Пређи на садржај

Леон Валрас

С Википедије, слободне енциклопедије
Леон Валрас
Леон Валрас
Датум рођења(1834-12-16)16. децембар 1834.
Место рођењаЕвреФранцуска
Датум смрти5. јануар 1910.(1910-01-05) (75 год.)
Место смртиМонтреШвајцарска
Théorie mathématique de la richesse sociale, 1883

Леон Валрас (фр. Marie-Esprit-Léon Walras; Евре, 16. децембар 1834Монтре, 5. јануар 1910) је био француско-швајцарски економиста[1] за кога је Јозеф Шумпетер рекао да је “највећи од свих економиста“.

Валрасов отац такође је био економиста и знатно је утицао на свог сина: да се бави економском теоријом, да прихвати субјективну теорију вредности и оријентацију на математичку економији, али и социјалистима блиске погледе на опорезивање, земљишно власништво и слично.

Од 1870. године предаје на универзитету у Лозани и са Паретом ствара Лозанску школу. 1874. године издаје главно дело – Елементи чисте економије[1] – са којим се уврстио међу основаче маргиналистичке револуције, заједно са Карлом Менгером и Стенлијем Џевонсом, која је утемељила савремену економску теорију.

Најважнији допринос Валраса је теорија опште равнотеже, која је и данас, у усавршенијем облику, основни концепт економске теорије. Пре Валраса није уложен већи труд да се покаже како се цела економија са много тржишта држи заједно и достиже равнотежу. Валрас је то покушао и учинио прве важне кораке на путу којим ће касније, тек половином XX века, поћи Жерар Дебре и Кенет Ароу и решити преостале проблеме јединствености и стабилности решења.

У првом кораку Валрас је изградио систем симултаних једначина да опише економију, што је велико достигнуће. Затим је показао да систем може бити решен за цене и количине пошто су број једначина и број непознатих једнаки. Та демонстрација да цене и количине могу бити јединствено одређене је свакако један од великих доприноса Валраса.

Гроб Валраса и његове ћерке Мари Алине (1869-1942) на гробљу Цларенс у швајцарском кантону Вауд.

Други корак проистиче из Валрасове спознаје да чињеница да његов систем може бити решен за равнотежно стање не гарантује да ће се до њега и доћи. Стога је увео тзв. "tâtonnement" (фра. тражење у мраку) процес који ће систем довети у равнотежу. Tâtonnement је процес покушаја и грешака у коме аукционар извикује цену, а потенцијални купци извикују колико робе по тој цени желе да купе. Уколико се тражња и понуда не поклопе, поступак се понавља све до достизања ранотеже.

Пошто је живео далеко од великих економских центара и пошто Елементи задуго нису објављени на енглеском, Валрас није био цењен међу савременицима. Током 1890-тих година појавила се и сенилност, која је била праћена усамљеношћу и незадовољством због осећаја потцењености. Тек је XX век одао пуно признање Леону Валрасу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 15. ISBN 86-331-2112-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]