Pređi na sadržaj

Botulinski toksin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glavni članak: Botulizam
Botulinski toksin
Klinički podaci
Način primeneIntramuskularno, Supkutano, Intradermalno, Intraglandularno
Pravni status
Pravni status
Identifikatori
CAS broj93384-43-1
ATC kodM03AX01 (WHO)
PubChemCID 5485225
DrugBankDB00083
Hemijski podaci
FormulaC6760H10447N1743O2010S32
Molarna masa149.322,3223 kDa

Botulinski toksin, egzogeni neurotoksin, botoks, (engl. Botulinum toxin, EC 3.4.24.69, botulinum neurotoksin, BoNT), je enzim[1][2][3][4][5][6][7] koji prozvodi bakterija klostridijum botulinum (lat. Clostridium botulinum). On spada u grupu biološki najjačih otrova jer svoj paralitički efekat ostvaruje brzom, ireverzibilnom blokadom neuromišićne transmisije.[8][9] Unet u organizam inhibira oslobađanje acetilholina u neuromišićnim sinapsama uzrokujući u organizmu bolest poznatu pod nazivom botulizam. Srednja smrtna doza botulinskog toksina, jednog od najjačih prirodnih otrova, je (LD50) 30 pg/kg nakon intravenske ili supkutane (potkožne) aplikacije, ili 3 ng/kg nakon udisanja. Njegova izutena toksičnost dokazana je u eksperimentalnim uslovima, kada posle intravenskog ubrizgavanja, u krv primata, srednja smrtna doza botulinskog toksina iznosi, (LD50) - 40-56 ng, ili kod tipa-C1 oko 32 ng, kod tipa-D oko 3.200 ng, i tipa-E oko 88 ng.[10]

Botulinski toksin poznat po jednom od svojih najupotrebljavinijih imena, Botoks (Botox®) ili Disport (Dysport®), zahvaljujući istraživanjima Alana Skota (Alan Scott), koristi se u medicini u veoma malim dozama kao lek za opuštanje mišića, kod pacijenata sa bolnim grčevima i fascikulacijama mišića (npr. kod miokimije). Neuporedivo veću popularnost botoks je stekao u kozmetologiji kao sredstvo za ulepšavanje, tačnije za „zatezanje bora“.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Botulizam, (lat. botulismus od lat. botulus - kobasica) je težak, smrtonosni oblik trovanja biološkim egzotoksinom, koji izlučuje anaerobna bakterija klostridijum botulinum, od čijih su sedam različitih imunoloških tipova, za ljude otrovni A, B i E tip, prvi put je otkriven u 19. veku. Botulinski toksin je smrtonosan jer u telu čoveka izaziva (paralizu) mišića i za posledicu ima poremećaj vitalnih funkcija. Čovek se klostridijum botulinom obično zarazi, konzumiranjem zaražene hrane, ali zaraza je moguća i preko dubokih inficiranih rana u kojima vladaju anaerobni uslovi.

Trovanja botulinski toksinom prvi je sveobuhvatno opisao dr Justinus Kerner, austrijski lekar i pesnik u 19. veku (između 1817. i 1822) i nazvao ga „otrov kobasica“, zbog trovanja koja je on izazivao posle konzumiranja nedovoljno kuvanih dimljenih kobasica. Nakon dužeg posmatranja obolelih od botulizma, Kerner je došao na ideju da se možda ovim otrovom mogu postići povoljni rezultati u lečenju neuroloških bolesti koje se manifestuju nevoljnim pokretima ili grčenjem mišića. Znajući da je kod botulizma paraliza generalizovana (zahvata sve mišiće), Justinus Kerner je zaključio da bi se lokalnom primenom botulinskog toksina (u minimalnim dozama) mogao postići isti učinak, ali samo na mestu njegove primene, bez drugih promena u organizmu.[11]

Emile van Ermengem 1897, identifikuje bakteriju klostridijum botulinum kao „proizvođača“ botulinskog toksina.[12]

Godine 1928, Tesmer Snajp i Herman Zomer (Tessmer Snipe i Hermann Sommer), po prvi put izdvajaju prečišćeni endotoksin botulizma.[13]

Godine 1949, Burgen's group prva otkriva da botulinski toksin svoje dejstvo ispoljava blokiranjem neuromišićne transmisije.

Ideja Justinus Kernera o lečenju botulinskim toksinom, ostvarena je mnogo godina kasnije, i to najpre u oftalmologiji, gde je primenjena za lečenje strabizma (razrokosti) kod dece. Posle brojnih ispitivanja na eksperimentalnim životinjama, toksin je u lečenju pacijenata prvi primenio 1981. američki oftalmolog Alan Skot (Alan Scott), koji je botulinski toksin ubrizgavao u očni mišić, kako bi umanjio njegovo grčenje i vratio ga u normalan položaj.

Nakon odobrenja američke Administracije za hranu i lekove 1989. botulinski toksin se sve više primenjuje za lečenje; strabizma (razrokost), blefarospazma (nekontrolisani grč veđa), hemifacijalnog spazma (nekontrolisano grčenje mišića lica), miokimije itd). Ubrzo počinje i primena botulinskog toksina u neurologiji za lečenje poremećaja kontrole pokreta (distonije koja može da nastane kao posebna bolest ili simptom u drugim neurološkim bolestima), hiperhidroze, itd.

U poslednje vreme primena botulinskog toksina se proširila i u kozmetici, u kojoj botoks tip-A kozmetičari koriste za - uklanjanje bora bez skalpela. Od 2007, tretman botoksom tipa-A najčešće je primenjivana procedura u kozmetici u svetu. Samo u SAD godišnje se obavi oko 4,6 miliona procedura, u skladu sa preporukama  Američkog udruženja plastičnih hirurga. [14]

Karakteristike botulinskog toksina

[uredi | uredi izvor]

Botulinski toksin spada u veoma toksičan bakterijski egzotoksin, koji je po svojoj hemijskoj prirodi protein ili polipeptid koji izlučuje u spoljašnju sredinu gram (+) bakterija k. botulinum. Geni koji kodiraju sintezu egzotoksina lokalizovani su na plazmidima ili kodirani bakteriofagom. Botulinski egzotoksin je dobar antigen. Najčešće je termolabilan i brzo ga uništava toplote, na primer kuvanje.[15] Međutim, spore k. botulinum su otporne na temperaturi od 100 °C na duže vreme.

Botulinski toksin (kao i tetanusni) je građen po tipu AB toksina odnosno poseduju subjedinicu B (binding) koja se vezuje za gangliozide na nervnim ćelijama i subjedinicu A koja biva internalizovan u ćeliji i predstavlja aktivni deo toksina. Spajanje vezikule i membrane presinaptičkog neurona i egzocitoza sadržaja vezikule u sinapsu, zahteva interakciju proteina vezikule sinaptobrevina (VAMP) i proteina presinaptičke membrane sintaksina (SNAP-25). Ovom interakcijom se formira stabilni kompleks pod nazivom SNARE.[16]

Vrste toksina

[uredi | uredi izvor]

Do danas je izolovano osam tipova, antigenski različitih egzotoksina klostridijuma botulinuma; tip A, B i C (alfa), C (beta), D, E, F i G. Svaki soj klostridijum botulinuma može da proizvede samo jednu vrstu egzotoksina. Tipovi A, B, E i retko, F uzrokuju bolest kod ljudi. Tipovi egzotoksina A i B su najotrovniji za ljude, a njihov unos i u malim količinama kontaminiranom (zaraženom) hranom rezultuje najizraženijim oblikom bolesti (trovanja), u odnosu na sve ostale tipove botulinskog egzotoksina.

Tokom poslednjih dvadeset godina, najčešći uzrok epidemija izazvanih hranom jesu egzotoksini tipa A i B (sa najvećom stopom morbiditeta i mortaliteta), dok je tip E uglavnom povezan sa trovanjem morskim proizvodima. Trovanja egzotoksinom tipa F su retka ali moguća. U 15% epidemija izazvanih egzotoksinima klostridijum botulinumom nije određen tip toksina. Otrovi tipa C i D uglavnom uzrokuju bolest kod raznih životinje. Toksin tipa G je povezan sa iznenadnim smrtnim ishodom bolesnika, ali ne i sa neuroparalitičkim poremećajima. Izolovan je nakon obdukcija iz materijala 5 bolesnika u Švajcarskoj 1977.

Fenotipske grupe Clostridium botulinum - a
- Grupa I Grupa II Grupa III Grupa IV
Vrsta toksina A, B, F B, E, F C, D G
Proteoliza + - slaba -
Glukoliza - + - -
Domaćin bolesti čovek čovek životinje -
Gen toksina hromozom hromozom bakteriofag plazmid
Bliski srodnici C. sporogenes, C. putrificum C. butyricum, C. beijerinickii C. haemolyticum, C. novyi type A C. subterminale, C. haemolyticum

Patofiziologija

[uredi | uredi izvor]

Botulizam je bolest u kojoj je dominantan simptom paraliza mišića izazvana botulinskim toksinom, koji proizvodi bakterija poznata pod imenom klostridijum botilinum (lat. Clostridium botulinum).

Da bi se neka „poruka“ prenela sa nerava na mišiće potrebno je da se acetilholin (supstanca koja prenosi informaciju) oslobodi iz vezikula („kesica“) na krajevima nervnih ćelija. Nervni impuls koji dospe do kraja nervnog vlakna izaziva promenu njegovog membranskog potencijala. Usled rasta potencijala otvaraju se kalcijumski kanali i joni kalcijuma ulaze u presinaptički završetak. Ulazak kalcijuma izaziva kretanje vezikula ka ćelijskoj membrani i oslobađanje neurotransmitera putem egzocitoze. Egzocitoza je pored skladištenja neurotransmitera važna funkcija vezikula. U ovom procesu aktiviraju se razni proteini koji usmeravaju vezikule do ćelijske membrane. Neki od njih su sinaptotagmin (synaptotagmin), sinaptobrevin (synaptobrevin), sintaksin (syntaxin) i SNAP-25 (SNAP-25).

Botulinski toksin blokira u acetilholinskim nervnim vlaknima izlazak acetilholina iz vezikula, tako što razlaže proteine egzocitoze (sinaptobrevin (synaptobrevin), sintaksin (syntaxin) i SNAP-25 (SNAP-25).

Tip A (BoNT/A), tip C (BoNT/C) i tip E (BoNT/E) toksin interferira sa SNAP-25 (SNAP-25) proteinima, a ostali tipovi imaju druge ciljne strukture; tip C (BoNT/C) sintaksin, tip B (BoNT/B), tip G (BoNT/G), tip D (BoNT/D) i tip F (BoNT/F) VAPM/sinaptobrevin itd.[17]

Mehanizam dejstva toksina zasniva se na njegovom učešću u blokadi sekrecije nekih neurotransmitera (pre svega acetilholina u acetilholinskim nervnim vlaknima. Toksin blokira izlazak acetilholina iz ćelije, tako što razlažu gore spomenute proteine egzocitoze[18] i „komande“ sa nerava se više ne prenose samostalno na mišiće i pokreti u mišićima prestaju, a u telu nastaje potpuna paraliza mišićnih funkcija.

Jedinica za merenje efikasnosti botulinskog toksina

[uredi | uredi izvor]

Mišja jedinica[19] (U) je standardna jedinice za merenje efikasnosti botulinskog toksina za humanu upotrebu;

  • Jedna mišja jedinica; je količina botulinskog toksina sposobna da u grupi od 18-20 Swiss Webster miševa ubije njih 50%.
  • Britanski oblik botulinskog toksina Disport (Dysport) u jednom nanogramu sadrži 40 U,
  • Američki Botoks A (Botox A) ima 2,5 U/ng. Letalna doza američkog toksina je 40 U na kg/ТТ, kada se toksin da intravenski majmunu
  • Za čoveka letalna doza je oko 2.730 U

Vrste intoksikacija botulinskim toksinom (botulizma)

[uredi | uredi izvor]

Postoje tri glavne vrste intoksikacije botulinskim toksinom (botulizma) koja se javljaju u prirodnom obliku i jedn oblik koji je veštački izazvan;

Boutilizam koji se prenosi preko hrane
[uredi | uredi izvor]

Toksini se apsorbuju iz tankog creva i želuca, nakon unosa zaražene hrane, jer je veoma otporan na digestiju, i najčešće nije uništen od strane enzima za varenje. U roku od nekoliko sati do nekoliko dana, toksin se putem krvi distribuira do acetilholinskih receptora gde blokira neuromišićnu transmisiju u acetilkolinskim nervnim vlaknima. Njegovim dejstvom napadnuti su nervi, gastrointestinalni, endokrini i metaboličkih sistemi organizma. Pošto motorna ploča ne produkuje acetilholin, zbog blokade botulinskim toksinom, javlja se hipotonija koja se manifestuje kao simetrična paraliza, obično je povezan sa gastrointestinalnim simptomima; mučninom, povraćanjem, i prolivom. Na početak bolest prvo počinje blokadom moždanih živaca i prvi je znak bolesti. Kasnije se kao komplikacije javljaju paralitički ileus, težak zatvor, i urinarna retencija.

Botulizam rana
[uredi | uredi izvor]

Intoksikacija organizma botulinskim toksinom može da nastane i kao posledica kontaminacije traumatskih povreda (rana) sporama klostridijuma botulini, iz zagađenog zemljišta, (prašinom iz zemlje ili sitnim šljunkom). Intoksikacija može nastati i kod korisnika droge nakon ubrizgavanja heroina,[20] kiretaže, carskog reza itd. Traumatizovano i devitalizovano tkivo kada je izolovana od spoljnog vazduha, obezbeđuje anaerobne uslove za klijanje spora u vegetativne organizme koji proizvode neurotoksin, koji se zatim distribuira hematogenim putem po organizmu. Nervni, endokrini i metabolički sistem su uglavnom pogođeni. Simptomi se javljaju i dalje razvijaju posle perioda inkubacije od 4-14 dana, (prosečno 10 dana). Kliničkih simptomi trovanja botulinskim toksinom iz rana su slične onima kod botulizma izazvanog hranom osim što su gastrointestinalni simptomi (uključujući mučninu, povraćanje, proliv) retki.

Dečji botulizam
[uredi | uredi izvor]

Poznat i kao crevni botulizam, nastaje kada spore botulizma dopru u creva i počnu da proizvode botulinski toksin. Ova vrsta obično napada decu, mada se može javiti i kod odraslih koji imaju neke crevne poremećaje.

Veštački botulizam
[uredi | uredi izvor]

Ovaj oblik botulizma može nastati nakon upotrebe botulinskog toksina kao agensa u biološkom terorizmu. Zaražavanje je udisanjem čestica toksina raspršenih u vazduhu.

Indikacije za lečenje botulinskim toksinom

[uredi | uredi izvor]

Botulinski toksin je našao svoje mesto u lečenju;

Spastičnost
[uredi | uredi izvor]

Spastičnost je poremećaj mišićnog tonusa sa promenama u centralnom nervnom sistemu, koje se karakterišu povećanim otporom na pasivni pokret i jedan je od najčešćih simptoma udružen sa oštećenjem gornjeg motornog neurona. Najčešći uzroci spastičnosti su;[21]

Lečenje spastičnosti botulinskim toksinom ima za cilj:

  • smanjenje ili uklanjanje bola i bolnih fleksionih ili ekstenzionih spazama,
  • prevenciju razvoja kontraktura,
  • poboljšanje pokretljivosti,
  • olakšavanje dnevnih aktivnosti i lakše učešće u rehabilitaciji,
  • olakšanje posla licima koja neguju bolesnika sa spasticitetom.

Objavljene istraživanja pokazala su poboljšanje u trajanju remisija od dve nedelje do 11 meseci posle lokalnog injektiranja botulinskog toksina. Najbolje su na terapiju botulinskim toksinom reagovali spastičnost nadlaktice, manje i kraće spastičnost podlaktice, dok bol nije mogao da bude smanjen.[22][23]

U dečjoj cerebralnoj paralizi smanjenje spastičnosti doprinosi odlaganju hirurške intervencije do uzrasta u kome ona može biti efikasnija i ne zahteva ponavljanje.

Različite forme distonije
[uredi | uredi izvor]

Distonija je naziv za grupu stanja koja uključuju nevoljne trzaje, grčenje ili pokrete mišića. Promene mogu zahvatiti deo tela, kao npr oči, vrat ili ud (žarišna distonija), veći deo tela kao vrat ili ruke (segmentna distonija), ruku i nogu iste strane tela (hemidistonija) ili celo telo (generalizovana distonija). Distonija nije smrtonosna bolest, ali može u većoj meri smanjiti kvalitet života bolesniku.[24][21]

Žarišne distonije, kod kojih se primenjuje lečenje botulinskim toksinom
Poremećaj Simptomi i znaci
Blefarospazam
  • Nekontrolisano grčenje, podrhtavanje i stezanje veđa, treptanje, žmirkanje i zatvaranje oka.
  • Bolesnik ove pokrete ne može kontrolisati, što ometa funkciju normalnog gledanja.
  • Iritabilnost očiju i očnih kapaka
  • Preosetljivost na svetlo i vetar
  • Može postojati i porodična sklonost nevoljnom treptanju
Oromandibularna distonija
  • Grčevi mišića donjeg dela lica koji izazivaju nekontrolisano otvaranje ili zatvaranje usta.
  • Obično je udružen sa blefarospazmom.
Cervikalna distonija
  • Izaziva nekontrolisana kretanja zbog grča (spazma) vratnih mišića i mišića ramena.
  • Često sa jakim bolovima,
  • Pokreti glave mogu biti u jednu stranu (tortikolis), napred (anterokolis), pozadi (retrokolis)
  • Može biti prisutan i tremor glave.
  • Često se javlja trajno krivi položaj vrata.
Grč kod pisanja
  • Izražen u mišićima ruke koji se aktiviraju kod pokušaja pisanja.
  • Grč nestaje nakon ispuštanja olovke iz ruke.
  • Javlja se i kod nekih drugih radnji koje zahtevaju više puta istovrsna kretanja (npr. kod muzičara).
Spazmodička disfonija
  • Zahvata mišiće grkljana.
  • Promena glasa u toku govora (glas postaje hrapav, krešteći).
  • Ponekad je govor na trenutke nemoguć.
Hemifacijalni spazam
  • Zahvata mišiće jedne strane obraza koji se nekontrolisano grče.
Generalizovana distonija
  • Najčešće počinje u detinjstvu
  • Promene se prvo javljaju na ruci ili nozi
  • Zahvata trup
Miokimija
  • Podrhtavajuće (fascikulacije) kontrakcije (grčevi) određenih snopova mišića, bez pokreta u celom mišiću i zglobu.
  • Viđa se kako kod mišića inervisanih od strane kičmene moždine tako i kod mišića inervisanih od strane kranijalnih (moždanih) živaca.
  • Može biti facijalna (najčešća), generalizovana i fokalna

Botulinski toksin ubrizgan u distonični mišić ublažava nevoljne pokrete. Zato se ovaj toksin primenjuje kao terapija izbora u lečenju različitih formi distoničke diskinezije.

Botulinski toksin ubrizgava lekar u vrlo malim količinama u zahvaćeni mišić. To oslabljuje snagu mišić i sprečava njegovo grčenje. Potpuni učinak lečenja počinje nakon 3 do 7 dana po primeni (kod nekih bolesnika odmah), i traje tri do četiri meseca, pa se prema tome podešava celokupni program daljeg lečenja.

Većina bolesnika vrlo dobro podnosi lečenje botulinskim toksinom, mada se u malog broja bolesnika mogu javiti bezopasne, blaže i prolazne nuspojave najčešće na mestu njegove aplikacije.

Hiperhidroze
[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija hiperhidroze pazušne jame služi kao osnov za procenu neophodnosti primene botoksa

Hiperhidroza je stanje koje se karakteriše lokalizovanim ili generalizovanim prekomernim znojenjem[25] koje prevazilazi potrebe organizma za regulaciju telesne temperature preko znoja. Simptomi poremećaja počinju da se javljaju u detinjstvu i ostaju do kraja života sa izraženijim pogoršanjem simptoma obično u pubertetu.

Botulinski toksin kod ovog poremećaja: primenjuje se u obliku intrakutanih ili intraglandularnih injekcija koje se ubrizgavaju u pazušne žlezde i kožu. On inhibira oslobađanje acetilholina u holinergičnim nervima koji inervišu znojne žlezde i tako smanjuje produkciju znoja. Trajanje i oblik terapije se razlikuje od osobe do osobe. Pre primene botoksa potrebno je da se uradi specijalni test kojim se tačno definiše „radno polje“- odabrane regije za tretman. Kod prekomernog znojenja ispod pazuha nije potrebna prethodna anestezija, međutim ubrizgavanje botoksa u regiju dlanova i stopala zahteva anesteziju.

Upotreba botulinskog toksina je u većini zemalja odobrena za primarno lečenje hiperhidroze pazušnih (aksiliarnih) žlezda.[26] Korišćenje botoksa na drugim mestima u telu, kao što su ruke, noge i čelo, u nekim zemljama se ne preporučuje.[27]

Glavobolje i druge bolesti
[uredi | uredi izvor]
Glavobolje-migrena

Lečenje i prevencija hroničnih glavobolja (uključujući i migrenu) primenom botulinskog toksina je moguće, ali su rezultati uspešnosti lečenja izneti od strane brojnih autora za sada oprečni (od jako uspešnih do nezadovoljavajućih).[28][29]

Primena botulinskog toksina u kozmetici
Osatel bolesti

Osatel bolesti kod kojih se primenjuje botulinski toksin, a za to ne postoji posebno odobrenje od strane američke FDA su;

Primena botulinskog toksina u kozmetici

[uredi | uredi izvor]
Primena botulinskog toksina u kozmetičke svrhe.

Kozmetičke učinke botulinskog toksina prvi je objavio plastični hirurg iz Sakramenta, u Kaliforniji, dr Ričard Klark, 1989. u časopisu Plastična i rekonstruktivna hirurgija.[36] Kanadski bračni par, oftalmolog Karaders DžD. (Carruthers JD) i lekar dermatolog, Karaders DžA. (Carruthers JA) 1992. prvi su objavi studiju o primeni botulinskog toksina (BTX-A) u lečenju bora na licu.[37] Sličane rezultate lečenja ovim toksinom prikazalo je i veći broj nezavisnih grupa istraživača (Brin, sa grupom istraživača sa Univerziteta u Kolumbiji). 

Zvanično odobrenje za primenu botulinskog toksina tipa A u kozmetici objavljeno je u SAD 12. aprila, 2002, od strane američke Administracije za hranu i lekove (FDA), u čijoj direktivi je navedeno da se botulinski toksin (BTX-A) može koristiti za privremeno poboljša izgled lica kod umerenih i izraženijih nabora (bora) na licu između obrva.[38]

Nakon toga od 2002. primena botulinskog toksina tipa A u kozmetici postaje široko rasprostranjena metoda, kojoj su se do danas podvrgle mnoge poznate ličnosti, jer su ovu metodu prihvatile kao povoljniju u odnosu na oblike lečenja plastične hirurgije.[39]

Odobreni oblici botulinskog toksina za lečenje

[uredi | uredi izvor]
Uporedni prikaz osnovnih karakteristika odobrenih oblika (za lečenje) botulinskog toksina[40]
OnabotulinumtoxinA® AbobotulinumtoxinA® NT-201®
Tip-soj A-Hall A-Hall A-Hall
Odobren
(zavisno od indikacija)		 U više od 75 zemalja širom sveta, uključujući SAD i Kanadu U više od 65 zemalja, uključujući SAD i Kanadu Nemačka, ostale evropske zemlje, Meksiko, Argentina, Brazil
Aktivna supstanca
(molekulska težine)		 Botulinski toksin, kompleks tip A (900 kDa) Botulinski toksin, kompleks tip (500 kDa) Botulinski toksina tip A, bez kompleksa proteina (150 kDa)
Indikacije Blefarospazam, strabizam, cervikalna distonija, hemifacijalni spazam, pazušna hiperhidroza Blefrospazam, cervikalna distonija, hemifacijalni spazam Blefarospazam, cervikalna distonija, u kozmetičke svrhe (u nekim zemljama)
Način delovanja SNAP-25 SNAP-25 SNAP-25
Broj jedinica u bočici 100 300 do 500 100

Neželjena dejstva

[uredi | uredi izvor]

Primena ekstremno niskih doza botulinskog toksina karakteriše se veoma niskim procentom toksičnosti.[41] Neželjena dejstva u toku primeni botulinskog toksina, (uz strogo poštovanje medicinskih indikacija, propisanih procedura i preporuka proizvođača leka), kod pacijenata su najčešće retka, mala, prolazna i prihvatljiva za bolesnike.[41]

Neželjene dejstva botulinskog toksina, se mogu predvideti na osnovu načina delovanja (paraliza mišića) i hemijske strukture (proteini) molekula botulinskog toksina, kao;

  • Paraliza pogrešne grupa mišića, npr. ptoza očnog kapka (spuštenost gornjeg kapka ili „viseći kapak“), može javiti u oko 5% slučajeva. Ukoliko aplikaciju botoksa vrši lekar plastične hirurgije u medicinskoj praksi, komplikacije se javljaju u manje od 0,01% slučajeva.[42]
  • Alergijska reakcija.
  • Ostala neželjena dejstva, koja mogu biti; glavobolja, disfagija, gripozni sindrom, zamagljen vid, suva usta, umor, alergijske reakcije i otok, modrica ili crvenilo na mestu uboda injekcije.[43][44] Modrica koja se može javiti na mestu injekcije je uglavnom sporedni efekat i nije izazvana toksinom, nego načinom njegove aplikacije.

U kozmetici nakon upotrebe toksina, kao neželjeno dejstvo može se javiti neadekvatni (asimetrični) izraz lica, „viseći kapak“, dvostruki vid, nepravilan osmeh, gubitka sposobnosti zatvaranja očnih kapaka, ili umanjenje snage mišića za žvakanje čvrste hrane (kod ubrizgavanja toksina u vilične mišiće).[43]
Svi rezultati tretmana u kozmetikologiji su ograničenog trajanja, i mogu biti kratki do šest nedelja, ali se najčešće pozitivni rezultati lečenja održavaju između tri i osam meseci, nakon čega se primena botulinskog toksina može ponoviti.

Kako bi se sprečila mogućnost neželjenih dejstava botulinskog toksina kod rizičnih grupa, njegova primena se ne preporučuje kod trudnica, osoba koja su alergična na jaja i neuromišićnih bolesti.[41]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jankovic J, Schwartz K, Donovan DT. (1990). „Botu-linum toxin treatment of cranial-cervical dystonia, spasmodic dysphonia, other focal dystonias and hemifacial spasm.”. J Neurol, Neurosurg and Psychiatr,. 53 (8): 633—639. .}-
  2. ^ Schiavo, G, Rossetto, O, Catsicas, S, Polverino De Laureto, P, DasGupta, B.R, Benfenati, F. and Montecucco, C. (1993). „Identification of the nerve-terminal targets of botulinum neurotoxins serotypes A, D and E”. J. Biol. Chem. 268: 23784—23787. PMID 8226912. 
  3. ^ Schiavo, G, Santucci, A, DasGupta, B.R, Mehta, P.P, Jontes, J, Benfenati, F, Wilson, M.C. and Montecucco, C. (1993). „Botulinum neurotoxins serotypes A and E cleave SNAP-25 at distinct COOH-terminal peptide bonds”. FEBS Lett. 335: 99—103. PMID 8243676. 
  4. ^ Schiavo, G, Shone, C.C, Rossetto, O, Alexander, F.C.G. and Montecucco, C. (1993). „Botulinum neurotoxin serotype F is a zinc endopeptidase specific for VAMP/synaptobrevin”. J. Biol. Chem. 268: 11516—11519. PMID 8505288. 
  5. ^ Schiavo, G, Malizio, C, Trimble, W.S, Polverino De Laureto, P, Milan, G, Sugiyama, H, Johnson, E.A. and Montecucco, C. (1994). „Botulinum G neurotoxin cleaves VAMP/synaptobrevin at a single Ala-Ala peptide bond”. J. Biol. Chem. 269: 20213—20216. PMID 8051110. 
  6. ^ Montecucco, C. & Schiavo, G. (1994). „Mechanism of action of tetanus and botulinum neurotoxins”. Mol. Microbiol. 8: 1—13. PMID 7527117. 
  7. ^ Schiavo, G. & Montecucco, C. (1995). „Tetanus and botulism neurotoxins”. Methods Enzymol. 248: 643—652. PMID 7674951. 
  8. ^ (jezik: engleski)
  9. ^ Kukreja R, Singh BR (2009). „Botulinum Neurotoxins: Structure and Mechanism of Action”. Microbial Toxins: Current Research and Future Trends. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-44-8. 
  10. ^ Arnon, Stephen S.; Schechter, Robert; Inglesby, Thomas V.; Henderson, Donald A.; Bartlett, John G.; Ascher, Michael S.; Eitzen, Edward; Fine, Anne D.; Hauer, Jerome; Layton, Marcelle; Lillibridge, Scott; Osterholm, Michael T.; O'Toole, Tara; Parker, Gerald; Perl, Trish M.; Russell, Philip K.; Swerdlow, David L.; Tonat, Kevin; For The Working Group On Civilian Biodefense (2001). „Botulinum Toxin as a Biological Weapon”. JAMA. 285 (8): 1059—1070. PMID 11209178. doi:10.1001/jama.285.8.1059. 
  11. ^ Erbguth, Frank J. (2004). „Historical notes on botulism, Clostridium botulinum, botulinum toxin, and the idea of the therapeutic use of the toxin”. Movement Disorders. John Wiley & Sons on behalf of the Movement Disorder Society. 19 (S8): S2—S6. PMID 15027048. doi:10.1002/mds.20003. 
  12. ^ Émile van Ermengem, E.P. (februar 1897). „Ueber einen neuen anaëroben Bacillus und seine Beziehungen zum Botulismus”. Zeitschrift für Hygiene und Infektionskrankheiten (na jeziku: German). 26 (1): 1—56. PMID 399378. doi:10.1007/BF02220526. 
  13. ^ Snipe, P. Tessmer & Sommer, H. (avgust 1928). „Studies on Botulinus Toxin: 3. Acid Precipitation of Botulinus Toxin”. The Journal of Infectious Diseases. University of Chicago Press. 43 (2): 152—160. ISSN 0022-1899. 
  14. ^ (jezik: engleski)„American Society of Plastic Surgeons Website”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2010. g. Pristupljeno 4. 10. 2010. 
  15. ^ Joseph J. Licciardello, John T. R. Nickerson, Crystal A. Ribich, and Samuel A. „Thermal Inactivation of Type E Botulinum Toxin”. Goldblith Appl. Microbiol. 15 (2): 249—256.  (1967)
  16. ^ Marina Milenković Odabrana poglavlja farmaceutske mikrobiologije; FAKTORI VIRULENCIJE PATOGENIH BAKTERIJA, Farmaceutski fakultet,Institut za mikrobiologiju i imunologiju, Beograd
  17. ^ Mezaki, T.; Kaji, R.; Kohara, N.; Fujii, H.; Katayama, M.; Shimizu, T.; Kimura, J.; Brin, M. F. (1995). „Comparison of therapeutic efficacies of type a and F botulinum toxins for blepharospasm: A double-blind, controlled study”. Neurology. 45 (3 Pt 1): 506—508. PMID 7898706. doi:10.1212/WNL.45.3.506. 
  18. ^ Rummel, Forth Henschler (2001). Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  19. ^ Jankovic J, Brin MF. Therapeutic uses of botulinum toxin. New England Jpurnal of Medicine 1991; 324: 1186- 1194.
  20. ^ Passaro, Douglas J. (1998-03-18). „Wound Botulism Associated with Black Tar Heroin Among Injecting Drug Users”. JAMA. 279 (11): 859—63. PMID 9516001. doi:10.1001/jama.279.11.859. 
  21. ^ а б Tomić, A., Vujović, B., Svetel, M., Dragašević-Mišković, N., Petrović, I., Pekmezović, T., & Kostić, V. S. (2015). Efikasnost terapije botulinskim toksinom tipa A u lečenju različitih formi fokalnih distonija u srpskoj populaciji - iskustvo Centra za botulinski toksin. Vojnosanitetski pregled, 72(12), 1069-1073.
  22. ^ Bhakta BB, Cozens JA, Bamford JM, Chamberlain MA. „Use of botulinum toxin in stroke patients with severe upper limb spasticity”. Journal of Neurology.  Neurosurgery, and Psychiatry 1996
  23. ^ 61, стр. 30–35-
  24. ^ (језик: хрватски)„Hrvatska udruga bolesnika s poremećajem pokreta - DISTONIJA”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2010. г. Приступљено 3. 10. 2010. 
  25. ^ James, Berger & Elston 2005, стр. 777–8
  26. ^ Fischer-Rasmussen, T.; Printzlau, A.; Klyver, H. (2004). „Axillary hyperhidrosis”. Ugeskr Læger. 166 (42): 3689—3695. PMID 15508286. 
  27. ^ (језик: немачки)„Definition und Therapie der primären Hyperhidrose”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2010. г. ; Leitlinien der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft (DDG); 02/2007; ES1
  28. ^ (језик: енглески)Panicker JN, Muthane UB (2003). „Botulinum toxins: pharmacology and its current therapeutic evidence for use”. Neurology India. 51 (4): 455—60. PMID 14742921. 
  29. ^ (језик: енглески)Naumann, M; So, Y; Argoff, CE (2008). „Assessment: Botulinum neurotoxin in the treatment of autonomic disorders and pain (an evidence-based review): report of the Therapeutics and Technology Assessment Subcommittee of the American Academy of Neurology”. Neurology. 70 (19): 1707—14. PMID 18458231. doi:10.1212/01.wnl.0000311390.87642.d8. 
  30. ^ (језик: енглески)Schurch B, Corcos J (2005). „Botulinum toxin injections for paediatric incontinence”. Current opinion in urology. 15 (4): 264—7. PMID 15928517. doi:10.1097/01.mou.0000172401.92761.86. 
  31. ^ (језик: енглески)Duthie J, Wilson D, Herbison G, Wilson D (2007). „Botulinum toxin injections for adults with overactive bladder syndrome.”. Cochrane database of systematic reviews (Online). 3 (3): CD005493. PMID 17636801. doi:10.1002/14651858.CD005493.pub2. 
  32. ^ (језик: енглески)Akbar M, Abel R, Seyler TM, Gerner HJ, Möhring K (2007). „Repeated botulinum-A toxin injections in the treatment of myelodysplastic children and patients with spinal cord injuries with neurogenic bladder dysfunction.”. BJU Int. 100 (3): 639—45. PMID 17532858. doi:10.1111/j.1464-410X.2007.06977.x. 
  33. ^ (језик: енглески)Trzciński R, Dziki A, Tchórzewski M (2002). „Injections of botulinum A toxin for the treatment of anal fissures”. The European journal of surgery = Acta chirurgica. 168 (12): 720—3. PMID 15362583. 
  34. ^ (језик: енглески)Pacik, PT Botox Treatment for Vaginismus Plast Reconst Surg vol 124: 455e-456e Dec. 2009
  35. ^ (језик: енглески)Coskun H, Duran Y, Dilege E, Mihmanli M, Seymen H, Demirkol MO (2005). „Effect on gastric emptying and weight reduction of botulinum toxin-A injection into the gastric antral layer: an experimental study in the obese rat model”. Obesity surgery : the official journal of the American Society for Bariatric Surgery and of the Obesity Surgery Society of Australia and New Zealand. 15 (8): 1137—43. PMID 16197786. doi:10.1381/0960892055002275. 
  36. ^ (језик: енглески)
  37. ^ (језик: енглески)
  38. ^ „Botulinum Toxin Type A Product Approval Information - Licensing Action 4/12/02”. Food and Drug Administration. 2009. Приступљено 26. 7. 2010. 
  39. ^ (језик: енглески)
  40. ^ De Boulle, K.; Fagien, S.; Sommer, B.; Glogau, R. (2010). „Treating glabellar lines with botulinum toxin type A-hemagglutinin complex: A review of the science, the clinical data, and patient satisfaction”. 2010. 5: 101—118. PMC 2861845 Слободан приступ. PMID 20458348. doi:10.2147/cia.s9338 Слободан приступ. 
  41. ^ а б в (језик: енглески)Dr Ramsey Markus, Botox for Wrinkles Baylor College of Medicine Dermatology
  42. ^ (језик: енглески)BOTOX® Injections-Risks http://www.emedicinehealth.com/botox_injections/page6_em.htm#Risks. Pristupljeno 4. 10. 2010.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  43. ^ a b (jezik: engleski)Coté TR, Mohan AK, Polder JA, Walton MK, Braun MM (2005). „Botulinum toxin type A injections: adverse events reported to the US Food and Drug Administration in therapeutic and cosmetic cases”. J. Am. Acad. Dermatol. 53 (3): 407—15. PMID 16112345. doi:10.1016/j.jaad.2005.06.011. 
  44. ^ (jezik: engleski)„Side Effects Botox - all you need to know about Botox”. Arhivirano iz originala 19. 04. 2014. g. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • James, William; Berger, Timothy; Elston, Dirk (2005). Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology (10th izd.). Saunders. str. 777—8. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  • Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Harrison's Principles of Internal Medicine (16th izd.). New York: McGraw-Hill. 2005. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ботулински_токсин&oldid=27887145”