Фоликулостимулишући хормон

Фоликулостимулишући хормон, бета полипептид
Фоликулостимулишући хормон
Идентификатори
Симбол	ФСХБ
Ентрез	2488
ХУГО	3964
ОМИМ	136530
РефСеq	НМ_000510
УниПрот	П01225
Остали подаци
Локус	Хромозом 11 п13

гликопротеин хормони, алфа полипептид
Идентификатори
Симбол	ЦГА
Ентрез	1081
ХУГО	1885
ОМИМ	118850
РефСеq	НМ_000735
УниПрот	П01215
Остали подаци
Локус	Хромозом 6 q14-q21

Фоликулостимулишући хормон (фолитропин, фоликуларни стимулишући хормон, FSH) је хормон који се синтетизује и излучује у предњем режњу хипофизе (аденохипофиза). FSH заједно са лутеинизујућим хормоном (LH) има важну улогу у полном систему:

• код жена FSH, заједно са LH потиче раст и сазревање Графова фоликула у јајнику
• код мушкараца FSH, повећава производњу андрогена, везајућег протеина у Сертолијевим станицама семеника и потребан је за сперматогенезу.

Структура

ФСХ је гликопротеин који се састоји од два полипептидна ланца, која оба имају на своме крају везане молекуле шећера. Један ланац чини алфа подјединицу, а други бета. Алфа подјединица ФСХ састоји се од 92 аминокиселине и једнака је алфа подјединици ЛХ, ТСХ (тиреотропин), и хЦГ (хумани корионски гонадотропин). Бета подјединице се разликују и дају одређени специфични ефекат сваком хормону. Бета ланац ФСХ садржи 118 аминокиселина и заслужан је за везање за ФСХ-рецептором. За нормалну физиолошку активност хормона потребна је и алфа и бета подјединица. Шечерни део хормона се састоји од фукозе, галактозе, манозе, галактозамина, глукозамина, и сиалинске киселине. Полуживот ФСХ је 4 часа.

Генетика

Ген према којему се синтетизује алфа подјединица налази се на 6 хромосому (6п21.1-23) и изражен је у многим станицама, док се ген за бета подјединицу налази на 11 кормосому, који је изражен само у гонатропним станицама хипофизе. Његову експресију контролише гонадотропин ослобађајући хормон (ГнРХ), инхибира је инхибин, а активин је појачава.

Ефекат

ФСХ регулише развој, раст, пубертетско сазревање, и полне процесе у људском телу. Код мушкараца и жена, ФСХ стимулише сазревање полних ћелија. Нивои ФСХ код мушкараца углавном су сталне, док се код жена мењају током менструалног циклуса.

Нивои ФСХ које се излучују из хипофизе код жена су врло ниске све до девете или десете године када постепено почну расти. Са порастом ФСХ и ЛХ почиње и раст јајника што доводи до пубертета и менархе (без подражаја ФСХ и ЛХ јајници остају неактивни).

ФСХ делује везујући се на ФСХ-рецептор (трансмембрански протеин) који се налази на ћелијама јајника, семеника и материце. У јајнику, ФСХ потиче раст фоликула везујући се за рецепторе на гранулоза ћелијама.

ФСХ-рецептори налазе се на Сертолијевима станицама у семенику и изражени су на жлезданом епителу ендометрија материце у лутеинској фази менструалног циклуса.

Регулација излучивања

Излучивање ФСХ из аденохипофизе овиси о хипоталамусу (ГнРХ), затим самој хипофизи (пептиди, активин, фолистатин) и повратној спрези хормона јајника (естрогени, прогестерон, инхибин, активин).