Pređi na sadržaj

Kalcijum hlorid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kalcijum hlorid
Structure of calcium chloride, (chlorine is green, calcium is gray)
Sample of calcium chloride
Nazivi
IUPAC naziv
Kalcijum hlorid
Drugi nazivi
Neutralni kalcijum hlorid; kalcijum(II) hlorid, kalcijum dihlorid, E509
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.030.115
EC broj 233-140-8
E-brojevi E509 (regulator kiselosti, ...)
RTECS EV9800000
UNII
  • InChI=1S/Ca.2ClH/h;2*1H/q+2;;/p-2 DaY
    Ključ: UXVMQQNJUSDDNG-UHFFFAOYSA-L DaY
  • InChI=1/Ca.2ClH/h;2*1H/q+2;;/p-2
    Ključ: UXVMQQNJUSDDNG-NUQVWONBAG
  • Cl[Ca]Cl
  • [Ca+2].[Cl-].[Cl-]
  • монохидрат: Cl[Ca]Cl.O
  • дихидрат: Cl[Ca]Cl.O.O
  • хексахидрат: Cl[Ca]Cl.O.O.O.O.O.O
Svojstva
CaCl2
Molarna masa 110,98 g·mol−1
Agregatno stanje Beli prah, higroskopan
Miris Bez mirisa
Gustina
  • 2,15 g/cm³ (анхидрат)
  • 2,24 g/cm³ (монохидрат)
  • 1,85 g/cm³ (дихидрат)
  • 1,83 g/cm³ (тетрахидрат)
  • 1,71 g/cm³ (хексахидрат)[3]
Tačka topljenja 772 °C (1.422 °F; 1.045 K)
anhidrat[7]
260 °C (500 °F; 533 K)
monohidrat, razlaže se
175 °C (347 °F; 448 K)
dihidrat, razlaže se
45,5 °C (113,9 °F; 318,6 K)
tetrahidrat, razlaže se[7]
30 °C (86 °F; 303 K)
heksahidrat, razlaže se[3]
Tačka ključanja 1.935 °C (3.515 °F; 2.208 K) anhidrat[3]
anhidrat:
74,5  g/100 mL (20 °C)[4]
Heksahidrat:
49,4 g/100 mL (−25 °C)
59,5 g/100 mL (0 °C)
65 g/100 mL (10 °C)
81,1 g/100 mL (25 °C)[3]
102,2 g/100 mL (30.2 °C)
α-Tetrahidrat:
90,8 g/100 mL (20 °C)
114,4 g/100 mL (40 °C)
Dihidrat:
134,5 g/100 mL (60 °C)
152,4 g/100 mL (100 °C)[5]
Rastvorljivost
Rastvorljivost u etanol
  • 18,3  g/100 g (0 °C)
  • 25,8  g/100 g (20 °C)
  • 35,3  g/100 g (40 °C)
  • 56,2  g/100 g (70 °C)[6]
Rastvorljivost u metanol
  • 21,8  g/100 g (0 °C)
  • 29,2  g/100 g (20 °C)
  • 38,5  g/100 g (40 °C)[6]
Rastvorljivost u aceton 0,1  g/kg (20 °C)[6]
Rastvorljivost u piridine 16,6  g/kg[6]
Kiselost (pKa)
  • 8–9 (anhidrid)
  • 6,5–8,0 (heksahidrat)
Magnetna susceptibilnost −5,47·10−5 cm³/mol[3]
Indeks refrakcije (nD) 1,52
Viskoznost
  • 3,34  cP (787 °C)
  • 1,44  cP (967 °C)[6]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura
Kristalografska grupa
  • Pnnm, No. 58 (anhidrat)
  • P42/mnm, No. 136 (anhidrat, >217 °C)[8]
  • 2/m 2/m 2/m (anhidrat)
  • 4/m 2/m 2/m (anhidrat, >217 °C)[8]
a = 6,259 Å, b = 6,444 Å, c = 4,17 Å (anhidrat, 17 °C)[8]
α = 90°, β = 90°, γ = 90°
Geometrija molekula Oktaedralan (Ca2+, anhidrat)
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C
  • 72,89 J/mol·K (anhidrat)[3]
  • 106,23 J/mol·K (monohidrat)
  • 172,92 J/mol·K (dihidrat)
  • 251,17 J/mol·K (tetrahidrat)
  • 300,7 J/mol·K (heksahidrat)[7]
108,4 J/mol·K[3][7]
  • −795,42 kJ/mol (anhidrat)[3]
  • −1110,98 kJ/mol (monohidrat)
  • −1403,98 kJ/mol (dihidrat)
  • −2009,99 kJ/mol (tetrahidrat)
  • −2608,01 kJ/mol (heksahidrat)[7]
−748,81 kJ/mol[3][7]
Farmakologija
A12AA07 (WHO) B05XA07, G04BA03
Opasnosti
Glavne opasnosti Iritant
GHS piktogrami The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[9]
GHS signalne reči Upozorenje
H319[9]
P305+351+338[9]
NFPA 704
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC):
1,000-1,400 mg/kg (pacovi, oralno)[10]
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Drugi katjoni
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Kalcijum hlorid (CaCl2) je neorgansko, jonsko jedinjenje kalcijuma i hlora. Veoma je rastvorljivo u vodi. Ovo je so, čvrsta na sobnoj temperaturi. Dobija se direktno iz rude, ali se velike količine ovoga jedinjenja dobijaju i Solvejevim postupkom. Ovo je jako higroskopno jedinjenje. Gradi di, tetra i heksahidrate.

Kalcijum hlorid se često sreće kao hidratisana čvrsta supstanca sa opštom formulom CaCl2(H2O)x, gde je x = 0, 1, 2, 4 i 6. Ova jedinjenja se uglavnom koriste za odleđivanje i kontrolu prašine. Budući da je bezvodna sol higroskopna, koristi se kao sredstvo za sušenje.[12]

Hemijske osobine

[uredi | uredi izvor]

Kalcijum hlorid može da služi kao donor jona kalcijuma u rastvorima pošto su mnoga jedinjenja kalcijuma nerastvorljiva u vodi:

3 CaCl2(aq) + 2 K3PO4 (aq) → Ca3(PO4)2 (s) + 6 KCl (aq)

Iz otopljenog CaCl2 se može putem elektrolize dobiti metalni kalcijum:

CaCl2(l) → Ca(s) + Cl2(g)

Primena

[uredi | uredi izvor]

Kalcijum hlorid se koristi:

  • u medicini kao sredstvo pri nedostatku kalcijuma
  • za dehidrataciju gasova
  • za dobijanje različitih jedinjenja kalcijuma
  • za uklanjanje tragova vode iz organskih supstanci
  • zajedno sa natrijum hloridom kao sredstvo za sprečavanje stvaranja leda na putevima

Priprema

[uredi | uredi izvor]
Struktura polimernog [Ca(H2O)6]2+ centra u kristalnom kalcijum hlorid heksahidratu, što ilustruje visok koordinacioni broj tipičan za komplekse kalcijuma.

U većem delu sveta kalcijum hlorid se dobija iz krečnjaka kao nusproizvod Solvejevog postupka, koji sledi ovu neto reakciju:[12]

2 NaCl + CaCO3 → Na2CO3 + CaCl2

Severnoamerička potrošnja u 2002. godini iznosila je 1.529.000 tona (3,37 milijardi funti).[13]

U SAD se većina kalcijum hlorida dobija prečišćavanjem iz slane vode.

Kao i kod većine rinfuznih proizvoda od soli, obično se javljaju tragovi ostalih katjona alkalnih metala i zemnoalkalnih metala (grupe 1 i 2) i drugih anjona iz halogena (grupa 17), ali koncentracije su neznatne. Pojava

Pojava

[uredi | uredi izvor]

Kalcijum hlorid se javlja u vidu retkih evaporitnih minerala sinjarita (dihidrat) i antarkticit (heksahidrat).[14][15][16] Još jedan poznati prirodni hidrat je gijarajit - tetrahidrat.[16][17] Srodni minerali hlorokalcit (kalijum kalcijum hlorid, KCaCl3) i tahihidrit (kalcijum magnezijum hlorid, Ca Mg2Cl6·12H2O) su takođe vrlo retki.[16][18][19] To važi i za rorisit, CaClF (kalcijum hlorid fluorid).[16][20]

Hazardi

[uredi | uredi izvor]

Iako nije toksičan u malim količinama kada je vlažan, izrazito higroskopna svojstva nehidratisane soli predstavljaju izvesnu opasnost. Kalcijum hlorid može delovati nadražujuće isušivanjem vlažne kože. Čvrsti kalcijum hlorid se egzotermno rastvara, a opekotine se mogu javiti i usnoj šupljini i jednjaku ako se progutaju. Gutanje koncentrovanih rastvora ili čvrstih proizvoda može prouzrokovati gastrointestinalnu iritaciju ili stvaranje čireva.[21]

Konzumacija kalcijum hlorida može dovesti do hiperkalcemije.[22]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z Lide, David R., ur. (2009). CRC Handbook of Chemistry and Physics (90th izd.). Boca Raton, Florida: CRC Press. ISBN 978-1-4200-9084-0. 
  4. ^ „Calcium chloride (anhydrous)”. ICSC. International Programme on Chemical Safety and the European Commission. 
  5. ^ Seidell, Atherton; Linke, William F. (1919). Solubilities of Inorganic and Organic Compounds (2nd izd.). New York: D. Van Nostrand Company. str. 196. 
  6. ^ a b v g d đ Anatolievich, Kiper Ruslan. „Properties of substance: calcium chloride”. chemister.ru. Pristupljeno 2014-07-07. 
  7. ^ a b v g d đ Pradyot, Patnaik (2019). Handbook of Inorganic Chemicals. The McGraw-Hill Companies, Inc. str. 162. ISBN 978-0-07-049439-8. 
  8. ^ a b v g Müller, Ulrich (2006). Inorganic Structural Chemistry. wiley.com (2nd izd.). England: John Wiley & Sons Ltd. str. 33. ISBN 978-0-470-01864-4. 
  9. ^ a b v Sigma-Aldrich Co. Retrieved on 2014-07-07.
  10. ^ Donald E. Garrett (2004). Handbook of Lithium and Natural Calcium Chloride. Elsevier. str. 379. ISBN 978-0080472904. Pristupljeno 29. 08. 2018. „Its toxicity upon ingestion, is indicated by the test on rats: oral LD50 (rat) is 1.0–1.4 g/kg (the lethal dose for half of the test animals, in this case rats...)” 
  11. ^ „MSDS of Calcium chloride”. fishersci.ca. Fisher Scientific. Pristupljeno 2014-07-07. 
  12. ^ a b Kemp, Robert; Keegan, Suzanne E. (2000). „Calcium Chloride”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-30385-4. doi:10.1002/14356007.a04_547. 
  13. ^ Calcium Chloride SIDS Initial Assessment Profile, UNEP Publications, SIAM 15, Boston, 22–25 October 2002, page 11.
  14. ^ „Sinjarite”. 
  15. ^ „Antarcticite”. 
  16. ^ a b v g List of Minerals
  17. ^ „Ghiaraite”. 
  18. ^ „Chlorocalcite”. 
  19. ^ „Tachyhydrite”. 
  20. ^ „Rorisite”. 
  21. ^ „Product Safety Assessment (PSA): Calcium Chloride”. Dow Chemical Company. 2. 5. 2006. Arhivirano iz originala 17. 9. 2009. g. Pristupljeno 22. 7. 2008. 
  22. ^ „Calcium Chloride Possible Side Affects”. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 01. 05. 2021. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  • Handbook of Chemistry and Physics, 71st edition, CRC Press, Ann Arbor, Michigan, 1990.

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Kalcijum hlorid na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калцијум_хлорид&oldid=28366988”