Ацетилхолин — разлика између измена

Ацетилхолин
Називи
	IUPAC назив 2-Acetoxy-N,N,N-trimethylethanaminium
Идентификација
CAS број	51-84-3 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
Абревијација	ACh
ChemSpider	182;
DrugBank	EXPT00412;
ECHA InfoCard	100.000.118
Е-бројеви	E1001(i) (додатне хемикалије)
IUPHAR/BPS	294;
MeSH	Acetylcholine
PubChem C ID	187;
	InChI InChI=1/C7H16NO2/c1-7(9)10-6-5-8(2,3)4/h5-6H2,1-4H3/q+1 Кључ: OIPILFWXSMYKGL-UHFFFAOYAY;
	SMILES O=C(OCC[N+](C)(C)C)C; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C7H16NO2
Моларна маса	146,21 g·mol−1
Фармакологија
	Фармакокинетика:
Полувреме елиминације	приближно 2 минута
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 13. април 2024. у 19:46

Ацетилхолин је неуротрансмитер периферног и централног нервног система. Углавном има ексцитаторни ефекат, али на неким периферним парасимпатичким нервним завршецима може имати и инхибиторно дејство.^[3]^[4]

Распрострањеност и улога

Ацетилхолин се ослобађа на свим преганглијским нервни влакнима (парасимпатичким и симпатичким). На њима учествује у процесу преноса нервног импулса са пресинаптичког на постсинаптички неурон.
На свим постганглиским парасимпатичким влакнима. Секрецијом овог неуротрансмитера оставрује се дејство парасимпатичког система.
На холинергичким симпатичким нервним влаканима која инервишу знојне жлезде, мишиће длаке и крвне судове коже, где стимулише рад ових органа.
На разним неуронима цревног нервног система (ентерички нервни систем), што омогућава настанак перисталтике црева.
На нервно-мишићној плочи, где депларизацијом ове плоче покреће мишићну контракцију.
У деловима мозга, као што су пругасто тело (лат. Corpus striatim), Мајнертово базално једро (лат. Nucleus basalis Meynerti), велике пирамидне ћелије моторне коре, можданом мосту... Секрецијом ацетилхолина у овим структурама регулишу се бројни процеси као нпр. спавање, памћење, мождана активност...

Синтеза

Ацетихолин се синтетише у цитоплазми пресинаптичких невних завршетака из аминоалкохола холин и ацетил коензима А. Ензим који катализује ову реакцију је холинацетилтрансфераза. Овај ензим се налази само у завршецима холинергичких невних влакана (нервна влакна која секретују ацетилхолин).

Нервне ћелије на могу синтетисати холин, већ га морају унети из околине путем активног транспорта. Холин се нејчешће ресорбује из хране, могу га синтетисати и цревне бактерије, а може се синтетисати и у организму из аминокиселине серин.

Након синтезе се овај неуротрансмитер пакује у синаптичке везикуле.

Из ових везикула се путем егзоцитозе секретује у синаптичку пукотину.

Рецептори

Још 1914. (иначе то је први откривени неуротрансмитер) године су откривене две групе рецептора за овај неуротрансмитер: никотински и мускарински. Имена су добили по супстанцама који их активирајају: по алкалоиду никотин из дувана и алкалоиду једне гљиве мускарину.

Никотински рецептори

Никотински рецептори су у ствари јонски канали. Саставњени су од пет подјединица (пентамери). Постоји више типова подјединица α,β,γ,δ,ξ. Подјединице α (9 од 1-9) и β (4 од 1-4) се срећу у више облика. Након активирања никотинских рецептора отварају се натријумски и калијумски канали и мембрана неурона се деполарише. Овакви рецептори су смештени у ћелијама скелетних мишића и нервним ћелијама. Никотински рецептори мишићних ћелија су изграђени од 2 α1, β1, δ, ξ (2α1β1δξ) подјединице. Фетални никотински рецептори мишићних ћелија имају следеђу структуру: 2α1β1δγ, дакле уместо ξ садрже γ подјединицу.

У невним ћелијама постоје различити типови никотинских рецептора, али су најчечћи 2α4 и 3β2 подјединице.

Никотински рецептори у мишићима се могу блокирати разним супстанцама. Отрови неких змија, као што су кобра и мамба бунгаротоксини блокирају ове рецепторе. Неке супстанце које се користе у терапији (мишићни релаксанси) такође могу блокирати мишићни тип рецептора.^[5]

Мускарински рецептори

Мускарински рецептори су повезани са Г-протеином. Постоји 5 типова: М1, М2, М3, М4, М5.^[6]

М1 рецептори се налазе на нервни ћелијама и изазивају њихову ексцитацију. Они активирањем протеина-Г стимуличу фосфолипазу C, чија активација изазива даље ефекте. На овај начин делују и М3 и М5 рецептори.

М2 рецептори се углавном налазе на срчаним мишићним ћелијама и њиховом активацијом се смањује снага и фреквенца срца (имају инхибиторну улогу). Активирањем протеина-Г долази до отварања калијумских канала, и инхибиције аденил циклазе.

М3 рецептори се налазе на жлаздама и глатким мишићима и појачавају секрецију и контракцију ових органа. М4 рецептори као и М2 имају инхибиторну улогу. М5 су такође као М1 и М3 активаторни рецептори.

Инактивација ацетилхолина

Ослобођени ацетилхолин је врло кратко време актван, јер га врло брзо разграђује ензим ацетилхолинестераза. Иначе то је један од ензима људског организма са најбржим дејством. Налази се у међућелијском простору, али и у неким ћелијама нпр. еритроцитима.

Постоји још један ензим сличног дејства, а то је бутирилхолинестераза (неспецифична холинестераза).

Неки бојни отрови, пестициди и лекови блокирају дејство ацетилхолинестеразе и тако продужавају дејство ацетилхолина.

Поремећаји холинергичког система

Пропадање холинергичких неурона у централном систему повезано је са настанком Алцхајмерове болести, односно деменције.
Код аутоимуне болести мијастенија гравис (лат. Miastenia gravis) долази до производње антитела против мускаринских рецептора, тако да се они уништавају и ацетилхолин не може да се веже и оствари своју функцију. Пошто је ацетилхолин главни трансмитер на неуромоторној плочи која изазива мишићну контракцију, као симптоми се јављају отежано покретање мишића и њихов брзи замор. Болест се прво јавља на мишићима ока (и трепавица), зати језика мишићима лица, трупа... Обично су симптоми ујутру благи и појачавају се у току дана због све већег замора.

Види још

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
^ Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.

Литература

Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.

Спољашње везе

neuroscience (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Кораћевић-3] Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

[4] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[Rummel-5] Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.

[Guyton-6] Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 }}
 | Section2 = {{Chembox Properties
+|  Formula =
 | C=7 | H=16 | N=1 | O=2
 | Appearance =
@@ Ред 40: / Ред 41: @@
 | Bioavail =
 | Metabolism =
-| HalfLife = апроксимативно 2 минута
+| HalfLife = приближно 2 минута
 | ProteinBound =
 | Excretion =
@@ Ред 52: / Ред 53: @@
 | PregCat_US = }}
 }}
-'''Ацетилхолин''' је [[неуротрансмитер]] [[периферни нервни систем|периферног]] и [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Углавном има ексцитаторни ефекат, али на неким периферним парасимпатичким нервним завршецима може имати и инхибиторно дејство.<ref name="Кораћевић">{{cite book | author=Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација | year= | isbn=86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref>
+'''Ацетилхолин''' је [[неуротрансмитер]] [[периферни нервни систем|периферног]] и [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Углавном има ексцитаторни ефекат, али на неким периферним парасимпатичким нервним завршецима може имати и инхибиторно дејство.<ref name="Кораћевић">{{Cite book | last1 = Кораћевић | first1 = Даринка | last2 = Бјелаковић | first2 = Гордана | last3 = Ђорђевић | first3 = Видосава | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= |isbn=978-86-387-0622-8| doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref>
 == Распрострањеност и улога ==
-*Ацетилхолин се ослобађа на свим [[преганглијски неурон|преганглијским]] нервни влакнима ([[парасимпатикус|парасимпатичким]] и [[симпатикус|симпатичким]]). На њима учествује упроцесу преноса нервног импулса са [[пресинаптички неурон|пресинаптичког]] на [[постсинаптички неурон]].
+* Ацетилхолин се ослобађа на свим [[преганглијски неурон|преганглијским]] нервни влакнима ([[парасимпатикус|парасимпатичким]] и [[симпатикус|симпатичким]]). На њима учествује у процесу преноса нервног импулса са [[пресинаптички неурон|пресинаптичког]] на [[постсинаптички неурон]].
-*На свим [[постаганглијски неурон|постганглиским]] парасимпатичким влакнима. Секрецијом овог [[неуротрансмитер]]а оставрује се дејство [[аутономни нервни систем|парасимпатичког система]].
+* На свим [[постаганглијски неурон|постганглиским]] парасимпатичким влакнима. Секрецијом овог [[неуротрансмитер]]а оставрује се дејство [[аутономни нервни систем|парасимпатичког система]].
-*На холинергичким симпатичким нервним влаканима која инервишу [[знојне жлезде]], [[мишићи длаке|мишиће длаке]] и [[крвни судови|крвне судове]] коже, где стимулише рад ових органа.
+* На холинергичким симпатичким нервним влаканима која инервишу [[знојне жлезде]], [[мишићи длаке|мишиће длаке]] и [[крвни суд|крвне судове]] коже, где стимулише рад ових органа.
-*На разним неуронима цревног нервног система ([[ентерички нервни систем]]), што омогућава настанак перисталтике црева.
+* На разним неуронима цревног нервног система ([[ентерички нервни систем]]), што омогућава настанак перисталтике црева.
-*На [[нервно-мишићна плоча|нервно-мишићној плочи]], где депларизацијом ове плоче покреће [[мишићна контракција|мишићну контракцију]].
+* На [[нервно-мишићна плоча|нервно-мишићној плочи]], где депларизацијом ове плоче покреће [[мишићна контракција|мишићну контракцију]].
-*У деловима [[мозак|мозга]], као што су [[пругасто тело]] (лат. ''Corpus striatim''), [[Мајнертово базално једро]] (лат. ''Nucleus basalis Meynerti''), велике [[пирамидне ћелије]] моторне [[кора великог мозга|коре]], [[мождани мост|можданом мосту]]... Секрецијом ацетилхолина у овим структурама регулишу се бројни процеси као нпр. [[спавање]], [[памћење]], мождана активност...
+* У деловима [[мозак|мозга]], као што су [[пругасто тело]] (лат. ''Corpus striatim''), [[Мајнертово базално једро]] (лат. ''Nucleus basalis Meynerti''), велике [[пирамидне ћелије]] моторне [[кора великог мозга|коре]], [[мождани мост|можданом мосту]]... Секрецијом ацетилхолина у овим структурама регулишу се бројни процеси као нпр. [[спавање]], [[памћење]], мождана активност...
 == Синтеза ==
-Ацетихолин се синтетише у [[цитоплазма|цитоплазми]] пресинаптичких невних завршетака из [[аминоалкохол]]а [[холин]] и [[ацетил-коензим А|ацетил коензима А]]. Ензим који катализује ову реакцију је [[холинацетилтрансфераза]].  Овај ензим се налази само у завршецима холинергичких невних влакана (нервна влакна која секретују ацетилхолин).
+Ацетихолин се синтетише у [[цитоплазма|цитоплазми]] пресинаптичких невних завршетака из [[аминоалкохол]]а [[холин]] и [[ацетил-коензим А|ацетил коензима А]]. Ензим који катализује ову реакцију је [[холинацетилтрансфераза]]. Овај ензим се налази само у завршецима холинергичких невних влакана (нервна влакна која секретују ацетилхолин).
 Нервне ћелије на могу синтетисати холин, већ га морају унети из околине путем [[активни транспорт|активног транспорта]]. Холин се нејчешће ресорбује из хране, могу га синтетисати и [[цревне бактерије]], а може се синтетисати и у организму из аминокиселине [[серин]].
 Након синтезе се овај неуротрансмитер пакује у синаптичке [[везкула|везикуле]].
 Из ових везикула се путем [[егзицитоза|егзоцитозе]] секретује у [[синапса|синаптичку пукотину]].
 == Рецептори ==
-Још 1914. (иначе то је први откривени неуротрансмитер) године су откривене две групе рецептора за овај [[неуротрансмитер]]: '''никотински''' и '''мускарински'''. Имена су добили по супстанцама који их активирајају: по [[алкалоид]]у [[никотин]] из [[дуван]]а и [[алкалоид]]у једне [[гљива|гљиве]] [[мускарин]]у.
+Још 1914. (иначе то је први откривени неуротрансмитер) године су откривене две групе рецептора за овај [[неуротрансмитер]]: '''никотински''' и '''мускарински'''. Имена су добили по супстанцама који их активирајају: по [[алкалоид]]у [[никотин]] из [[Дуван (производ)|дувана]] и [[алкалоид]]у једне [[гљиве]] [[мускарин]]у.
 === Никотински рецептори ===
-Никотински рецептори су у ствари [[јонски канали]]. Саставњени су од пет субјединица (пентамери). Постоји више типова субјединица α,β,γ,δ,ξ. Субјединице α (9 од 1-9) и β (4 од 1-4) се срећу у више облика. Након активирања никотинских рецептора отварају се натријумски и калијумски канали и [[ћелијска мамбрана|мембрана]] неурона се деполарише. Овакви рецептори су смештени у ћелијама скелетних [[мишић]]а и нервним ћелијама. Никотински рецептори мишићних ћелија су изграђени од 2 α1, β1, δ, ξ (2α1β1δξ) субјединице. [[Фетус|Фетални]] [[никотински рецептори]] мишићних ћелија имају следеђу структуру: 2α1β1δγ, дакле уместо ξ садрже γ субјединицу.
+Никотински рецептори су у ствари [[јонски канали]]. Саставњени су од пет подјединица (пентамери). Постоји више типова подјединица α,β,γ,δ,ξ. Подјединице α (9 од 1-9) и β (4 од 1-4) се срећу у више облика. Након активирања никотинских рецептора отварају се натријумски и калијумски канали и [[ћелијска мамбрана|мембрана]] неурона се деполарише. Овакви рецептори су смештени у ћелијама скелетних [[мишићно ткиво|мишића]] и нервним ћелијама. Никотински рецептори мишићних ћелија су изграђени од 2 α1, β1, δ, ξ (2α1β1δξ) подјединице. [[Фетус|Фетални]] [[nikotinski acetilholinski receptor|никотински рецептори]] мишићних ћелија имају следеђу структуру: 2α1β1δγ, дакле уместо ξ садрже γ подјединицу.
-У невним ћелијама постоје различити типови никотинских рецептора, али су најчечћи 2α4 и 3β2 субјединице.
+У невним ћелијама постоје различити типови никотинских рецептора, али су најчечћи 2α4 и 3β2 подјединице.
-Никотински рецептори у мишићима се могу блокирати разним супстанцама. Отрови неких [[змија]], као што су [[кобра]] и [[мамба]] [[бунгаротоксин]]и блокирају ове рецепторе. Неке супстанце које се користе у терапији ([[мишићни релаксанси]]) такође могу блокирати мишићни тип рецептора.<ref name="Rummel">{{cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | pages= | publisher=Urban&Fischer | year= | isbn=3-437-42520-X | doi= | url= }}</ref>
+Никотински рецептори у мишићима се могу блокирати разним супстанцама. Отрови неких [[змије|змија]], као што су [[Кобре|кобра]] и [[мамба]] [[бунгаротоксин]]и блокирају ове рецепторе. Неке супстанце које се користе у терапији ([[мишићни релаксанси]]) такође могу блокирати мишићни тип рецептора.<ref name="Rummel">{{Cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | publisher=Urban&Fischer | year= |isbn=978-3-437-42520-2| doi= | url= }}</ref>
 === Мускарински рецептори ===
 {{Главни чланак|Рецептори}}
-Мускарински рецептори су повезани са [[G protein spregnuti receptori|Г-протеин]]ом. Постоји 5 типова: М1, М2, М3, М4, М5.<ref name="Guyton">{{cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација Београд | year=1999 | isbn= | doi= | url= }}</ref>
+Мускарински рецептори су повезани са [[G protein spregnuti receptori|Г-протеином]]. Постоји 5 типова: М1, М2, М3, М4, М5.<ref name="Guyton">{{Cite book |last=Guyton|first=Arthur C. John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд |year=1999| doi= | url= |id=}}</ref>
+М1 рецептори се налазе на нервни ћелијама и изазивају њихову ексцитацију. Они активирањем протеина-Г стимуличу [[фосфолипаза C|фосфолипазу C]], чија активација изазива даље ефекте. На овај начин делују и М3 и М5 рецептори.
-М1 рецептори се налазе на нервни ћелијама и изазивају њихову ексцитацију. Они активирањем протеина-Г стимуличу [[фосфолипаза Ц|фосфолипазу Ц]], чија активација изазива даље ефекте. На овај начин делују и М3 и М5 рецептори.
 М2 рецептори се углавном налазе на срчаним мишићним ћелијама и њиховом активацијом се смањује снага и фреквенца срца (имају инхибиторну улогу). Активирањем протеина-Г долази до отварања калијумских канала, и инхибиције [[аденил циклаза|аденил циклазе]].
-М3 рецептори се налазе на [[жлазда]]ма и глатким [[мишић]]има и појачавају секрецију и контракцију ових органа. М4 рецептори као и М2 имају инхибиторну улогу. М5 су такође као М1 и М3 активаторни рецептори.
+М3 рецептори се налазе на [[жлазда]]ма и глатким [[мишићно ткиво|мишићима]] и појачавају секрецију и контракцију ових органа. М4 рецептори као и М2 имају инхибиторну улогу. М5 су такође као М1 и М3 активаторни рецептори.
 == Инактивација ацетилхолина ==
-Ослобођени ацетилхолин је врло кратко време актван, јер га врло брзо разграђује [[ензим]] [[ацетилхолинестераза]]. Иначе то је један од ензима људског организма са најбржим дејством. Налази се у међућелијском простору, али и у неким ћелијама нпр. [[еритроцит]]има.
+Ослобођени ацетилхолин је врло кратко време актван, јер га врло брзо разграђује [[ензим]] [[ацетилхолинестераза]]. Иначе то је један од ензима људског организма са најбржим дејством. Налази се у међућелијском простору, али и у неким ћелијама нпр. [[црвена крвна зрнца|еритроцитима]].
 Постоји још један ензим сличног дејства, а то је [[бутирилхолинестераза]] ([[неспецифична холинестераза]]).
-Неки [[бојни отров]]и, [[пестицид]]и и лекови блокирају дејство ацетилхолинестеразе и тако продужавају дејство ацетилхолина.
+Неки [[бојни отрови]], [[пестициди]] и лекови блокирају дејство ацетилхолинестеразе и тако продужавају дејство ацетилхолина.
 == Поремећаји холинергичког система ==
+* Пропадање холинергичких неурона у централном систему повезано је са настанком [[Алцхајмерова болест|Алцхајмерове болести]], односно [[деменција|деменције]].
+* Код [[аутоимуне болести]] [[мијастенија гравис]] ({{јез-лат|Miastenia gravis}}) долази до производње [[антитело|антитела]] против мускаринских рецептора, тако да се они уништавају и ацетилхолин не може да се веже и оствари своју функцију. Пошто је ацетилхолин главни трансмитер на неуромоторној плочи која изазива мишићну контракцију, као симптоми се јављају отежано покретање мишића и њихов брзи замор. Болест се прво јавља на мишићима ока (и трепавица), зати језика мишићима лица, трупа... Обично су симптоми ујутру благи и појачавају се у току дана због све већег замора.
+== Види још ==
-*Пропадање холинергичких неурона у централном систему повезано је са настанком [[Алцхајмерова болест|Алцхајмерове болести]], односно [[деменција|деменције]].
+* [[Неуротрансмитер]]и
+* [[Синапса|Синапсе]]
+* [[Мишићни релаксанси]]
+* [[Мијастенија гравис]]
+* [[Деменција]]
+* [[Алцхајмерова болест]]
+== Референце ==
-*Код [[аутоимуне болести|аутоимуне болести]] [[мијастенија гравис]] ({{јез-лат|Miastenia gravis}}) долази до производње [[антитело|антитела]] против мускаринских рецептора, тако да се они уништавају и ацетилхолин не може да се веже и оствари своју функцију. Пошто је ацетилхолин главни трансмитер на неуромоторној плочи која изазива мишићну контракцију, као симптоми се јављају отежано покретање мишића и њихов брзи замор. Болест се прво јавља на мишићима ока (и трепавица), зати језика мишићима лица, трупа... Обично су симптоми ујутру благи и појачавају се у току дана због све већег замора.
+{{reflist}}
+== Литература ==
+{{Литература}}
+* {{Cite book | ref= harv| last1 = Кораћевић | first1 = Даринка | last2 = Бјелаковић | first2 = Гордана | last3 = Ђорђевић | first3 = Видосава | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= |isbn=978-86-387-0622-8| doi= | url= }}
+* {{Cite book | ref= harv|author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | publisher=Urban&Fischer | year= |isbn=978-3-437-42520-2| doi= | url= }}
+* {{Cite book | ref= harv|last=Guyton|first=Arthur C. John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд |year=1999| doi= | url= |id=}}
+{{Литература крај}}
-== Види још ==
+== Спољашње везе ==
-*[[Неуротрансмитери]]
-*[[Синапсе]]
-*[[Мишићни релаксанси]]
-*[[Мијастенија гравис]]
-*[[Деменција]]
-*[[Алцхајмерова болест]]
-==Спољашње везе==
-*[http://www.neurosci.pharm.utoledo.edu/MBC3320/acetylcholine.htm neuroscience] {{en}}
+* [https://web.archive.org/web/20071014020222/http://www.neurosci.pharm.utoledo.edu/MBC3320/acetylcholine.htm neuroscience] {{en}}
-== Извори ==
-{{reflist|2}}
 {{-}}
 {{Неуротрансмитери}}
 {{Холинергици}}
 {{Медицинско упозорење}}
+{{Footer bar|Медицина|Хемија}}
+[[Категорија:Ацетилхолин| ]]
 [[Категорија:Физиологија]]
-[[Категорија:Ацетилхолин]]
 [[Категорија:Неурологија]]
 [[Категорија:Ацетатни естри]]
 [[Категорија:Холински естри]]
-[[ar:أستيل كولين]]
-[[id:Asetilkolin]]
-[[ca:Acetilcolina]]
-[[ceb:Acetylcholine]]
-[[cs:Acetylcholin]]
-[[da:Acetylkolin]]
-[[de:Acetylcholin]]
-[[et:Atsetüülkoliin]]
-[[el:Ακετυλοχολίνη]]
-[[en:Acetylcholine]]
-[[es:Acetilcolina]]
-[[eu:Azetilkolina]]
-[[fa:استیل کولین]]
-[[fr:Acétylcholine]]
-[[ga:Aicéitiolcoilín]]
-[[he:אצטילכולין]]
-[[hr:Acetilkolin]]
-[[it:Acetilcolina]]
-[[ja:アセチルコリン]]
-[[kk:Ацетилхолин]]
-[[lt:Acetilcholinas]]
-[[hu:Acetilkolin]]
-[[nl:Acetylcholine]]
-[[no:Acetylkolin]]
-[[nn:Acetylkolin]]
-[[oc:Acetilcolina]]
-[[pl:Acetylocholina]]
-[[pt:Acetilcolina]]
-[[ro:Acetilcolină]]
-[[ru:Ацетилхолин]]
-[[sk:Acetylcholín]]
-[[sl:Acetilholin]]
-[[fi:Asetyylikoliini]]
-[[sv:Acetylkolin]]
-[[tl:Asetilkolina]]
-[[tr:Asetilkolin]]
-[[uk:Ацетилхолін]]
-[[ur:اسی ٹائل کولین]]
-[[zh:乙酰胆碱]]

п р у Неуротрансмитери
Аминокиселине	Аланин • Аспартат • Циклосерин • ДМГ • ГАБА • Глутамат • Глицин • Хипотаурин • Кинуренска киселина (Трансторин) • NAAG (Спаглумска киселина) • NMG (Саркозин) • Серин • Таурин • ТМГ (Бетаин)
Ендоканабиноиди	2-АГ • 2-АГЕ (Ноладин етар) • АЕА (Анандамид) • NADA • ОАЕ (Виродхамин) • Олеамид
Гасотрансмитери	Угљен-моноксид • Водоник-сулфид • Азот-моноксид • Азотсубоксид
Моноамини	Допамин • Епинефрин (Адреналин) • Мелатонин • НАС (Нормелатонин) • Норепинефрин (Норадреналин) • Серотонин (5-ХТ)
Пурини	Аденозин • АДП • АМП • АТП
Траг амини	3-ITA • 5-МеО-ДМТ • Буфотенин • ДМТ • НМТ • Октопамин • Фенетиламин • Синефрин • Тиронамин • Триптамин • Тирамин
Други	1,4-БД • Ацетилхолин • ГБЛ • ГХБ • Хистамин
Види исто Неуропептиди

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика