Халштатска култура — разлика између измена
м разне исправке |
м нормативна контрола |
||
(Није приказано 29 међуизмена 11 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Археолошка култура |
|||
⚫ | |||
| Уобичајен_назив = Халштатска култура |
|||
| Слика_карта = Celts 800-400BC.PNG |
|||
| Текст_карта = |
|||
| Текст_испод_карте = Простирање Халштатске културе (жутим и зеленим) |
|||
| Континент = [[Европа]] |
|||
| Регија = [[западна Европа]], [[средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]] |
|||
| Земља = [[Енглеска]], [[Француска]], [[Немачка]], [[Шпанија]], [[Италија]], [[Швајцарска]], [[Пољска]], [[Чешка]], [[Аустрија]], [[Словачка]], [[Мађарска]], [[Србија]], [[Румунија]], [[Бугарска]] |
|||
| Површина = |
|||
| Становништво = |
|||
| Главни_локалитет = [[Халштат]] |
|||
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]] |
|||
| Религија = [[праиндоевропска митологија|индоевропска]] |
|||
| Друштвено_уређење = земљорадничко-сточарско друштво |
|||
| Тип_владавине = |
|||
| Титула_владара = |
|||
| Владар1 = |
|||
| Владар2 = |
|||
| Владар3 = |
|||
| Ера = старије [[гвоздено доба]] |
|||
| Година_почетак = 800. п. н. е. |
|||
| Година_крај = 500. п. н. е. |
|||
| Статус = |
|||
| Претходник1 = [[Култура поља са урнама]] |
|||
| Следбеник1 = [[Латенска култура]] |
|||
}} |
|||
[[Датотека:Hallstatt culture ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Документовани предмети отркивени на првим ископавањима]] |
[[Датотека:Hallstatt culture ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Документовани предмети отркивени на првим ископавањима]] |
||
'''Халштатска култура''' |
'''Халштатска култура''' означава [[археологија|археолошки]] период старијег гвозденог доба, који је добио име по великој и по налазима веома богатој [[некропола|некрополи]] у селу [[Халштат]] у [[Горња Аустрија|Горњој Аустрији]], ({{јез-нем|Salzkammergut}}).<ref>[https://whc.unesco.org/en/list/806/ Unesco]</ref> Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су од 1848. до 1864. године (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2.500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе: |
||
* старија фаза (од 800 до 600. године |
* старија фаза (од 800. до 600. године п. н. е.) |
||
* млађа фаза (од 600 до 400. године |
* млађа фаза (од 600. до 400. године п. н. е.) |
||
У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, [[кремација]] и [[инхумација]], које су практиковане истовемено. |
У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, [[инфламација (антропологија)|кремација]] и [[инхумација]], које су практиковане истовемено. |
||
Халштатска култура је била преовлађујућа култура западно и средњоевропска култура касног бронзаног доба (Халштат А и Халштат Б) од 12. века п. н. е. до 8. века п. н. е. и Европе из раног гвозденог доба (Халштат Ц и Халштат Д) од 8. века п. н. е. до 6. века п. н. е. развијајући се из [[Култура поља са урнама|културе поља са урнама]] из 12. века п. н. е.<ref>[https://historyandarchaeologyonline.com/the-hallstatt-period/ The Hallstatt Period]</ref><ref>[https://www.hallstatt.net/about-hallstatt/history-of-hallstatt/ History of Hallstatt]</ref> |
|||
Култура је била заснована на земљорадњи, али са великим уделом обраде метала, а до краја периода трговина са медитеранским културама је била такође доста заступљена. Друштво је било организовано по племенској основи, али се о томе врло мало зна. |
|||
Велика насеља, тј. градови су били утврђени, смештени на врховима брда са чврстим грађевинама и сабронзаним, сребрним и златарским радионицама. Градови су били ретки и постојало је само пар, док су насеља највећим делом била мала села. |
|||
== Подручје распростирања == |
== Подручје распростирања == |
||
⚫ | Матично подручје ове културе представља [[Алпи|алпска]] област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и [[југозападна Европа|југозападне Европе]]. Поједини аутори везују настанак ове културе за Илире, а други за Келте. У овом периоду треба рачунати на формирање етничких категорија, у западној Европи доминантну етничку групу чине [[Келти]], а у источној [[Скити]], док се на [[Балканско полуострво|Балкану]] јављају [[Трачани]] и [[Илири]].<ref>[https://www.worldhistory.org/Hallstatt_Culture/ Encyclopedia]</ref> |
||
[[Датотека:Celts 800-400BC.PNG|мини|десно|150п|Мапа распростирања]] |
|||
⚫ | Матично подручје ове културе представља [[Алпи|алпска]] област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и |
||
До 6. века п. н. е. култура се проширила на велико подручје делећи се на источну и западну, између којих је био већи део западне и централне Европе, све до Алпа и северне Италије. Делови Британије и Иберије укључени су у крајњу експанзију културе. |
|||
== Метални налази == |
== Метални налази == |
||
[[Датотека:Hallstatt culture swords ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Хаштатски мачеви]] |
[[Датотека:Hallstatt culture swords ramsauer.jpg|мини|десно|150п|Хаштатски мачеви]] |
||
⚫ | У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени [[мач]]еви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од [[слоновача|слоноваче]] украшен [[ћилибар]]ом. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови [[копље|копаља]] и [[strijela|стрелица]]. |
||
⚫ | |||
⚫ | У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени [[мач]]еви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од [[слоновача|слоноваче]] украшен [[ћилибар]]ом. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови [[ |
||
И даље су присутни [[бријач]]и и [[секира|секире]]. |
И даље су присутни [[бријач]]и и [[секира|секире]]. |
||
Ред 21: | Ред 53: | ||
* прстење |
* прстење |
||
* копче за појас |
* копче за појас |
||
* [[Фибула (брош)|Фибуле]] |
|||
* Фибуле |
|||
Златни накит се појављује ређе. |
Златни накит се појављује ређе. |
||
Очуван је приличан број [[злато|златних]] посуда ([[пехар]]и, [[здела|зделе]]...) које углавном припадају Халштату Д. |
Очуван је приличан број [[злато|златних]] посуда ([[пехар]]и, [[здела|зделе]]...) које углавном припадају Халштату Д. |
||
Јављају се и [[бакар]]не и [[бронза]]не посуде. |
Јављају се и [[бакар]]не и [[бронза]]не посуде. |
||
== Халштатска керамика == |
== Халштатска керамика == |
||
[[Керамика]] углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме. |
[[Керамика]] углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме. Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд). Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера. |
||
Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд). |
|||
⚫ | |||
Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера. |
|||
⚫ | |||
== Галерија == |
|||
<center> |
<center> |
||
<gallery> |
<gallery> |
||
⚫ | |||
Слика:Gefässe Hohmichele.jpg |
|||
Датотека:Gefässe Hohmichele.jpg|Хаштатска керамика |
|||
Слика:Hallstatt 5924.JPG |
|||
Датотека:Hallstatt 5924.JPG|Келтска обућа од коже |
|||
Слика:Hallstatt 5921.JPG |
|||
Датотека:Hallstatt 5921.JPG|Рог за пиће |
|||
Датотека:Hallstatt 5919.JPG|Келтски предмети из Халштатског музеја |
|||
⚫ | |||
</gallery> |
</gallery> |
||
</center> |
</center> |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Види још == |
== Види још == |
||
⚫ | |||
* [[Гвоздено доба]] |
* [[Гвоздено доба]] |
||
* [[Келти]] |
* [[Келти]] |
||
* [[Илири]] |
* [[Илири]] |
||
* [[Халштат]] |
* [[Халштат]] |
||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
* -{K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959}- |
* -{K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959}- |
||
== Спољашње везе == |
|||
⚫ | |||
{{Праисторијске културе на тлу Србије}} |
|||
⚫ | |||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Гвоздено доба]] |
[[Категорија:Гвоздено доба]] |
||
[[Категорија:Археолошке културе у Србији]] |
|||
[[Категорија:Аустрија у праисторији]] |
[[Категорија:Аустрија у праисторији]] |
||
[[Категорија:Археолошке културе]] |
Тренутна верзија на датум 17. јануар 2024. у 01:22
Халштатска култура | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | западна Европа, средња Европа, Балкан | ||
Земља | Енглеска, Француска, Немачка, Шпанија, Италија, Швајцарска, Пољска, Чешка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска | ||
Главни локалитет | Халштат | ||
Друштво | |||
Језик | индоевропски | ||
Религија | индоевропска | ||
Друштвено уређење | земљорадничко-сточарско друштво | ||
Период | |||
Историјско доба | старије гвоздено доба | ||
Настанак | 800. п. н. е. | ||
Престанак | 500. п. н. е. | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Култура поља са урнама | Латенска култура → | ||
Портал Археологија |
Халштатска култура означава археолошки период старијег гвозденог доба, који је добио име по великој и по налазима веома богатој некрополи у селу Халштат у Горњој Аустрији, (нем. Salzkammergut).[1] Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су од 1848. до 1864. године (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2.500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе:
- старија фаза (од 800. до 600. године п. н. е.)
- млађа фаза (од 600. до 400. године п. н. е.)
У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, кремација и инхумација, које су практиковане истовемено.
Халштатска култура је била преовлађујућа култура западно и средњоевропска култура касног бронзаног доба (Халштат А и Халштат Б) од 12. века п. н. е. до 8. века п. н. е. и Европе из раног гвозденог доба (Халштат Ц и Халштат Д) од 8. века п. н. е. до 6. века п. н. е. развијајући се из културе поља са урнама из 12. века п. н. е.[2][3]
Култура је била заснована на земљорадњи, али са великим уделом обраде метала, а до краја периода трговина са медитеранским културама је била такође доста заступљена. Друштво је било организовано по племенској основи, али се о томе врло мало зна. Велика насеља, тј. градови су били утврђени, смештени на врховима брда са чврстим грађевинама и сабронзаним, сребрним и златарским радионицама. Градови су били ретки и постојало је само пар, док су насеља највећим делом била мала села.
Подручје распростирања
[уреди | уреди извор]Матично подручје ове културе представља алпска област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и југозападне Европе. Поједини аутори везују настанак ове културе за Илире, а други за Келте. У овом периоду треба рачунати на формирање етничких категорија, у западној Европи доминантну етничку групу чине Келти, а у источној Скити, док се на Балкану јављају Трачани и Илири.[4]
До 6. века п. н. е. култура се проширила на велико подручје делећи се на источну и западну, између којих је био већи део западне и централне Европе, све до Алпа и северне Италије. Делови Британије и Иберије укључени су у крајњу експанзију културе.
Метални налази
[уреди | уреди извор]У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени мачеви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од слоноваче украшен ћилибаром. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови копаља и стрелица.
И даље су присутни бријачи и секире.
Украсни предмети:
- игле
- наруквице
- прстење
- копче за појас
- Фибуле
Златни накит се појављује ређе.
Очуван је приличан број златних посуда (пехари, зделе...) које углавном припадају Халштату Д. Јављају се и бакарне и бронзане посуде.
Халштатска керамика
[уреди | уреди извор]Керамика углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме. Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд). Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера.
Пластика
[уреди | уреди извор]Халштатска пластика је добро развијена. Омиљени мотиви су домаће животиње (бик, крава, коњ), као и барске птице, чије приказивање има симболички значај. Зооморфна и орнитоморфна пластика је од иловаче или метала (бронзе).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Хаштатска огрлица
-
Хаштатска керамика
-
Келтска обућа од коже
-
Рог за пиће
-
Келтски предмети из Халштатског музеја
-
Келтска Фибула
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959