Пређи на садржај

Кит

С Википедије, слободне енциклопедије
Кит
Неформална група унутар инфрареда Cetacea
Соутхерн ригхт wхале
Јужни глатки кит
Научна класификацијаЕдит тхис цлассифицатион
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Ред: Артиодацтyла
Подред: Wхиппоморпха
Инфраред: Цетацеа
Укључене групе
Кладистички укључене, мада традиционално искључене из таксона
  • Фамилија Delphinidae (делфини и плискавице)
  • Надфамилија Platanistoidea (Индијски речни делфини)
  • Надфамилија Inioidea (Јужноамерички речни делфини)

Китови су широко распрострањена и разнолика група потпуно водених плацентних морских сисара. Они су неформална група унутар инфареда Cetacea, која обично искључује делфине и плискавице. Китови, делфини и плискавице припадају реду Artiodactyla, који се састоји од парнопрстих копитара. Њихови најближи постојећи сродници су нилски коњи, од којих су се раздвојили пре око 40 милиона година. Сматра се да су се парвредови китова, китови усани (Mysticeti) и китови зубани (Odontoceti) раздвојили пре око 34 милиона година. Китови се састоје од осам постојећих породица: Balaenopteridae (браздени китови), Balaenidae (прави китови), Cetotheriidae (пигмејски прави китови), Eschrichtiidae (сиви китови), Monodontidae (белуге и нарвали), Physeteridae (уљешура), Kogiidae (патуљасте и пигмејске уљештуре), и Ziphiidae (кљунасти китови).

Опште карактеристике

[уреди | уреди извор]

Китови су створења отвореног океана; хране се, паре, порађају, доје и одгајају младе у мору. Толико је екстремна њихова адаптација на живот под водом да нису у стању да преживе на копну. Китови се крећу у распону величина од патуљастих китова са 2,6 м (8,5 фт) и 135 кг (298 лб) до плавог кита са 29,9 м (98 фт) и 190 т, који је највеће познато створење које је икад живело. Уљешура је највећи зубати предатор на земљи. Неколико врста показује полни диморфизам, јер су женке веће од мужјака. Китови усани немају зубе; уместо тога имају плоче са усима, налик на ресасте структуре која се користи за избацивање воде, уз задржавање крила и планктона којим се хране. Они користе наборе грла да прошире уста и узму огромне гутљаје воде. Глатки китови имају главе које могу да чине 40% њихове телесне масе ради преузимање воде. Китови зубани, с друге стране, имају конусне зубе прилагођене улову рибе или лигњи. Китови усани имају добро развијен осећај за „мирис”, док китови зубани имају добро развијен слух - њихов слух, који је прилагођен за ваздух и воду, тако добро је развијен да неки могу да преживе чак и ако су слепи. Неке врсте, попут уљешура, добро су прилагођене за роњење на велике дубине како би ловили лигње и други омиљени плен.

Китови су еволуирали од сисара који живе на копну. Као такви, китови морају редовно да удишу ваздух, иако могу дуго остати под водом. Неке врсте, попут уљешура, могу да остану потопљене чак 90 минута.[1] Они имају дисајне отворе (модификоване носнице) које се налазе на врху главе, кроз које улази и избацује се ваздух. Они су топлокрвни и имају слој масти или ворвањ испод коже. Са својим хидродинамичним облицима тела и два уда која су модификована у пераја, китови могу да путују брзинама до 20 чворова, мада нису једнако флексибилни или окретни као перајари. Китови производе велику разноликост вокализација, а посебно су сложене песме грбавог кита. Иако су китови широко распрострањени, већина врста преферира хладније воде Северне и Јужне хемисфере, а мигрирају до екватора ради порођаја. Врсте попут грбавог и плавог кита могу да пређу хиљаде километара без храњења. Мужјаци се обично паре са више женки сваке године, док се женке паре само сваке две до три године. Телад се обично рађају у пролећним и летњим месецима, а женке сносе сву одговорност за њихов узгој. Мајке неких врста посте и негују своје младунце током једне до две године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Граy, Рицхард (13. 6. 2013). „Хоw тхе сперм wхале цан холд итс бреатх фор 90 минутес”. Даилy Телеграпх (на језику: енглески). ИССН 0307-1235. Приступљено 21. 9. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Вебсајтови

[уреди | уреди извор]