Пређи на садржај

Халштатска култура — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
м нормативна контрола
 
(Није приказано 29 међуизмена 11 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Археолошка култура
[[Датотека:Magdalenenberg collier.jpg|мини|десно|150п|Хаштатска огрлица]]
| Уобичајен_назив = Халштатска култура
| Слика_карта = Celts 800-400BC.PNG
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = Простирање Халштатске културе (жутим и зеленим)
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[западна Европа]], [[средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]]
| Земља = [[Енглеска]], [[Француска]], [[Немачка]], [[Шпанија]], [[Италија]], [[Швајцарска]], [[Пољска]], [[Чешка]], [[Аустрија]], [[Словачка]], [[Мађарска]], [[Србија]], [[Румунија]], [[Бугарска]]
| Површина =
| Становништво =
| Главни_локалитет = [[Халштат]]
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]]
| Религија = [[праиндоевропска митологија|индоевропска]]
| Друштвено_уређење = земљорадничко-сточарско друштво
| Тип_владавине =
| Титула_владара =
| Владар1 =
| Владар2 =
| Владар3 =
| Ера = старије [[гвоздено доба]]
| Година_почетак = 800. п. н. е.
| Година_крај = 500. п. н. е.
| Статус =
| Претходник1 = [[Култура поља са урнама]]
| Следбеник1 = [[Латенска култура]]
}}
[[Датотека:Hallstatt culture ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Документовани предмети отркивени на првим ископавањима]]
[[Датотека:Hallstatt culture ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Документовани предмети отркивени на првим ископавањима]]
'''Халштатска култура''' (старије [[гвоздено доба]]) добила је име по великој и по налазима веома богатој [[некропола|некрополи]] [[Халштат]] у Горњој [[Аустрија|Аустрији]], ({{јез-нем|Salzkammergut}}). Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су [[1848]]-[[1864.]] (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе:
'''Халштатска култура''' означава [[археологија|археолошки]] период старијег гвозденог доба, који је добио име по великој и по налазима веома богатој [[некропола|некрополи]] у селу [[Халштат]] у [[Горња Аустрија|Горњој Аустрији]], ({{јез-нем|Salzkammergut}}).<ref>[https://whc.unesco.org/en/list/806/ Unesco]</ref> Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су од 1848. до 1864. године (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2.500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе:
* старија фаза (од 800 до 600. године пне)
* старија фаза (од 800. до 600. године п. н. е.)
* млађа фаза (од 600 до 400. године пне)
* млађа фаза (од 600. до 400. године п. н. е.)


У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, [[кремација]] и [[инхумација]], које су практиковане истовемено.
У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, [[инфламација (антропологија)|кремација]] и [[инхумација]], које су практиковане истовемено.

Халштатска култура је била преовлађујућа култура западно и средњоевропска култура касног бронзаног доба (Халштат А и Халштат Б) од 12. века п. н. е. до 8. века п. н. е. и Европе из раног гвозденог доба (Халштат Ц и Халштат Д) од 8. века п. н. е. до 6. века п. н. е. развијајући се из [[Култура поља са урнама|културе поља са урнама]] из 12. века п. н. е.<ref>[https://historyandarchaeologyonline.com/the-hallstatt-period/ The Hallstatt Period]</ref><ref>[https://www.hallstatt.net/about-hallstatt/history-of-hallstatt/ History of Hallstatt]</ref>

Култура је била заснована на земљорадњи, али са великим уделом обраде метала, а до краја периода трговина са медитеранским културама је била такође доста заступљена. Друштво је било организовано по племенској основи, али се о томе врло мало зна.
Велика насеља, тј. градови су били утврђени, смештени на врховима брда са чврстим грађевинама и сабронзаним, сребрним и златарским радионицама. Градови су били ретки и постојало је само пар, док су насеља највећим делом била мала села.
== Подручје распростирања ==
== Подручје распростирања ==
Матично подручје ове културе представља [[Алпи|алпска]] област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и [[југозападна Европа|југозападне Европе]]. Поједини аутори везују настанак ове културе за Илире, а други за Келте. У овом периоду треба рачунати на формирање етничких категорија, у западној Европи доминантну етничку групу чине [[Келти]], а у источној [[Скити]], док се на [[Балканско полуострво|Балкану]] јављају [[Трачани]] и [[Илири]].<ref>[https://www.worldhistory.org/Hallstatt_Culture/ Encyclopedia]</ref>
[[Датотека:Celts 800-400BC.PNG|мини|десно|150п|Мапа распростирања]]

Матично подручје ове културе представља [[Алпи|алпска]] област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и југозападне [[Европа|Европе]]. Поједини аутори везују настанак ове културе за Илире, а други за Келте. У овом периоду треба рачунати на формирање етничких категорија, у западној Европи доминантну етничку групу чине [[Келти]], а у источној [[Скити]], док се на [[Балкан]]у јављају [[Трачани]] и [[Илири]].
До 6. века п. н. е. култура се проширила на велико подручје делећи се на источну и западну, између којих је био већи део западне и централне Европе, све до Алпа и северне Италије. Делови Британије и Иберије укључени су у крајњу експанзију културе.


== Метални налази ==
== Метални налази ==
[[Датотека:Hallstatt culture swords ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Хаштатски мачеви]]
[[Датотека:Hallstatt culture swords ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Хаштатски мачеви]]
У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени [[мач]]еви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од [[слоновача|слоноваче]] украшен [[ћилибар]]ом. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови [[копље|копаља]] и [[strijela|стрелица]].
[[Датотека:Glasögonfibula, Nordisk familjebok.png|мини|десно|150п|Фибула]]

У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени [[мач]]еви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од [[слоновача|слоноваче]] украшен [[ћилибар]]ом. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови [[копаље|копаља]] и [[стрела|стрелица]].
И даље су присутни [[бријач]]и и [[секира|секире]].
И даље су присутни [[бријач]]и и [[секира|секире]].


Ред 21: Ред 53:
* прстење
* прстење
* копче за појас
* копче за појас
* [[Фибула (брош)|Фибуле]]
* Фибуле

Златни накит се појављује ређе.
Златни накит се појављује ређе.

Очуван је приличан број [[злато|златних]] посуда ([[пехар]]и, [[здела|зделе]]...) које углавном припадају Халштату Д.
Очуван је приличан број [[злато|златних]] посуда ([[пехар]]и, [[здела|зделе]]...) које углавном припадају Халштату Д.
Јављају се и [[бакар]]не и [[бронза]]не посуде.
Јављају се и [[бакар]]не и [[бронза]]не посуде.


== Халштатска керамика ==
== Халштатска керамика ==
[[Керамика]] углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме.
[[Керамика]] углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме. Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд). Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера.

Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд).
== Пластика ==
Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера.
Халштатска пластика је добро развијена. Омиљени мотиви су домаће животиње (бик, крава, коњ), као и барске птице, чије приказивање има симболички значај. Зооморфна и орнитоморфна пластика је од иловаче или метала (бронзе).

== Галерија ==
<center>
<center>
<gallery>
<gallery>
Датотека:Magdalenenberg collier.jpg|Хаштатска огрлица
Слика:Gefässe Hohmichele.jpg
Датотека:Gefässe Hohmichele.jpg|Хаштатска керамика
Слика:Hallstatt 5924.JPG
Датотека:Hallstatt 5924.JPG|Келтска обућа од коже
Слика:Hallstatt 5921.JPG
Слика:Hallstatt 5919.JPG
Датотека:Hallstatt 5921.JPG|Рог за пиће
Датотека:Hallstatt 5919.JPG|Келтски предмети из Халштатског музеја
Датотека:Glasögonfibula, Nordisk familjebok.png|Келтска Фибула
</gallery>
</gallery>
</center>
</center>

== Пластика ==
Халштатска пластика је добро развијена. Омиљени мотиви су домаће животиње (бик, крава, коњ), као и барске птице, чије приказивање има симболички значај. Зооморфна и орнитоморфна пластика је од иловаче или метала (бронзе).
{{портал|Археологија}}


== Види још ==
== Види још ==
{{Commonscat|Hallstatt culture}}

* [[Гвоздено доба]]
* [[Гвоздено доба]]
* [[Келти]]
* [[Келти]]
* [[Илири]]
* [[Илири]]
* [[Халштат]]
* [[Халштат]]

== Референце ==
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==
* -{K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959}-
* -{K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959}-

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Hallstatt culture}}

{{Праисторијске културе на тлу Србије}}
{{портал бар|Археологија}}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Гвоздено доба]]
[[Категорија:Гвоздено доба]]
[[Категорија:Археолошке културе у Србији]]
[[Категорија:Аустрија у праисторији]]
[[Категорија:Аустрија у праисторији]]
[[Категорија:Археолошке културе]]

Тренутна верзија на датум 17. јануар 2024. у 01:22

Халштатска култура

Простирање Халштатске културе (жутим и зеленим)
Географија
Континент Европа
Регија западна Европа, средња Европа, Балкан
Земља Енглеска, Француска, Немачка, Шпанија, Италија, Швајцарска, Пољска, Чешка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска
Главни локалитет Халштат
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење земљорадничко-сточарско друштво
Период
Историјско доба старије гвоздено доба
Настанак 800. п. н. е.
Престанак 500. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Култура поља са урнама Латенска култура
Портал Археологија
Документовани предмети отркивени на првим ископавањима

Халштатска култура означава археолошки период старијег гвозденог доба, који је добио име по великој и по налазима веома богатој некрополи у селу Халштат у Горњој Аустрији, (нем. Salzkammergut).[1] Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су од 1848. до 1864. године (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2.500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе:

  • старија фаза (од 800. до 600. године п. н. е.)
  • млађа фаза (од 600. до 400. године п. н. е.)

У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, кремација и инхумација, које су практиковане истовемено.

Халштатска култура је била преовлађујућа култура западно и средњоевропска култура касног бронзаног доба (Халштат А и Халштат Б) од 12. века п. н. е. до 8. века п. н. е. и Европе из раног гвозденог доба (Халштат Ц и Халштат Д) од 8. века п. н. е. до 6. века п. н. е. развијајући се из културе поља са урнама из 12. века п. н. е.[2][3]

Култура је била заснована на земљорадњи, али са великим уделом обраде метала, а до краја периода трговина са медитеранским културама је била такође доста заступљена. Друштво је било организовано по племенској основи, али се о томе врло мало зна. Велика насеља, тј. градови су били утврђени, смештени на врховима брда са чврстим грађевинама и сабронзаним, сребрним и златарским радионицама. Градови су били ретки и постојало је само пар, док су насеља највећим делом била мала села.

Подручје распростирања

[уреди | уреди извор]

Матично подручје ове културе представља алпска област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и југозападне Европе. Поједини аутори везују настанак ове културе за Илире, а други за Келте. У овом периоду треба рачунати на формирање етничких категорија, у западној Европи доминантну етничку групу чине Келти, а у источној Скити, док се на Балкану јављају Трачани и Илири.[4]

До 6. века п. н. е. култура се проширила на велико подручје делећи се на источну и западну, између којих је био већи део западне и централне Европе, све до Алпа и северне Италије. Делови Британије и Иберије укључени су у крајњу експанзију културе.

Метални налази

[уреди | уреди извор]
Хаштатски мачеви

У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени мачеви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од слоноваче украшен ћилибаром. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови копаља и стрелица.

И даље су присутни бријачи и секире.

Украсни предмети:

  • игле
  • наруквице
  • прстење
  • копче за појас
  • Фибуле

Златни накит се појављује ређе.

Очуван је приличан број златних посуда (пехари, зделе...) које углавном припадају Халштату Д. Јављају се и бакарне и бронзане посуде.

Халштатска керамика

[уреди | уреди извор]

Керамика углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме. Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд). Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера.

Пластика

[уреди | уреди извор]

Халштатска пластика је добро развијена. Омиљени мотиви су домаће животиње (бик, крава, коњ), као и барске птице, чије приказивање има симболички значај. Зооморфна и орнитоморфна пластика је од иловаче или метала (бронзе).

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]