Пређи на садржај

Сељак

С Википедије, слободне енциклопедије

Сељак је израз кој се користи за човека који живи на селу и бави се пољопривредом. Користи се и као назив за некога ко је прост и необразован.

У прошлости, од настанка цивилизације па све до индустријске револуције и савремених трендова глобализације, сељаци су чинили већину становништва у свим државама и културама. С обзиром на рурални карактер економије кроз историју, сељаци су – било као робови, било као кметови – чинили потиснуту класу.

Растом новчане привреде и капитализма, срж економске активности почео се пребацивати у градове, а тиме је престала важност сељака, који се с временом профилишу у посебан друштвени слој, а и међу њима поступно расте диференцијација на подтипове класа, као што су сељаци-беземљаши, сиромашни сељаци, надничари и богати кулаци.

Сељаци су кроз историју у правилу били превише заузети свакодневним пословима да би имали слободног времена за образовање и развој високе културе. Због тога су били мање образовани, а због забачености села у односу на градове и мање изложени достигнућима масовне културе. Као крајња последица таквог стања, развио се културни стереотип сељака као необразованих, примитивних, конзервативних и затуцаних особа.

Често се у новије време, у настојању да се избегну негативне конотације, за сељаке користи англицизам фармер. За време Југославије и социјалистичког уређења у ту сврху користио се израз индивидуални пољопривредни произвођач.

У јагодинском селу Главинци је подигнут споменик српском сељаку.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Jagodinsko selo se odužilo starijima: Podignut spomenik srpskom seljaku VIDEO”. B92.net (на језику: српски). 2023-11-15. Приступљено 2023-11-20. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bix, Herbert P. (1986). Peasant Protest in Japan, 1590-1884. 
  • Cohen, Myron. "Cultural and Political Inventions in Modern China: The Case of the Chinese 'Peasant'", Daedalus 122.2 (Spring 1993): 151-170.
  • Evans, Richard J., and W. R. Lee, eds. The German Peasantry: Conflict and Community from the Eighteenth to the Twentieth Centuries (1986)
  • Hobsbawm, E. J. "Peasants and politics," Journal of Peasant Studies. 1 (1).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) October 1973, pages 3 – 22 - article discusses the definition of "peasant" as used in social sciences
  • Macey, David A. J (1987). Government and Peasant in Russia, 1861-1906; The Pre-History of the Stolypin Reforms. .
  • Thomas, William I., and Florian Znaniecki. The Polish Peasant in Europe and America (2 vol. 1918); classic sociological study; complete text online free
  • Wharton, Clifton R. Subsistence agriculture and economic development,. Chicago: Aldine Pub. Co., 1969. Print.o.
  • Wolf, Eric R. (1966). Peasants. Prentice-Hall. .
  • Wolf, Eric R. (1969). Peasant Wars of the Twentieth Century. Harper & Row. .
  • Akram-Lodhi, A. Haroon, and Cristobal Kay,, ур. (2009). Peasants and Globalization: Political Economy, Rural Transformation and the Agrarian Question. 
  • Barkin, David. "Who Are The Peasants?" Latin American Research Review, 2004, Vol. 39 Issue 3. стр. 270–281
  • Brass, Tom (2000). Peasants, Populism and Postmodernism. 
  • Brass, Tom (2014). Class, Culture and the Agrarian Myth. 
  • Brass, Tom, ed. New Farmers' Movements in India (1995)
  • Brass, Tom,, ур. (2003). Latin American Peasants. 
  • Scott, James C. The Moral Economy of the Peasant: Rebellion and Subsistence in Southeast Asia (1976)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]