м (3,069 стопа) | Hewitt, Nuttall |
Мидлбут Нотс | NY213080 | 702.9 м (2,306 стопа) | Nuttall |
Геологија
[уреди | уреди извор]Ордовицијум и вулканска активност
[уреди | уреди извор]Скефел Пајк се састоји од магматских стена, укључујући бречу, андезит и риолит, као и геотермални бигар,[22] која потиче из ордовиција; геолошки је део Бородејл вулкана и заједно са осталим врховима Скефелса, чини део угашеног вулкана који је био активан пре око 400-450 милиона година.[5]
Плеистоценска глацијална активност
[уреди | уреди извор]Каменити врх Скефел Пајка обликован је глацијском ерозијом последњег глацијалног максимума (~20.000 п.н.е.), током којег је Језерски округ био прекривен леденим покривачем дебљине неколико километара.[23]
Савремено деловање времена
[уреди | уреди извор]Висораван врха Сефел Пајка, као и висоравни оближнјих врхова, прекривен је разбијеним стеновитим отпадом који представља пример апсолутне висине висоравни са стеновитим пољем у Енглеској.[24] Сматра се да је поље стена делом узроковано временским условима, попут дејства мраза. Додатни фактори се такође сматрају важним; међутим, мишљења се разликују о томе шта би то могло бити. Џејмс Клифтон Ворд је сугерисао да би временске прилике са земљотресима као секундарним агенсом могле бити одговорне, док су Џон Едвард Мар и Реџиналд Алдворт Дејли веровали да су земљотреси непотребни и сугерисали да је вероватније дејство мраза са другим неодредјеним агенсима.[25] На северу врха налази се неколико високих потока који се уливају у поток Лингмел. Ово су добри примери у Камбрији за ову врсту потока и такође су биолошки важни због богатства својих врста.[24]
Туризам
[уреди | уреди извор]Скефел Пајк је популарна дестинација за шетаче. Постоји отворен приступ на Скефелу и околним планинама, са много рута за шетњу и пењање. Стазе повезују врх са Лингмел Колом на северозападу, Миклдор на југозападу и Еск Хаусеом на североистоку, а оне се даље повезују са бројним другим стазама, дајући приступ шетачима из многих праваца, укључујући Вездејл Хед на западу, Сетвајт на северу, Лангдејл на истоку и Ескдејл на југозападу. Најкраћа рута је из Вездејл Хеда, око 80 метара надморске висине, где се налази планинарски хотел Вездејл Хед Ин, који је постао популаран у викторијанском периоду захваљујући Овену Глину Џонсу и другима. Према подацима Националног фонда за заштиту природе, од 2014. године преко 100.000 људи годишње се пење на Скефел Пајк из Вездејл Хеда,[26] многи као део Националног изазова Три врха.
Тачка мерења
[уреди | уреди извор]Скефел Пајк је 1826. године коришћен као станица у Главној триангулацији Британије од стране Орднанских истражитеља када су утврђивали релативне положаје Британије и Ирске. Углови између Слв Донрд у Северној Ирској и Скефел Пајка су узети са Сноудауна у Велсу, као и углови између Сноудауна и Скефел Пајка са Слв Донрда. С обзиром на потребу за ведрим временом како би се постигла ова врло удалјена посматрања (179 км до Слиеве Донард-а), геодети Орднанског истраживанја су провели већи део лета кампујући на врховима планина. Скефел Пајк није коришћен као станица у ранијем делу Главне триангулације Британије, иако је Ска-Фел чинио један угао Главног троугла.[note 2] Високопрецизни теодолит Орднанских истражитеља није донет на врх све до 1841. године.[10][27][28]
Погледи са врха
[уреди | уреди извор]Summer
[уреди | уреди извор](Скролуј са лева на десно)
Winter
[уреди | уреди извор]Листа видлјивих врхова
[уреди | уреди извор]Као највиши терен у Енглеској, Скефел Пајк има веома широк поглед, у распону од планине Морне у Северној Ирској до Сноудоније у Велсу. По ведром дану, следећи истакнути врхови планина (Мерилинси) могу се видети са врха.[29]
- Дан Риџ, 77 миља (124 км), 2 степена
- Бинзи, 18 миља (29км), 2 степена , миља (), степена
- Трнр Клу Лов, 71 миља (114км), 4 степена
- Дејл Хед, 5 милја (8 км), 5 степени
- Висп Хил, 58 миља (93 км), 11 степени
- Скидау, 14 миља (23 км), 12 степени
- Роун Фел, 55 миља (89 км), 15 степени
- Нот, 17 миља (27 км), 17 степени
- Пил Фел, 63 миље (101 км), 24 степени
- Бланкетра, 14 миља (23 км), 28 степени
- Шевиот, 83 миља (134 км), 31 степени
- Колд Фел, 39 миља (63 км), 39 степени
- Ховгил Фелс, 29 миља (47 км), 103 степена
- Бов Фел, 2 миље (3 км), 105 степени
- Јоркшир Три Пикс, 36, 44 и 38 миља (58, 71 и 61 км), 119 степени
- Боулсворт Хил, 55 миља (80 км), 138 степени
- Пендл Хил, 55 миља (89 км), 138 степени
- Вардс Стоун, 38 миља (61 км), 142 степена
- Олд Мен оф Конистоун, 7 миља (11км), 149 степени
- Винтер Хил, 64 миља (103 км), 154 степени
- Снефел, 52 миље (84 км), 257 степени
- Слајв Донард, 111 миља (179км), 262 степена
- Слајв Кроб, 112 миља (180 км), 268 степени
- Бенерерд, 80 миља (130 км), 303 степена
- Мерик, 69 миља (111 км), 315 степени
- Пилар, 4 миље (6 км), 318 степени
- Керинсмор оф Карсфарм, 68 миља (109 км), 326 степена
- Хај Стајл, 6 миља (10 км), 328 степени
- Крифил, 37 миља (60 км), 334 степена
- Гресмор, 8 миља (13 км), 342 степена
- Хрејт Гејбл, 2 миље (3,2 км), 351 степен
Види још
[уреди | уреди извор]- Бен невис
- Геологија Велике Британије
- Индустрија секира Лонгдејл
- Листа планина и врхова Велике Британије
- Листа планина у Језерском округу
- Сноудаун
Napomene
[уреди | уреди извор]- ^ Ове референце о правопису „Scafell“/„Scawfell“ су примери чешће употребе током 19. века и раног дела 20. века, што се лако може наћи у многим савременим водичима и локалним и националним новинама. Користан контраст је разлика у Бадeлијевом водичу (1. издање 1888. и многа каснија издања) између текста водича („Scafell“, пратећи мапе које се користе у овом заједничком водичу) и свих огласа у њему о хотелима, обиласцима и погледима , које су поставила локална предузећа („Scawfell“).
- ^ Одсуство углова узетих из једног угла неких троуглова приписано је тешкоћама приступа у предговору извештаја Орднанских истражитеља из 1811. године.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. In isolation Scafell is /ˌskɔːˈfɛl/.
- ^ This reference is defined in a template or other generated block, and for now can only be edited in source mode.
- ^ „Marilyns of England”. www.peakbagger.com. Приступљено 23. 11. 2020.
- ^ Gannon, Paul (април 2009). Rock Trails Lakeland - A Hillwalker's Guide to the Geology & Scenery. Pesda Press. ISBN 9781906095154. Приступљено 29. 4. 2021.
- ^ а б Geology of England and Wales, pp118ff
- ^ Stuart Rae. „Fells”.
- ^ Zoëga, G T (1922). Icelandic-English Dictionary. стр. 444.
- ^ а б Dorothy Wordsworth's ascent of Scafell Pike, 1818, http://www.pastpresented.ukart.com/eskdale/wordsworth1.htm
- ^ Otley, Jonathan (1830). A concise description of the English lakes, and adjacent mountains: with general directions to tourists; notices of the botany, mineralogy, and geology of the district; observations on meteorolgy; the floating island in Derwent lake; and black-lead mine in Borrowdale. (4th изд.). Keswick: author. стр. 64. Приступљено 13. 6. 2017.
- ^ а б Otley, Jonathan (1830). A concise description of the English lakes, and adjacent mountains: with general directions to tourists; notices of the botany, mineralogy, and geology of the district; observations on meteorolgy; the floating island in Derwent lake; and black-lead mine in Borrowdale. (4th изд.). Keswick: author. стр. 64. Приступљено 13. 6. 2017.
- ^ Martineau, Harriet (1855). A Complete Guide to the English Lakes. Windermere: John Garnett — преко Archive.org.
- ^ Holland, CF (1924). Climbs on the Scawfell Group – A Climbers' Guide. (1st изд.). Fell & Rock Climbing Club.
- ^ а б в г Wainwright, A. (1960). The Southern Fells. London: Francis Lincoln. ISBN 0-7112-2230-4.
- ^ а б Richards, Mark: Mid-Western Fells: Collins (2004): ISBN 0-00-711368-4
- ^ British Mountain Maps: Lake District: Harvey (2006): ISBN 1-85137-467-1
- ^ „Piers Gill – Scafell Pike – Wasdale Mountain Rescue”. www.wmrt.org.uk.
- ^ „Piers Gill – Wasdale Mountain Rescue”. www.wmrt.org.uk.
- ^ Blair, Don: Exploring Lakeland Tarns: Lakeland Manor Press (2003): ISBN 0-9543904-1-5
- ^ Scafell Pike Summit, Cumbria – World War I Memorials and Monuments on. Waymarking.com. Retrieved on 2014-04--04-12.
- ^ Westaway, Jonathan. (1970-01-01) Mountains of Memory, Landscapes of Loss: Scafell Pike and Great Gable as War Memorials, 1919–1924 | Jonathan Westaway. Academia.edu. Retrieved on 2014-04-12.
- ^ „Mammoth mission to repair remarkable World War One memorial on Scafell Pike”. Whitehaven News. 15. 5. 2018.
- ^ „About Scafell”. ClimbScafell. Приступљено 28. 4. 2021.
- ^ Scoon, Roger N (8. 4. 2021). Geotraveller - Geology of Famous Geosites and Areas of Historical Interest. Springer. ISBN 978-3030546939.
- ^ а б „Scafell Pikes SSSI citation sheet” (PDF). English Nature. Приступљено 2006-11-10.
- ^ Hay, T (1942). „Physiographical Notes from Lakeland”. The Geographical Journal. The Geographical Journal, Vol. 100, No. 4. 100 (4): 165—173. JSTOR 1788974. doi:10.2307/1788974.
- ^ „Three Peaks Partnership (formerly the Inter Mountain Working Group)” (PDF). www.thebmc.co.uk. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ Seymour, W. A., ур. (1980). A History of the Ordnance Survey (PDF). Folkestone, Kent: Wm Dawson & Sons, Ltd. ISBN 0-7129-0979-6.
- ^ „Carlisle Journal”. Col 8. 9. 10. 1841. стр. 2. Приступљено 12. 6. 2017.
- ^ Computer generated virtual panoramas North South Index
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Kомпјутерски генерисана виртуелна панорама Север Југ Индекс
Скефел пајк има координате 54° 27′ 16″ С; 3° 12′ 37″ З / 54.454435° С; 3.210168° З
Сзнчане слике Скефел Пајка са запада на Вездејл Хеду и са севера на Броудејлу од Кесвика[1]