Пређи на садржај

Култура Белотић — Бела Црква

С Википедије, слободне енциклопедије

Култура Белотић — Бела Црква (називана и Западносрпска варијанта Ватинске групе) је културна група бронзаног доба која је захватала подручје западне Србије. Дефинисана је по локалитету Шумар у Белотићу и Церик-Бандера у Белој Цркви код Крупња.

Хронологија ове групе одговара хронологији Ватинске групе.

Локалитети су Белотић, Бела Црква, Толисавац, Баре, Љуљаци, Лучани, Крива река и други.

Керамика

[уреди | уреди извор]

Керамика је углавном неорнаментисана, најчешћи облици су:

  • зделе са задебљаним ободом,
  • трбушасти судови са високим цилиндрицним вратом, једном или две дршке,
  • плитке шоље са развученим ободом.

Сахрањивање

[уреди | уреди извор]

Окарактерисана гробовима под хумкама, а примењивана су оба ритуала сахрањивања - кремација и инхумација са згрченцима. Спаљени остаци нису сакупљани у урне него су остављани на ломачи која је прекривана земљаном хумком. Код скелетног сахрањивања тело је постављано или у земљу или у камену конструкцију. Гробови са кремираним остацима јављају се у два основна типа - горобови са урнама и они код којих је спаљивање вршено на издовеној ломачи а карбонизиран остаци костију и остаци са ломаче преношени су и стављани у хумку.

Хумке су распоређене у мање или веће групе, а групе су постављене на дужим доминантним косама или ћувицима. Хумке су засуте земљом, а не каменом. Неке су имале »плашт« (омотач) од ситнијег и крупнијег камена.

Средње бронзано доба

[уреди | уреди извор]

У средњем бронзаном добу запажа се повезаност за Ватинском културом на основу чега је Милутин Гарашанин одвојио западносрпску варијанту ватинске културе. Главни локалитети:

И даље се јављају гробови под хумкама спаљених и инхумираних покојника. Керамика оштре профилације наглашеног трбуха, две дршке и дугметастим или волутастим задебљањима, на горњем делу украшене вертикалним и хоризонталним линијама, трбушасти облици са цилиндричним вратом.

Од металних налаза заступљене су велике игле са плочастом главом и трном или печатастом главом, понекад дуже од 1 метра.

Позно бронзано доба

[уреди | уреди извор]

Током позног брознаног доба покојници су сахрањивани под тумулима. Посуде употребљиване као урне имају облик трбушастих здела, раширеног обода и две дршке мање по чему су сличне керамици кутура поља са урнама на северозападном Балкану. На везу са овом културом указују и бронзани налази.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983. ст. 705-719

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]