Перлокутивни говорни чин

Перлокутивни или перлокуциони говорни чин (енг. перлоцутионарy ацт) је прагматички тип говорног чина усмерен на последицу или ефекат који се постиже на говорно лице, као што су то убеђивање, наговарање, наређење, односно, сви директивни говорни чинови. Перлокутивни говорни чин један је од три основна говорна чина поред илокутивног говорног чина и локутивног говорног чина, који су део семантике говорних чинова.

За разлику од илокутивног говорног чина који сачињава дескриптивну функцију изричаја, односно, правила употребе датог језичког израза, перлокуциони ефекат увек је спољашњи у односу на извршавање говорног чина. Перлокутивни говорни чин објашњава се као ефекат илокуционог чина помоћу одређене локуције. Дакле, када узимамо у обзир перлокутивни чин наглашен је ефекат на говорно лице.

Ради примера, размотримо следећи изричај: „Осим тога, хтео сам да ти кажем да имам Табашевићеву нову књигу. Хоћеш ли да ти је позајмим?” Дати пример приказује илокутивни чин понуде, док перлокутивни ефекат може бити, у зависносни од прагматичког контескта, да се неко заинтересује за писца, или пак, заснивање пријатељског односа између два говорна лица. Битно је нагласити да перлокутивни ефекат није нужан за успешно извршење говорног чина.