Вјаса
Вјаса | |
---|---|
Датум рођења | Н/А |
Место рођења | Калпи Индија |
Датум смрти | Н/А |
Место смрти | Индија |
Пребивалиште | Индија |
Држављанство | индијско |
Занимање | мудрац древне Индије |
Ера | Ведски период |
Деловање | Фестивал Гуру Пурнима је посвећен њему, и такође је познат као Вјаса Пурнима |
Супружник | Пинџала |
Деца | 4 |
Родитељи | отац Парашара, мајка Сатјавати |
Вјаса (/ˈвјɑːсə/; व्यास, дословно „састављач”) легендарни је аутор оф тхе Махабхарата, Веда и Пурана, неких од најважнијих дела у хиндуистичкој традицији. Називају га и Веда Вјаса ((वेदव्यास, веда-вјаса, „онај који је класификовао Веде”) или Кришна Двајпајана (што се односи на његов тамни тен и родни крај).
Фестивал Гуруа Пурнима посвећен је њему. Познат је и као Вјаса Пурнима, дан за који се веровало да је његов рођендан и дан на који је поделио Веде.[1][2] Вјаса се сматра једним од седам Чиранџивиса (дуговечних или бесмртних), који и даље постоје по хиндуистичкој традицији.
Име
[уреди | уреди извор]Вјасино рођено име је Кришна Двајпајана, што се вероватно односи на његов тамни тен и место рођења,[3] иако је познатији као „Веда Вјаса“ (Веда Вyāса) јер је једну, вечну Веду саставио у четири одвојене књиге — Ригведа, Самаведа, Јаџурведа и Атарваведа.[4][5][6]
Реч „Виаса“ (Вyāса) се односи на „саставити“, или „уредити“,[7][8] и такође значи „раздвајање“ или „подела“.[7] Остала значења су „раздвојити“, „диференцирати“, или „описати“. То је такође титула која се даје „светом мудрацу или побожном ученом човеку“, а примењује се на „особе истакнуте по својим списима“.[9]
Свами Вивекананда изражава мишљење да Вјаса можда није био једна особа, већ лоза мудраца који су били задовољни да једноставно развијају идеје без присвајања заслуга, пошто су били слободни од жеље за резултатима свог рада, те су стога ауторство приписали Вјаси.[10] Он каже да је Вјаса само наслов, свако ко је компоновао нову Пурану био је познат под именом Вјаса.[11]
Приписани текстови
[уреди | уреди извор]Вјаса се традиционално сматра хроничарем овог епа, а такође се појављује и као важан лик у Махабарати. У првом одељку Махабарате се наводи да је Ганеша био тај који је написао текст на Вјасин диктат,[а] али научници то сматрају каснијом интерполацијом у еп и овај део приче је такође искључен у „Критичком издању” Махабарате.[12]
Петорица браће Пандава из млађе лозе краљевске куће Куру, будући да су ултиматни победници, стога индијски културни хероји, Вјасин однос са победницима у овом сродничком рату рођака против рођака је као хроничара који је потомак оца победника. Ових пет протагониста су сурогат Пандуових синова, рођених од разних богова у име овог краља Куруа, чији отац је сам Вјаса 'под праксом Нијоге' уместо старијег брата који је умро без наследника, по налогу своје мајке Сатјавати. Вјаса је такође био отац побеђених, он је свакако био хирург који је стотину браће рођака антагониста ставио у инкубацију, и како се само каже да су рођени благодаћу коју је доделио њиховој мајци, постоји извесна могућност да је он је и сам њихов биолошки отац.[13] Отуда Вјасино ауторство Махабарате представља биографију његове породице укључујући и њене усвојенике. Ово је била борба између његових сопствених унука по службеној дужности.[14] I то је на трагу стварања овог наводно историјског, смирити Махабарате, као и 'састављања' есенцијалног срути списа Веда, да је 'Вјаса' додат као епитет, а затим је засенио његова два рођена имена, Кришна и Двајпајана, док је његова смирити креација постала канон чије је територијално име, засновано на једном или два легендарна лична имена владара, укључено у текст саге, и даље лежи у основи модерног званичног облика са санскрита на хинду, Барат Ганарајија, у називима за Индију кроз њен тренутни устав.[15][16]
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Вјаса се први пут појављује као састављач и важан лик у Махабхарати. Сматра се да је он био експанзија Бога Вишнуа, који је дошао у Двапарајугу како би сва ведска сазнања из усмене предаје била доступна у писаном облику. Био је син Сатџавати, усвојена кћерка рибара Душараја и лутајућег мудраца Парашара, коме се придају заслуге као аутору прве Пуране, Вишну Пуране.[17][18] Вјаса је Рођен је на острву реке Јамуна. [19] Због свог тамног тена, Вјаса је такође добио име Кришна, поред имена Двајпајана, са значењем „рођен на острву”.
Улога у Махабарати
[уреди | уреди извор]Према Махабхарати, мудрац Вјаса био је син Сатџавати и Парашара. Сатџавати је током своје младости била рибарка која је возила чамац. Једног дана, мудрац Парашара је био у журби да присуствује јаџни (жртвовању). Сатџавати му је помогла да пређе реку. Парашара је био очаран лепотом Сатџавати и желео је има свог наследника с њом. У почетку, она није пристала на његов захтев рекавши да ће их други свеци видети, а да ће њена чистота бити доведена у питање. Парашара је створио тајно место с грмљем и Сатџавати се сложила. Касније је Сатџавати родила Вјасу. Парашара је одвео Вјасу са собом када се родио. Она је држала овај инцидент у тајности, и о томе није рекла чак ни краљу Шантану за кога је касније била удата.
Сикизам
[уреди | уреди извор]У Брахм Автару, једној од композиција у Дасам Гранту, Другом писму Сика, Гуру Гобинд Синг спомиње Ришија Вјаса као аватара Брахме.[20] Он се сматра петом инкарнацијом Брахме. Гуру Гобинд Синг написао је кратак приказ композиција Ришија Вјаса о великим краљевима - Ману, Приту, Барат, Џуџат, Бен, Мандата, Дилип, Рагу Раж и Ај[20][21] - и придао му је заслуге за очување ведског учења.[22]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Ит ис белиевед тхат Вyаса аскс Ганесха то ассист хим ин wритинг тхе теxт. Ганесха импосес а прецондитион тхат хе wоулд до со онлy иф Вyаса wоулд наррате тхе сторy wитхоут а паусе. Вyаса сет а цоунтер-цондитион тхат Ганесха ундерстандс тхе версес фирст бефоре трансцрибинг тхем. Тхус Вyаса нарратед тхе ентире Махāбхāрата.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Аwакенинг Индианс то Индиа. Цхинмаyа Миссион. 2008. стр. 167. ИСБН 978-81-7597-434-0.[мртва веза]
- ^ Wхат Ис Хиндуисм?: Модерн Адвентурес Инто а Профоунд Глобал Фаитх. Хималаyан Ацадемy Публицатионс. 2007. стр. 230. ИСБН 1-934145-00-9.
- ^ Ессаyс он тхе Махāбхāрата, Арвинд Схарма, Мотилал Банарсидасс Публисхер, п. 205
- ^ Мани, Веттам (1975). Пураниц Енцyцлопаедиа: А Цомпрехенсиве Дицтионарy Wитх Специал Референце то тхе Епиц анд Пураниц Литературе. Делхи: Мотилал Банарсидасс. стр. 885 (Вyāса). ИСБН 0-8426-0822-2.
- ^ Далал, Росхен (18. 4. 2014). Хиндуисм: Ан Алпхабетицал Гуиде. ИСБН 9788184752779.
- ^ Сулливан, Бруце M. (1999). Сеер оф тхе Фифтх Веда: Кр̥ṣṇа Дваипāyана Вyāса ин тхе Махāбхāрата (на језику: енглески). Мотилал Банарсидасс Публ. ИСБН 978-81-208-1676-3.
- ^ а б Санскрит Дицтионарy фор Спокен Санскрит, Вyаса
- ^ Гопал, Мадан (1990). К.С. Гаутам, ур. Индиа тхроугх тхе агес. Публицатион Дивисион, Министрy оф Информатион анд Броадцастинг, Говернмент оф Индиа. стр. 158.
- ^ Гопал, Мадан (1990). К.С. Гаутам, ур. Индиа тхроугх тхе агес. Публицатион Дивисион, Министрy оф Информатион анд Броадцастинг, Говернмент оф Индиа. стр. 129.
- ^ Вивекананда, Сwами (2016). „Тхе wорк бефоре ус”. Тхе цомплете wоркс оф Сwами Вивекананда. Адваита Асхрама. ИСБН 978-81-7505-392-2. ОЦЛЦ 1126811997.
- ^ Вивекананда, Сwами (2016). „Тхоугхтс он Гита”. Тхе цомплете wоркс оф Сwами Вивекананда. Адваита Асхрама. ИСБН 978-81-7505-392-2. ОЦЛЦ 1126811997.
- ^ Махāбхāрата, Вол. 1, Парт 2. Цритицал едитион, п. 884.
- ^ Барти, Калра; et al. „Тхе Махабхарата анд репродуцтиве ендоцринологy”. Индиан Јоурнал оф Ендоцринологy анд Метаболисм. 20 (3): 404—407. дои:10.4103/2230-8210.180004 .
- ^ Бхаттацхарyа, Прадип (2004). „Оф Кунти анд Сатyаwати: Сеxуаллy Ассертиве Wомен оф тхе Махабхарата” (ПДФ). Манусхи (142): 21—25.
- ^ Цлéментин-Ојха, Цатхерине (2014). „'Индиа, тхат ис Бхарат…': Оне Цоунтрy, Тwо Намес”. Соутх Асиа Мултидисциплинарy Ацадемиц Јоурнал. 10.
- ^ –Тхе Ессентиал Деск Референце, Оxфорд Университy Пресс, 2002, стр. 76, ИСБН 978-0-19-512873-4 "Оффициал наме: Републиц оф Индиа.";
–Јохн Да Граçа (2017), Хеадс оф Стате анд Говернмент, Лондон: Мацмиллан, стр. 421, ИСБН 978-1-349-65771-1 "Оффициал наме: Републиц оф Индиа; Бхарат Ганарајyа (Хинди)";
–Грахам Рхинд (2017), Глобал Соурцебоок оф Аддресс Дата Манагемент: А Гуиде то Аддресс Форматс анд Дата ин 194 Цоунтриес, Таyлор & Францис, стр. 302, ИСБН 978-1-351-93326-1 "Оффициал наме: Републиц оф Индиа; Бхарат.";
–Брадноцк, Роберт W. (2015), Тхе Роутледге Атлас оф Соутх Асиан Аффаирс, Роутледге, стр. 108, ИСБН 978-1-317-40511-5 "Оффициал наме: Енглисх: Републиц оф Индиа; Хинди:Бхарат Ганарајyа";
–Пенгуин Цомпацт Атлас оф тхе Wорлд, Пенгуин, 2012, стр. 140, ИСБН 978-0-7566-9859-1 "Оффициал наме: Републиц оф Индиа";
–Мерриам-Wебстер'с Геограпхицал Дицтионарy (3рд изд.), Мерриам-Wебстер, 1997, стр. 515—516, ИСБН 978-0-87779-546-9 "Оффициаллy, Републиц оф Индиа";
–Цомплете Атлас оф тхе Wорлд, 3рд Едитион: Тхе Дефинитиве Виеw оф тхе Еартх, ДК Публисхинг, 2016, стр. 54, ИСБН 978-1-4654-5528-4 "Оффициал наме: Републиц оф Индиа";
–Wорлдwиде Говернмент Дирецторy wитх Интерговернментал Организатионс 2013, ЦQ Пресс, 10. 5. 2013, стр. 726, ИСБН 978-1-4522-9937-2 "Индиа (Републиц оф Индиа; Бхарат Ганарајyа)" - ^ "А Бриеф Хисторy оф Индиа", бy Алаин Даниéлоу, публисхер = Иннер Традитионс / Беар & Цо., п. 25
- ^ Роцхер, Лудо (1986). Тхе Пуранас. Отто Харрассоwитз Верлаг. ИСБН 978-3447025225.
- ^ Ессаyс он тхе Махāбхāрата, Арвинд Схарма, Мотилал Банарсидасс Публисхер, п. 205
- ^ а б Дасам Грантх, Др. СС Капоор
- ^ Лине 8, Брахма Автар, Дасам Грантх
- ^ Лине 107, Вyас Автар, Дасам Грантх
Литература
[уреди | уреди извор]- Тхе Махабхарата оф Крисхна-Дwаипаyана Вyаса, транслатед бy Кисари Мохан Гангули, публисхед бетwеен 1883 анд 1896
- Тхе Артхасхастра, транслатед бy Схамасастрy, 1915
- Тхе Висхну-Пурана, транслатед бy Х. Х. Wилсон, 1840
- Тхе Бхагавата-Пурана, транслатед бy А. C. Бхактиведанта Сwами Прабхупада, 1988 цопyригхт Бхактиведанта Боок Труст
- Тхе Јатака ор Сториес оф тхе Буддха'с Формер Биртхс, едитед бy Е. Б. Цоwелл, 1895
- Страусс, Сарах (2002). „Тхе Мастер'с Нарративе: Сwами Сивананда анд тхе Транснатионал Продуцтион оф Yога”. Јоурнал оф Фолклоре Ресеарцх. Индиана Университy Пресс. 23 (2/3). ЈСТОР 3814692.
- Гопал, Мадан (1990). К.С. Гаутам, ур. Индиа тхроугх тхе агес. Публицатион Дивисион, Министрy оф Информатион анд Броадцастинг, Говернмент оф Индиа. стр. 74.
- Иан Wхицхер (1998). Тхе Интегритy оф тхе Yога Дарсана: А Рецонсидератион оф Цлассицал Yога. СУНY Пресс. стр. 320.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Mahābhārata – Ganguli translation, full text at sacred-texts.com