Ниш

Ниш
Датотека:Nis kolaz sa rubovima.jpg Ниш ноћу • Сплав-кафић „Porto Bello“ Споменик краљу Александру • ПЦ Горча Стара градска чесма • ТЦ Калча Поглед на Тврђаву и мост са кеја
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	централна Србија
Управни округ	Нишавски округ
Стара имена	лат. Naissus грч. Ναϊσσός тур. Niş
Становништво
Становништво	‍
—	173.724
— густина	290,99 ст./km2
Агломерација	250.518
Географске карактеристике
Координате	43° 19′ 29″ С; 21° 54′ 11″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	192 m
Површина	597 km2
Ниш Ниш на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Милош Симоновић (ДС)
Поштански број	18003, 18008
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI
Веб-сајт
www.ni.rs

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2002. године, живело 250.518 становника, док је у самом граду живело 173.724 становника, па је тако четврти град по величини у Србији (после Београда, Приштине, и Новог Сада). Налази се око 250 километара југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 597 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, стари Грци, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 13 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина.

Етимологија

Име града Ниша може се наћи у многобројним историјским изворима из периода средњег века до савременог доба. О самом настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом са оближње хумске чуке.

Прво насеље на територији данашњег Ниша основали су Келти у 3. веку пре нове ере, а сам град је име добио по реци Нишави (Naissa) коју су келтски прастановници звали „Вилина река“ (Navissos).

Разни освајачи су за собом оставили и своју верзију имена овог града: римски Naissus, византијски Ναισσός, словенски Ниш, турски Niş, немачки Nissa. Такође извори бележе и назив Наиса.

Географија

Ниш се налази се у Нишкој котлини, с обе стране реке Нишаве, близу њеног ушћа у Јужну Мораву. Окружен је брдима Хум, Виник и Каменички вис на североистоку, док се на јужној страни града налазе Горица и Бубањ. Путеви који воде моравском долином код Ниша се рачвају ка југу, према Солуну и Атини, као и на исток ка Софији и Истанбулу. Ужи центар града налази се на 194 m надморске висине (код Споменика у центру). Највиша тачка градске територије је Соколов камен (1.523 метара) на Сувој планини, а најнижа (173 метра) код насеља Трупале, на ушћу реке Нишаве.

Подручје општине Ниш захвата површину од 596,71km², на коме се налази Ниш, Нишка Бања и 68 приградских и сеоских насеља.

Клима

Месечне температуре 1961-1990.

Ниш има умерено-континенталну климу, при чему је средња годишња температура 11,4°C. Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 21,3°C, а најхладнији јануар са средњом температуром од -0,2 °C.

Годишње у просеку падне 589,6 mm кише и снега по квадратном метру и буде у просеку 123 кишовита дана и 43 дана са снегом.

Просечни ваздушни притисак је 992,74 милибара, а просечна јачина ветра је нешто мања од 3 бофора.

Максимална икад забележена температура била је 44,2°C 24. јула 2007, а најнижа -23,7°C 25. јануара 1963. Максимална количина падавина регистрована је 5. новембра 1954. и износила је 76,6 mm. Највећа дебљина снежног покривача износила је 62 cm, од 23. до 25. фебруара 1954..

Климатске промене Ниша прати метеоролошка станица која се налази у нишкој тврђави на 202 метра надморске висине и која бележи податке о времену од 1889.

Средње температуре и количине падавина за период од 1961. до 1990. приказане су у следећој табели:

Клима Ниша (просек 1961-1990)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Средњи максимум, °C (°F)	3,8 (38,8)	7,1 (44,8)	12,3 (54,1)	18,0 (64,4)	22,9 (73,2)	25,9 (78,6)	28,0 (82,4)	28,5 (83,3)	24,8 (76,6)	18,9 (66)	11,7 (53,1)	5,4 (41,7)	17,3 (63,1)
Просек, °C (°F)	−0,2 (31,6)	2,5 (36,5)	6,7 (44,1)	11,9 (53,4)	16,6 (61,9)	19,5 (67,1)	21,3 (70,3)	21,1 (70)	17,2 (63)	11,9 (53,4)	6,4 (43,5)	1,7 (35,1)	11,4 (52,5)
Средњи минимум, °C (°F)	−3,5 (25,7)	−1,3 (29,7)	1,8 (35,2)	6,1 (43)	10,4 (50,7)	13,4 (56,1)	14,5 (58,1)	14,4 (57,9)	11,1 (52)	6,5 (43,7)	2,4 (36,3)	−1,4 (29,5)	6,2 (43,2)
Количина падавина, mm (in)	41,3 (16,26)	40,3 (15,87)	45,3 (17,83)	51,3 (20,2)	66,7 (26,26)	69,7 (27,44)	43,6 (17,17)	43,3 (17,05)	43,6 (17,17)	34,1 (13,43)	56,8 (22,36)	53,6 (21,1)	589,6 (232,13)

Историја

Главни чланци: Историја Ниша, Наис и Важни датуми Ниша

Праисторија и стари век

Камени маљ нађен у Нишави

На основу археолошких ископавања може се закључити да је териоторија на којој се данас налази град Ниш била насељена људским заједницама још од периода средњег палеолита (100.000-30.000 год. п. н. е.). Остаци из палеолита, нађени на локалитету Кременац, чувају се у археолошкој збирци Народног музеја у Нишу. Из периода бронзаног доба пронађени се гробнице у Медошевцу и велико насеље, које се налази поред античког налазишта Медијана.

Открића на праисторијском локалитету Бубањ и Велика хумска чука говоре да је ту постојала насеобина у периоду 5.800 - 5.500 година пре наше ере. Најстарији слој припада неолиту или старчевачкој културној групи.. Ови локалитети припадају Бубањ Салкуца Криводол комплексу.

Назив града, највероватније, потиче из доба када су њиме владали Келти. Према најчешће навођеној тези о етимолошком пореклу имена града, Нишу су име дали Келти, Нависос са значењем Вилин град.

Сматра се да је Ниш једно од могућих места на којима се налазила грчка митолошка Ниса, насељена нимфама, где је Дионис одрастао и по којој је добио име.

Римљани су освојили град у току Дарданијских ратова, у 1. веку пре нове ере. Град се развија као стратешка раскрсница, војни и трговински центар у провинцији Горњој Мезији. У време Римског царства град носи име Наис (Naissus), што је романизовани назив грчког имена Наисос (Naissos). Већ у 2. веку нове ере Наис је био довољно познат град да га Клаудије Птоломеј у својој „Географији“ помиње као један од четири највећа града Дарданије.

Римљани су 33. године нове ере изградили Via militaris који је пролазио кроз Наис.

Септембра 268. године римска војска предвођена царом Галијеном, и двојицом будућих царева, главним командантом Марком Аурелијем Клаудијем и командантом коњице Аурелијаном сукобила се са Готима код Наиса у најкрвавијем окршају 3. века, познатом под именом битка код Ниша. Том приликом побијено је између 30.000 и 50.000 Гота, а сматра се да је том победом обезбеђено постојање Западном царству још два наредна века.

Датотека:136 Constantin I.jpg

Константин Велики, Римски цар рођен у Наису

У античком граду Наису је 27. фебруара између 271. и 273. рођен син војног команданта Констанција Хлора и крчмареве кћерке Флавије Јулије Хелене, будући цар Константин Велики. У родном граду цар Константин I саградио је царску вилу Медијана, око које су припадници тадашње аристократије подигли своје виле. Данас је тај простор важно археолошко налазиште, које је 1979. године проглашено за археолошко налазиште од изузетног значаја. Мозаички подови и други остаци царског луксуза чувају су у музеју на Медијани.

Године 284, када је цар Диоклецијан одвојио Дарданију од Горње Мезије и учинио је засебном облашћу, Наис је постао главни град ове римске провинције.

Према историчару Едварду Гибону ("Decline and Fall of the Roman Empire" Vol. 2, XXV), у Медијани 364. године цареви Валентинијан I и Валенс поделили су Римско царство и владали су као ко-императори.

У току 4. века основана је епархија у Наису, чиме је Наис постао један од важних верских центара у Римском царству. Базилика из 4. века у Наису једна је од најстаријих хришћанских споменика на свету. У току четвртог и петог века епископи из Наиса: Гауденције, Бонос, Маркијан, Гајан и Пројект, оставили су траг у хришћанском учењу.

Одличан стратешки положај и богатство Наиса учинили су га честом метом напада многих народа. Иако је цар Јулијан Апостат ојачао зидове око Наиса и претворио га у добро утврђен град, Наис је често освајан, спаљиван и разаран. Хуни су Наис опсели 442. године и тотално га уништили. Следеће разарање је било 448. године. Делимично обновљен град поново руше варвари 480. године.

„ Када стигосмо у Наис нашли смо напуштени град, као да је био опљачкан; само неколико болесних особа лежало је по црквама. Стали смо се недалеко од реке, на отвореном, а сва земља до обале реке била је прекривена костима људи побијених у рату. ” — Приск о Наису 448. године

Средњи век

Мозаик из Медијане

Касније је византијски цар Јустинијан I покушао да обнови Наис, али град није повратио свој урбани сјај из 4. века.

Прве сеобе Словена и Авара одиграле су се у другој половини 6. века. Током 6. и 7. века словенска племена су осам пута покушала да заузму Наис. У последњем нападу 615. године нападачи су заузели град и већина романског становништва је побегла или нестала. Трагови романског становништва Наиса остали су у локалном влашком становништву.

Грађани Ниша се потчињавају краљу Соломону 1072. године

У 9. веку бугарски цар Симеон је постао господар Ниша, али је Византија повратила град за време владавине Василија II.

Године 1072. угарска војска је долином Мораве продрла све до Ниша, али је византијска власт исте године поново успостављена.

Становништво Ниша је 3. јула 1096. године, поразило војску крсташа-сељака.

Средином 12. века, византијски цар Манојло I Комнин га је користио као базу за своје ратове са Угрима и додатно га утврдио. У њему се Манојло два пута састао са рашким великим жупаном Стефаном Немањом, међутим за време владавине Андроника I освајио га је угарски краљ Бела III, да би га већ 1185. освојио Стефан Немања, који је обновио манастирску цркву светог Пантелејмона у граду. Он је 27. јула 1189. у Нишу дочекао светог римског цара Фридриха Барбаросу који је кренуо у Свету земљу током Трећег крсташког рата. Том приликом Стефан Немања је Барбароси предложио заједнички напад на Византију. Град је 1190. поново пао у византијске руке након Немањиног пораза у бици на Морави, а Срби су га освојили тек 1331. године, након победе над Бугарима код Велбужда.

Османлије су под Муратом освојиле и опљачкале Ниш 1386. године, након 25 дана опсаде.У граду су се, током средњег века, чувале мошти светог Прокопија, који је био светац заштитник града. Непосредно пре османског освајања града, његове мошти су премештене ка средишту тадашње Србије, у данашње Прокупље. Ново отоманско пустошење, град је доживео 1427.године.

Године 1443. Ниш се поново нашао у рукама Срба и деспот Ђурађ Бранковић га је предао Ђорђу Мрњавчевићу. Хришћанске војске предвођене угарским војсковођом Јаношем Хуњадијем заједно са српским деспотом Ђурађ Бранковићем, победиле су Турке и потиснуле их до Софије током тзв. Дуге војне. Важна битка одиграла се код Ниша, који је остао слободан град још скоро годину дана после тога.

Османско царство

План Нишке тврђаве из 1737. године

Ниш је поново пао под османску власт 1448. године и остао у Османском царству наредних 245 година. У овом периоду Ниш је био једно од седишта турске војне и цивилне власти, а у најдужем периоду налазио се у Смедеревском пашалуку.

Неколико дана након 20. јуна 1521. године беснео је велики пожар у Нишу. Град је могао да буде сасвим уништен да беглербег Ахмед-паша, који је заповедао турском војском против Угарске у то време, није дошао у последњем тренутку у помоћ.

Током Великог турског рата 24. септембра 1689. године код Ниша се одиграла битка у којој је турска војска тешко поражена, након чега су Аустријанци први пут ушли у Ниш. Они су 1690. године на остацима средњовековног утврђења саградили два јака бастиона по пројекту италијанског инжењера Перонија, и дао им имена цар Леополд и царица Леонора. После неуспеха у даљим походима аустријске снаге су се повукле у Ниш и 8. септембра 1690. године након 25 дана борби аустријски гроф Гвидо Штаремберг је капитулирао и предао град Турцима.

Након турско-аустријског рата 1717. године и губитка Београда, Ниш добија на важности. Султановом повељом од 19. фебруара 1719. године отпочела је изградња велике тврђаве у Нишу. Ниш постаје центар Беглербеглука Румелије, тј. турских поседа у Европи. Нишка тврђава, која је тада саграђена (1719—1723), и даље представља једну од најлепших и најбоље сачуваних грађевина такве врсте на Балкану. Подигнута је на месту старијих тврђава из римског, византијских и средњовековног периода. Има вишеугаону основу, осам тераса и четири масивне капије. Простире се на површини од 22 ha и опасана је зидинама дугим 2.100 m, 8 m високим и 3 m дебелим у просеку. Са спољне стране тврђава је била опасана широким шанчевима, од којих је северни и данас сачуван. Поред масивних зидина, добро очуване су и јужна Стамбол-капија и северна Београдска капија, док су северна Видин-капија и југоисточна Јагодин-капија тек делимично очуване.

Датотека:Bakrorez 1737.jpg

Бакрорез из 1737. године

Године 1737. Ниш је окупиран од аустријске војске. Бакрорезом је представљен тренутак 28. јула 1737. године предаје кључева града од стране турских депутата аустријском генерал-фелдмаршалу барону од Тингена који преузима град у име царског генерала Филипија. Турци су се, такође без борбе, 18. октобра 1737. године вратили у Ниш. Оба аустријска пораза и повлачења из Ниша праћена су великим одмаздама над хришћанским становништвом, уништавањем цркава и манастира, масовним погубљењима, мучењем и одвођењем у робље.

У Нишу је 29. септембра 1739. године потписан споразум којим је окончан Руско-турски рат 1735-1739.

Митрополит Гаврило 1766. године објавио је књигу „Синђелија“.

Ћеле-кула

У току Првог српског устанка, устаничка војска се нашла пред Нишем тек 1809. године, крећући се ка Косову. Карађорђе је предлагао да се на Ниш крене са целокупном војском, али су остале војсковође тражили да се Ниш нападне са четири фронта, како је на крају и било урађено. Укупно 16.000 српских устаника стигло је до Ниша 27. априла 1809. под вођством Милоја Петровића. Изградили су шест шанчева: први и највећи био је на Чегру под командом војводе Стевана Синђелића. Други је био у Горњем Матејевцу, у билизини Латинске цркве, са Петром Добрњцем, трећи је северозападно од Каменице са војводом Илијом Барјактаревићем, четврти у Каменици са командантом Милојем Петровићем, пети је био изнад Каменице са војводом Пауљом Матејићем и шесту у Доњем Матејевцу. Предлог Милоја Петровића да се Ниш одмах нападне није био прихваћен, већ се желело да се град држи у блокади. Турска војска је добила појачање од 20.000 војника из Једрена, Солуна, Врања и Лесковца.

Турци су 31. маја 1809. године напали Синђелићев шанац на Чегру, а битка се водила цео дан. Како је надмоћ Турака постајала очевиднија, а помоћ из осталих шанчева није стизала, Стеван Синђелић је при налету Турака у шанац, пуцао у магацин са муницијом и разнео себе и већи број Турака. После битке на Чегру изграђена је кула на путу за Цариград, крајем лета 1809. године. Кула је изграђена по налогу Хуршид-паше, тадашњег заповедника Ниша, од глава српских војника погинулих на Чегру, по чему је јединствена у свету. У Ћеле-кулу су узидане 952 лобање српских војника као опомена српском народу. Над кулом је 1892. подигнута капела која данас чува 58 преосталих лобања.

У време Хетерије 1821. године јавно су обешени људи које су турске власти ухапсиле под оптужбом да спремају устанак. Најпознатији међу ухапшенима био је владика Милентије.

Почетком априла 1841. године у нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као „Милојева и Срндакова буна“, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. Центар устанка налазио се у селу Каменица крај Ниша. Буна је у крви угушена 23. априла 1841. године.

Административном поделом Отоманског царства 1846. године створен је Нишки пашалук, а 1864. припојен је Дунавском пашалуку када је Ниш постао центар Нишког санџака.

Краљевине Србија и Југославија

Датотека:Nish 1878.jpg

Једна од првих слика панораме

Стамбол-капија Нишке тврђаве, 1878. године

Борбе за ослобођење Ниша од турске власти отпочеле су 29. децембра 1877. године. Кнез Милан Обреновић је ушао у њега 11. јануара 1878. године. Чланом 3 Санстефанског споразума Ниш је припојен Кнежевини Србији. У то време у граду је често заседала скупштина. Прво заседање Народне скупштине Србије десило се у згради основне школе иза Саборне цркве, 23. новембра 1878. године. У периоду од ослобођења до Мајског преврата Ниш је често називан друга престоница Србије.

Године 1884. изграђена је железничка пруга између Ниша и Београда. Прва телефонска говорница је у Нишу отворена 1901, a 1908. године изграђена је хидроцентрала снаге 670 kW (900 коњских снага) на Нишави код Сићева.

На заседању Народне скупштине 21. септембра 1885. године у Нишу донета је одлука о рату са Бугарском.

Примирје са Бугарском на крају Другог Балканског рата је 30. јула (по старом календару 17. јула) 1913. године склопљено у Нишу, што је била основа за потписивање Букурешког мира 10. августа 1913. године.

Уништени железнички мост на Нишави 1915. године

Пред почетак Првог светског рата 1914. године у Ниш су прешле Влада и Народна скупштина, а град је био ратна престоница Краљевине Србије од 26. јула 1914. до 16. октобра 1915. године.

Српски премијер Никола Пашић је 28. јула 1914. године у Нишу добио телеграм о аустоугарској објави рата Србији. Касније исте године, 17. септембра, потписује тајни уговор о савезништву са албанским политичарем Есад-пашом.

На дан 7. децембра 1914. године Народна скупштина је на заседању у Нишу донела тзв. Нишку декларацију о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца.

Петог новембра 1915. Ниш су окупирали Бугари, док 17. новембра формирају Моравску војно-инспекциону област. Окупирани град 27. јануара 1916. године посетио је намачки цар Вилхелм II да би се састао са бугарски царем Фердинандом I.

Устаници су се у току 1917. године нашли мање од 10 km од Ниша, тако да су се тамошње окупационе власти уплашиле. На устанике су послате две војске да се обрачунају са њима. Прва војска под командом локалног заповеднка окупацоне војске око Блаца није уродила плодом, а друга војска, аустругарска извиђачница (патрола), је поражена и десеткована од Војиновићевих људију, а устаници су 7. марта освојили Блаце.

У јануару 1918. године свако у Нишу је био убећен да је бугарска окупација кратког века и да ће се српска војска вратити. Савезници долазе 10. октобра 1918. године до Ниша којег држи Макензен. Потукавши 11. немачку армију, која је 1915. године заузела Београд, Ниш ослобађају 12. октобра 1918. снаге Прве српске армије на челу са војводом Петром Бојовићем.

Од 1921. године Ниш је постао средиште Области. На челу власти стајао је велики жупан кога је постављао краљ својим указом. У саставу Нишке области улазило је 11 срезова и два округа. Дана 23. марта 1923. године потписан је споразум између Краљевине СХС и Краљевине Бугарске чиме су унапређени међудржавни односи, али је споразум довео до пуча у Краљевини Бугарској.

Од 1929. до 1941. године Ниш је био седиште Моравске бановине.

Након приступања Југославије Тројном пакту 25. марта 1941. године, 27. марта избијају масовне демонстрације у Београду, Нишу и Ужицу.

Други светски рат

У Априлском рату 1941. године Ниш је бомбардован 6, 7. и 8. априла. Немачка Прва тенковска група, под командом фелдмаршала Клајста, 7. априла са тла Бугарске напредује северозападно ка Нишу и Београду. Немци 8. априла настављају напредовање упркос што су наилазили на јак отпор Пете југословеске армије јужно од Ниша, а 9. априла погоршање стратешке ситуације приморава Југословене да се повуку северозапдно уз Мораву што омугућава Клајстовој 11. немачкој оклопној дивизији да брзо и без отпора заузме Ниш. Окупација Ниша трајала је од 1941. до 1944. године.

На почетку окупације у Нишу отворен је први нацистички концентрациони логор у Југославији, из кога ће током окупације око 12.000 логораша бити одведено и стрељано на стратишту Бубањ. Дана 12. фебруара 1942. логораши су организовали масовно бекство из логора, тако што су голоруки јуришали на наоружане немачке чуваре и бодљикаве жице којима је логор био опасан. Догађај познат под називом пробој логора на Црвеном Крсту је јединствен у Другом светском рату у поробљеној Европи. Том приликом је око стотину људи побегло из логора и прикључило се партизанима, а стотину педесет остало на жицама. О овом догађају снимљен је и филм Лагер Ниш 1987. године, у режији Миомира Стаменковића.

Током 1943. и 1944. године Ниш је био 15 пута мета савезничког бомбардовања у којима је био тешко оштећен.

Дана 14. октобра 1944. Ниш је ослобођен од Немаца након успеха Нишке операције и уласка НОВЈ и бугарских снага које је совјетска армија истурила испред себе.

7. новембра 1944. изнад Ниша догодио се највећи ваздушни савезнички сукоб.

Република Југославија

Ниш је постао центар Нишког региона 1975, а од 1992. и Нишавског управног округа.

У првој половини деведесетих година 20. века Ниш је сматран за јако упориште СПС-а и зато је често називан „црвени град“. Међутим, 1996. године, у Нишу, на локалним изборима, победила је Коалиција Заједно, а градоначелник је постао Зоран Живковић, који је нешто касније постао и премијер Србије. Након другог круга избора, 17. новембра 1996. године, у Нишу су отпочели свакодневни грађански и студентски протести, који су се брзо проширили на целу Србију.

НАТО бомбардовање

Датотека:A.Nis 31.03.99 Nato agresija.jpg

Нишки аеродром након бомбардовања (31. март 1999) у НАТО агресији на СРЈ

У току бомбардовања 1999. године Ниш је био честа мета напада авиона НАТО, и при том су уништена бројна индустријска постројења, главна градска трафо-станица и аеродром, (највише бомбардован у Нишу), а дејствовано је и на касарну „Стеван Синђелић“ и цивилне објекте, као што је обданиште.

НАТО авијација је у петак, 7. маја, у сред дана засула контејнерима касетних бомби сами центар града у време највеће фреквенције саобраћаја и људи. Погођена је Шуматовачка улица у којој се налази зграда ректората Универзитета у Нишу, као и међумесна аутобуска станица и главна пијаца "Тврђава" и, на другом крају града, Градска болница и насеље Дуваниште. Том приликом погинуло је 15 цивила, међу којима су били људи свих старосних доба, укључујући и једну трудницу.

Дан касније бомбом велике разорне моћи погођен је и тешко оштећен Камени мост у Нишу. За време бомбардовања на подручју града Ниша страдало је 25 цивила, а од заосталих касетних бомби страдало је више особа, неке и годину дана после бомбардовања.

Спомен капела, у знак сећања на Агресију из 1999.

Као сећање на жртве НАТО бомбардовања града Ниша подигнута је Спомен капела у парку поред Тврђаве.

На другој страни улице, на Кеју, крај Нишаве, налази се још један споменик страдалима у НАТО агресији, који је изградило тадашње државно руководство на челу са СПС. Постојање два обележја, која подсећају на недужне жртве из 1999, и која су 50 метара једно од другог у Шуматовачкој улици у којој је страдао велики број цивила од касетних бомби, такође је историјски раритет Ниша. Овај „меморијални комплекс“ сведочи о међустраначким сукобима и партијским разликама руководстава на градском и републичком нивоу, који су постојали пре и после НАТО агресије, и истовремено опомиње.

Скорашња историја

Дана 17. маја 2002. године потписан је у Нишу споразум између Српске и Македонске православне цркве о конституисању аутономне Охридске архиепископије и превазилажење раскола.

У октобру 2009. године Србија и Русија су потписале договор о отварању регионалног центра за ванредне ситуације у Нишу, који би требало да буде завршен до 2012. године. Његова основна намена је брза и ефикасна спасилачка реакција у случају поплава, пожара или земљотреса, али би, у оквиру њега, постојали и тимови за разминиравање терена. Планира се да овај центар покрива подручје југоисточне Европе, а у његовој изградњи ће активно учествовати руско Министарство за ванредне ситуације. За седиште овог центра, Ниш је изабран због своје повољне географске локације, а током 2007. године, Ниш је коришћен као база за гашење пожара који су захватили Србију и околне земље.

Поводом верског обележавања 1700 година од издавања Миланског едикта 2013. Ниш се понудио да буде домаћин Васељенског сабора хришћанских цркава. Иако коначна одлука још није донета, град се увелико припрема за овај догађај. Овим поводом, планира се и изградња највећег крста на Балкану. Крст би требало да буде изграђен на брду Виник, и био би висок 80 метара, чиме би надмашио Миленијумски крст.

Локална самоуправа

По територијалној организацији Републике Србије, Ниш је један од њених 29 градова.

Скупштина града

Скупштина града Ниша је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене Законом и Статутом града. Скупштина има 61 одборника који се бирају на локалним изборима. Мандат одборника траје четри године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Градоначелник

Главни чланак: Списак градоначелника Ниша

Градоначелник Ниша представља и заступа град и обавља извршну функцију у Граду Нишу.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници Скупштине града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.

Градоначелник Ниша, члан Демократске странке, изабран на изборима 2008. године је Милош Симоновић.

Градско веће

Градско веће је орган града Ниша који усклађује остваривање функција градоначелника и скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом градске управе.

Градско веће чине градоначелник, заменик градоначелника и девет чланова. Чланове градског већа бира на четири године скупштина града на предлог градоначелника.

Градска управа

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности града Ниша и одређене стручне послове за потребе скупштине града, градоначелника и градског већа.

Начелник градске управе, кога поставља скупштина града на предлог градоначелника, руководи радом градске управе. Начелник градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као и начелник.

Градске управе Ниша:

• Управа за грађанска стања и опште послове
• Управа за финансије, изворне приходе локалне самоуправе и јавне набавке
• Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту
• Управа за образовање, културу, омладину и спорт
• Управа за комуналне делатности, енергетику и саобраћај
• Управа за планирање и изградњу
• Управа за имовину и инспекцијске послове
• Управа за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине
• Управа за пољопривреду и развој села

Градске општине

Градска општина је део територије града Ниша у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, Законом, Статутом града и актима градске општине.

Општина Медијана се налази у градском језгру. Црвени крст и Пантелеј се простиру на десној страни реке Нишаве.

Списак нишких општина:

Карта нишких општина

Грб	Име	Површина (km²)	Становништво (1991.)	Становништво (2002.)
	Медијана	16	88.602	87.405
Датотека:Grb palilula nis.jpg	Палилула	117	73.610	72.165
	Црвени крст	181	34.062	33.452
	Пантелеј	141	43.371	42.137
Датотека:Grb niska banja.jpg	Нишка бања	147	15.325	15.359
	УКУПНО	597	254.970	250.518
Извор: Републички завод за статистику

Градска власт

Палата правде

Подаци о саставу градске скупштине (избори 2008):

• Коалиција За европску Србију : 18
• Српска радикална странка : 18
• Демократска странка Србије и Нова Србија : 7
• Г17+ : 7
• Коалиција СПС–ПУПС–ЈС–ПСС : 7
• Либерално демократска партија : 4

Председник скупштине града је проф. др. Миле Илић (СПС).

Судска власт

Према Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва Републике Србије, Ниш је центар Прекршајног, Основног, Вишег, Привредног и Апелационог суда као и Основног, Вишег и Апелационог јавног тужилаштва. У Нишу се налазе и одељења Вишег прекршајног и Управног суда Републике Србије. Од војних судова постоји Првостепени војни дисиплински суд.

Празници и награде

„11. Јануарска награда града Ниша“ којом градска управа на Дан града Ниша, награђује истакнуте установе и поједнице.

Дан града се слави 11. јануара, као сећање на дан када је Ниш 1878. ослобођен од Турака. Тај датум носи и највеће градско признање - Награда „11. јануар“, која се додељује колективима и појединцима за изузетне успехе у раду. До 1998. године као Дан града славио се 14. октобар, дан када је Ниш 1944. године ослобођен од немачке окупације. Данас се 12. (ослобођење Ниша у Првом светском рату) и 14. октобар обележавају као Значајни датуми града.

Награда Бранко Миљковић је једна од престижнијих награда коју за књигу песама додељује Скупштина града Ниша од 1971. године.

Награду Стеван Сремац за књигу прозе сваке године додељује Нишки културни центар за најбољи роман или књигу прича на српском језику.

Градска слава је Свети цар Константин и царица Јелена и слави се 3. јуна.

Градске општине

Градска општина	Дан општине	Слава општине
Медијана	11. октобар	Света Петка
Палилула		Сабор српских Светитеља
Пантелеј		Свети Пантелејмон
Црвени Крст
Нишка Бања

Демографија

Главни чланак: Демографија Ниша

Према попису из 2002. у Нишу живи 250.518 становника. Статистички годишњак за 2007. Републичког завода за статистику бележи 254.164. становника. Највећи раст броја становника Ниш је имао у периоду од Другог светског рата до 1991. године. Од 1991. године број становника стагнира.

Према етничким групама, становници Ниша су се изјаснили као Срби (162.380) 93,47%, Роми (4.461) 2,56%, Црногорци (747) 0,42%, Бугари (679) 0,39%, Југословени (605) 0,34%, Хрвати (601) 0,34% и Македонци (379) 0,21%.

У насељу Ниш живи 140.377 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,6 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 60.753 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Привреда

Главни чланак: Привреда у Нишу

Дуванска индустрија Ниш 1930. године

У турком периоду носиоци привредне активности биле су занатлије. Према до сада познатим подацима прво су мутавџије (занатлије које су се бавиле прерадом козје длаке) почеле да се удружују и 1791. године формирали су први „Руфе“ (еснаф). Непосредно пред ослобођење, према попису, у Нишу је било: 1507 дућана, три велика магацина, 26 ханова, 4 хамама, 24 чесме, 23 табакане на Нишави, радионица за прераду коже, компаније за превоз робе итд.

Прве фабрике појавиле су се непосредно након ослобађања 1878. године, поготову након повезивања пругом са Београдом. Отвара се прва банкарска установа (1881), радионица за одржавање и ремонт возова (1884), „Пивара Јована Апела и синова“ (1884) и др.

Пре Другог светског рата зачела се градска привреда кроз развој: текстилне, машинске и дуванске индустрије. Процват нишке привреде се збио у периоду 1960—1990. године. У то време су се развили као економски гиганти: Електронска индустрија Ниш, Дуванска индустрија Ниш, Машинска индустрија Ниш, Нитекс, Вулкан, Нишка пивара, Нишка банка, Нишпромет и Ангропромет.

Током периода СФР Југославије Ниш је имао развијену привреду тако да је 1981. године БДП по глави становника био 110% у односу на југословенски просек.

Од 1989. почиње драстичан пад индустријске производње тако да до 2000. године она пада за чак 50%, а највећи падови забележени су 1993. (37%) и 1999. (25,6%). Пад производње био је праћен падом зарада и озбиљним повећањем незапослености. Једина фабрика која је повећала производњу била је Дуванска индустрија Ниш, која је имала монополски положај на тржитшу СР Југославије. Почетком деведесетих изграђени су ТЦ Калча, ТЦ Амбасадор, ТЦ Душанов базар, ТЦ Зона 1,2 и 3 и подземни пролаз. Ово је значајно увећало број локала и мултифункционалног пословног простора у Нишу, где се отворио велики број малих предузећа и пружила могућност да се ублажи криза.

Након 2000. године долази до ланчаног опоравка привредне активности, али испод републичког просека. Најуспешније гране индустије поред дуванске индустрије су трговина и грађевина, а најуспешнија предузећа у 2007. години су: Нишка фабрика дувана „Phillip Moris“, ПЗП Ниш, Инекс-Морава, Нини, Југо-импекс и Нискоградња.

На подручју града послује око 9.700 предузећа различитог облика својине и то: 3,4% друштвених, 1,4% мешовитих, 0,1% државних, 1,4% задружних и 93,7% приватних предузећа.

• Преглед предузећа по величини: 0,9% великих, 1,9% средњих и 97,2% малих предузећа.
• Преглед предузећа по делатностима: трговина 30,9 %, индустрија 29,2 %.

На територији града послује и 6.033 радњи од чега су 333 са седиштем на територији друге општине.

• Највеће учешће појединих грана у структури производње: производња и прерада дувана (43,1%), производња електро-машина и апарата (14,7%), метало-прерађивачка делатност (6,64%), производња готових текстилних производа (5%) и прерада каучука (4,4%).
• Најниже учешће у укупној производњи имају гране: производња финалних производа од дрвета (0,1%), производња и прерада индустријског отпада (0,2%) и производња грађевинског материјала (0,7%).

Туризам

Главни чланак: Споменици града Ниша

Датотека:Tvrdjava grad nis.jpg

Нишка тврђава

Са Нишком Бањом, посебним балнеолошким центром у непосредној близини града, али и богатом историјом и издашном природом, туристичка понуда града Ниша и околине пружа велике могућности за бањски, лечилишни, пословни и конгресни туризам. Укупан број туриста у 2008. години на територији града Ниша је 86.149, од чега је 29.885 страних туриста.

Излетишта

Спомен-парк Бубањ

• Нишка Бања — бањско лечилиште, удаљено 10 km од центра града, у подножју Коритњака, огранка Суве планине
• Чаир — градски парк са базеном и спортским теренима
• Каменички вис — излетиште и скијалиште близу Ниша, на 805 - 814 m надморске висине
• Сићевачка клисура — узак део долине Нишаве између села Просек и Равни До, 14 km узводно од Ниша
• Облачинско језеро — природно језеро на 20 km од Ниша, близу места Облачина, у подножју Малог Јастрепца
• Бања Топило — мала бања на 25 km од Ниша, у атару села Веле Поља, према Алексинцу и Сокобањи
• Церјанска пећина — 14 km од Ниша, а атару села Церја
• Јелашничка клисура — у долини Јелашничке реке, близу села Јелашница, код Нишке Бање
• Бојанине воде, на огранку Суве планине, изнад села Јелашница
• Сува планина

Историјски споменици

Споменик ослободиоцима Ниша

• Нишка тврђава — војно утврђење из турског времена, 17. век,
• Медијана — археолошко налазиште из римског доба (3—4. век),
• Логор Црвени крст — један од ретко очуваних логора из Другог светског рата,
• Бубањ — спомен парк на стратишту стрељаним грађанима у Другом светском рату,
• Ћеле кула — јединствени споменик из 19. века са лобањама српских устаника из Битке на Чегру, узиданим у кулу,
• Чегар — брдо на коме је било поприште Битке на Чегру, 10. маја 1809. године,
• Споменик ослободиоцима Ниша — споменик посвећен ослобођењу Ниша од Турака и родољубима из Првог светског рата,
• Споменик Александру Ујединитељу — споменик посвећен краљу Александру Карађорђевићу,
• Казанџијско сокаче — стари урбани део града у данашњој Копитаревој улици, изграђен још половином 18. века,
• Старохришћанска базилика са мартиријумом у Јагодин-малој, 4. век,
• Ранохришћанска гробница са фрескама са краја 6. века,
• Спомен капела — подигнута жртвама НАТО бомбардовања 1999. године,
• Праисторијски локалитет Бубањ — археолошко налазиште из доба неолита.

Саобраћај

Железничка станица

Трамвај у Нишу 1930. године

Аутобус нишког градског превоза

Главни чланци: Саобраћај у Нишу, Аеродром Константин Велики Ниш и Нишки трамвај

Ниш се одувак налазио на раскрсници балканских и европских путева. Још у античко време поред Наиса је пролазио римски пут Via militaris касније назван Цариградски друм, који је спајао римске градове Сингидунум (данашњи Београд) и Константинопољ (или Цариград, а данашњи Истанбул).

Кроз територију града пролазе три важна правца међународних путева и железница. Ниш је мултимодално чвориште највишег ранга у Европи. На овом подручју, укршта се више врста саобраћајних путева: коридор аутопута, железничке пруге, аеродром и планиране пруге за велике брзине, железничко чвориште, робно-претоварни центар, оптички каблови, транзитне централе, ТВ и ЦТ предајници, струјни далековод 400kV и гасовод.

Мрежа путева је дугачка 391 km, а њену структуру чине: магистрални путеви 9%, регионални путеви 23% и локални путеви 68%.

Главна саобраћајница долази из правца Београда и наставља на југ према Солуну и Атини. Друга важна магистрала је пут E80, који од Јадранског мора и Приштине води према Димитровграду, Софији, Истанбулу и даље ка Блиском истоку. У Нишу се одваја и пут ка северозападу (Е771), према Зајечару, Кладову и Дробета-Турну Северину у Румунији.

Јавни градски саобраћај се одвија искључиво аутобусима, а састоји се од 13 линија. Трамвајски систем превоза у Нишу постојао је од 16. новембра 1930. до 10. августа 1958. године.

Образовање

Главни чланци: Образовање у Нишу, Списак образовних институција у Нишу и Универзитет у Нишу

Мушка народна школа 1863. године

Прва световна основна школа основана је 1830. године на инсистирање нишких трговаца и занатлија код кнеза Милоша да омогући наставу на српском језику. Пре тога у Нишу су једино попови и калуђери образовали децу спремајући их за свештенички позив, а богатији грађани су могли да шаљу своју децу у грчке школе.

Године 1830. кнез Милош у Ниш шаље свог писара Спиридона Јовановића, који организује световну наставу на српском језику, упркос противљењу свештеника у Нишу. Како се број ученика повећавао, Спиридон Јовановић је одабрао свог најталентованијег ученика Атанасија-Тасу Петровића и произвео га у учитеља, са његових свега 17 година. Заједно са „учитељ-Тасом“ у описмењавању ради и Анастасија Димитријевић, прва учитељица прве мешовите школе у Нишу, основане већ 1845., такође поред Саборне цркве.

Ипак, заоштравањем односа између Турске и Кнежевине Србије отежава се положај учитеља и учитељица у Нишу. Објављује се наредба да се у Ниш не могу доводити учитељи и учитељице из Србије. Године 1861. у школској згради подметнут је пожар и зграда изгара до темеља. Нова зграда сазидана је 1863/4. године на месту старе и названа је „Мушка народна школа“.

Прва нишка гимназија оснива се непуну годину по ослобођењу Ниша од Турака, 27. септембра 1878. године, по указу кнеза Милана Обреновића. Гимназија почиње са радом 20. новембра 1878. године, са укупно 48 ученика.

Учитељска школа у Нишу се оснива 1882, а 1894. и виша девојачка школа. Први факултети у Нишу почињу да се отварају 1960. године при Београдском универзитету, а Универзитет у Нишу се оснива 1965. године, 15. јуна. Универзитет у Нишу данас има 13 факултета, од којих се два налазе ван Ниша.

Око 40.000 ученика похађа 35 основних (од чега три специјалне) и 22 средње школе, док преко 28.000 студената похађа 13 факултета Универзитета у Нишу. Нишки универзитет се састоји из следећих факултета:

Зграда Нишког универзитета

• Грађевинско-архитектонски факултет
• Економски факултет
• Електронски факултет
• Машински факултет
• Медицински факултет
• Педагошки факултет у Врању
• Правни факултет
• Природно-математички факултет
• Технолошки факултет у Лесковцу
• Факултет уметности
• Факултет заштите на раду
• Факултет спорта и физичког васпитања
• Филозофски факултет

Поред факултета из састава Нишког универзитета у Нишу постоје истурена одељења виших школа и факултета из других градова.

Ниш има три студентска дома чији је укупни капацитет 916 места.

Образована структура становништва (старији од 15 година):

• основна школа 19,1%
• средња школа 44,9%
• факултет 15,6%

Образовање становништва града Ниша је изнад просека Србије.

Здравство

Прве здравствене установе у Нишу настају након ослобођења града од турака и основане су овим редоследом; 1878. Војна болница, 1881. Окружна болница, 1900. Пастеров завод, 1945. Дом здравља и 1986. Завод за здравствену заштиту радника, 1990 Клинички центар.

Војна болница

Главни чланак: Војна болница Ниш

Војна болница Ниш

Ратни пут ВБ Ниш у 1.Светском рату од Ниша до острва Видо

Ослобађањем од Турака 1878. године, са доласком војног санитета, у Ниш пристижу и први школовани лекари. Наредбом Врховне команде српске војске, само недељу дана након ослобођења Ниша, на предлог начелника санитета др Владана Ђорђевића, формира се, 10. јануара (по старом календару) 1878. године, од тада постојећих турских болница у Нишу, Велика нишка војна болница за 1.000 болесника и рањеника. Она затиче и преузима на даље лечење 384 турска рањеника и болесника. Први болесници и рањеници који су примљени на лечење у новоформирану болницу били су војници из српско-турских ратова, али и становништво Ниша и околине.

У тренутку формирања у болници ради седам лекара, два лекарска помоћника, један апотекар, командир болнице и два писара, а за управника болнице ВК СВ поставља пуковника др Владана Ђорђевића. Први лекари били су: др Лаза Стевановић, др Ђорђе Димитријевић, др Димитрије Поповић, др Розенберг, др Јанко Сјенкијевић, др Казимир Станишевски и др Мурел, заробљени турски лекар. Учитељи из Ниша Тодор Анастасијевић и Димитрије Ђорђевић постављени су за болничке писаре.

Формирање и почетак рада Војне болнице за град Ниш, ширу околину, па и цео југ Србије значио је истовремено и први зачетак организоване здравствене заштите становништва. Здравствена култура становништва била је на ниском степену, а сујеверни народ користио је услуге надрилекара, травара, видара и турских хећима.

Током ратних година, 1914-1915. Војна болница у Нишу постаје највећи епидемиолошки центар у Србији. У рано пролеће 1915. године, од пегавог тифуса, у Нишу је умро велики број истакнутих личности.

Војна болница је данас установа отвореног типа како за школовање свих профила медицинског кадра из цивилних структура (волонтери, лекари приправници, специјализанти, санитетски кадар за ратне дужности итд), тако и за прихват и лечење цивилних осигураника. Учешће цивилних осигураника у искоришћености постељног фонда креће се у проценту од 15-20% са тенденцијом раста.

Последњих година болница остварује 65.000 до 70.000 болесничких дана, обави преко 1.000.000 разних услуга и прегледа, код 180.000 до 200.000 осигураника, изврши 1.200 хемодијализа, обави 30.000 - 38.000 систематских специјалистичких прегледа и прикупи преко 2.000 литара крви.

Пастеров завод

Главни чланак: Пастеров завод у Нишу

Пастеров завод у Нишу

На иницијативу др Мике Марковића 1900. у нишкој војној болници формира се и прва превентивно-медицинска установа „Пастеров завод“, који организује превентивно-медицинску заштиту припадника војске и становништва и врши прве вакцинације против великих богиња и других заразних болести. Први управник завода био је др Сава Поповић, војни стипендиста, који је студије медицине завршио у Грацу. Пастеров завод ради у саставу Војне болнице све до њеног повлачења у Првом светском рату преко Албаније. По завршетку рата Пастеров завод ради као посебна, доходовна, здравствена установа града Ниша, која једино није наплаћивала услуге војсци јер је била саставни део војног санитета.

Реорганизацијом Министарства здравља Краљевине Југославије, 14. октобар 1923. Пастеров завод је прерастао у Епидемиолошки завод.

Клинички центар

Главни чланак: Клинички центар Ниш

Клинички центар Ниш

Претеча садашњег Клиничког центра и прва цивилна здравствена установа у Нишу, после ослобођења града од Турака 1878, била је Окружна болница у Нишу. Болница је била смештена у приватној кући изнајмљеној за те потребе која се налазила на левој обали Нишаве, изнад градског парка и бившег официрског дома. Прве пацијенте је примила 17. јула 1881. Први персонал болнице чинила су два болничара, једна нудиља и једна куварица „...а главну функцију вршио је један лекарски помоћник са економом...“ све до именовња првог управника Окружне болнице у Нишу дипломираног лекара др Антона Зајичека

У прво време, Окружна болница била је уточиште за оболеле проститутке од венеричних болести и лица оболела од туберкулозе. Болесници су примани на основу уверења општине о имовном стању. Сиромашни болесници су лечени на терет санитетског фонда, а за оболеле од сифилиса није било потребно никакво уверење.

Војна болница Ниш 1897. добија првог сталног хирурга - мајора др Михајла Петровића (1863-1934), он као и добар број припадника Војне болнице ће у почетку хонорарно радити у првој нишкој Окружној болници. Еминентни лекари Војне болнице значајно су допринели формирању и квалитетном стручном раду Окружне болнице. Није прошло много времена, а у граду је већ било 20 лекара, шест апотекара, 16 лекарских и осам апотекарских помоћника и 236 болничара.

До почетка Првог светског рата Окружна болница у Нишу била је у надлежности Министарства унутрашњих дела Србије. , а после рата наилази време наглог развоја Болнице у Нишу која снажи,и мења називе. Од 1915. године до 1922. званични назив болнице у Нишу је Нишка окружна болница првога реда, да би знатно касније прерасла у Клинички центар Ниш.,

• Клинички центар Ниш , данас располаже са 1.514 лежаја у 28 организационих јединица, од којих су три организоване као институти, 22 као клинике и три као заводи.

• У Клиничком центру ради 3.046 запослених, од којих су 2.274 медицински и 772 немедицински радници. Од медицинских радника - 745 је лекара, четири фармацеута, 45 стручних сарадника и 1.480 медицинских техничара и сестара.

Дом здравља

Главни чланак: Дом здравља Ниш

Дома здравља (централни објекат)

Непосредно пошто је Ниш ослобођен, 14. октобра 1944, предузете су мере за брзо оснивање здравствених установа које би се бавиле здравственом заштитом грађана Ниша. Најпре је основана Среска амбуланта, а убрзо потом и Дом здравља Среза нишког. Већ почетком 1945. године у Нишу почињу да раде два дома здравља; Дом здравља „Црвени крст“ и „Дом здравља Бубањ“.

Дом здравља „Црвени крст“ наставља рад некадашњег Дома здравља Среза нишког, са затеченим медицинским кадром, а дужност првог управника преузима др Војислав – Вова Петровић. Дом здравља „Бубањ“ размешта се у зграду бившег „Уреда“ и преузима улогу и обавезе комплетне специјалистичке службе некадашње Градске поликлинике. Први управник овог новоформираног дома био је др Владимир Димитријевић.

Крајем маја 1959. године ова два дома уводе нову организацију. Уместо њих формира се већи број здравствених станица. у граду. Веровало се да ће приближавање болесницима дати боље резултате лечења, што се није показало као добро решење, па се већ 31. децембра 1962. у Нишу формира јединствени Дом здравља, који обухвата и бројне здравствене установе: здравствене станице „Расадник“, „Филип Кљајић“, „Ћеле-кула“, „Бубањ“, „Борис Кидрич“, „12. фебруар“, „Јелашница“. У састав Дома здравља улазе и амбуланте у „Горњем Матејевцу“ и „Горњој Топоници“, Завод за хитну помоћ, Стоматолошка поликлиника, Онколошки диспанзер. Током наредних година у сатав Дома улазе и Диспанзер за мајку и дете и Диспанзер за жене. Интегришу се, такође, и Здравствена станица „Ратко Павловић“ и Дом здравља у Гаџином Хану. Све ово утицало је и на повећање броја запослених радника у Дому здравља, па је њихов број нарастао на 450 запослених.

У складу са многобројним променама у законодавству тадашње Југославије 27. новембра 1978. године Дом здравља се реорганизује у Сложену организацију удруженог рада основне здравствене заштите, коју чине три радне организације на челу са Домом здравља:

• Дом здравља у Нишу;
• Завод за медицину рада;
• Хитна медицинска помоћ.

Дом здравља Ниш је највећи здравствени центар у Србији по организационој и кадровској структури и мрежи објеката. О томе сведочи десет организационих јединица које функционишу у централном објекту површине 15.000 m² и близу шездесет пунктова у граду и селима, завидна кадровска попуњеност великим бројем специјалиста, примаријуса, магистара и доктора наука, што је створило услове да Дом здравља постане и научно - наставна база Медицинског факултета у Нишу.

Завод за здравствену заштиту радника Ниш (ЗЗЗЗ)

Завод за здравствену заштиту радника Ниш

ЗЗЗЗ радника Ниш је формиран 1986. интеграцијом Диспанзера за медицину рада при фабрикама МИН, ДИН, ЕИ, Вулкан, Дом железничара и тадашњег Института за медицину рада, као наставне базе Медицинског факултета.

Општи подаци ЗЗЗЗ-радника;

• ЗЗЗЗ радника Ниш је здравствена установа у којој се обавља здравствена заштита и очување здравља запослених у безбедној и здравој средини.

• Поред тога Завод спроводи и научно-истраживачку делатност, као наставна база предмета Медицина рада Медицинског факултета Универзитета у Нишу.

• ЗЗЗЗ радника Ниш запошљава 334 радника и својом превентивно-куративном делатношћу покрива око 68.000 запослених радника у Нишу, од којих 78% ради у друштвеном и државном сектору, а 22 одсто у приватном сектору.

Култура

Народно позорише

Симфонијски оркестар

Главни чланак: Култура Ниша

Ниш је најзначајнији културни центар југоисточне Србије. У граду постоји Народно позориште, основано 1887, које је једно од најстаријих у земљи, као и Симфонијски оркестар. Позориште лутака започело је рад 1951, а 1977. град му је доделио зграду са салом са 212 места.

У граду се током целе године одржавају културне манифестације, као што су: Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“ Ниш, Нимус - Нишке музичке свечаности - фестивал озбиљне музике (обе манифестације носиле су предзнак „југословенски“ и представљале важан културни чинилац у СФР Југославији), џез фестивал Нишвил, музички фестивал Нисомнија, Сајам књига у Нишу, међународни фестивал аматерских хорова „Хорске свечаности“, Мајска песма (фестивал дечје музике) и друге.

Народна библиотека „Стеван Сремац“ у Нишу основана је 1879.), а Универзитетска библиотека Никола Тесла 1967. године . Некад је Ниш имао два јака издавача ИП „Градину“ и „Просвету“. Данас је издаваштво у граду доста скромно и њиме се баве: Нишки културни центар, Студентски културни центар, ИП „Зограф“, „Свен“ и бројни други приватни штампари. Од 1966. године у Нишу непрекидно излази обновљени књижевни часопис „Градина“, чији је сада издавач Нишки културни центар, а последње деценије излазили су и часописи „Слава“ и „Српски југ“.

Поред библиотека и музеја, остале институције културе у Нишу су: Историјски архив, Нишки културни центар (НКЦ), Студентски културни центар, академски лист „Пресинг“, интернет портал НишКафе.

У оближњем Сићеву постоји најстарија ликовна колонија у земљи - Међународна ликовна колонија „Сићево“, коју је основала сликарка Надежда Петровић, а такође и Књижевна колонија „Сићево“, коју организује НКЦ.

Делови града имају своје фестивале попут Пантелејског вашара и Палилулске вечери.

Музеји

Ћеле кула

Главни чланак: Списак музеја у Нишу

Народни музеј је основан 1933. и данас поседује око 40.000 експоната; значајне су археолошке колекције из праисторије и римски предмети из Медијане; у музеју су представљени и експонати из Средњег века и новијег доба. У оквиру музеја се може посетити колекција предмета везаних за живот и дело писца Стевана Сремца и песника Бранка Миљковића. Маја 2007, Народни музеј у Нишу је по први пут учествовао у међународној манифестацији Ноћ музеја.

Остали историјски музеји су: археолошка налазишта Наис и Медијана, брдо Чегар и Ћеле кула. Некадашњи Концентрациони логор Црвени Крст данас има меморијалну поставку.

Град Ниш има и Галерију савремене уметности, Галерију Синагога, Галерију 77, Галерију НКЦ и Павиљон у Тврђави.

Спорт

ФК Раднички, 1923. године

Главни чланак: Спорт у Нишу

У граду постоји преко 200 спортских клубова у преко 30 спортских грана, који окупљају преко 15.000 регистрованих спортиста. Најстарији фудбалски клуб у Нишу настао је 1918. године - ФК Синђелић, а најпознатији фудбалски куб је Раднички који је основан 1923. године, а коме су навијачи шездесетих година двадесетог века, због добре игре на домаћем терену, дали име „Реал са Нишаве“. ФК Цар Константин основан је 1932, а ОФК Ниш 1968. године. Једна од осам Окружних лига у Србији је Прва Нишка лига у којој учествује 16 клубова, превасходно из Ниша.

У другој половини 20. века био је изузетно популаран Боксерки клуб Раднички, који је основан 1947. године, да би шездесетих и седамдесетих година био један од најбољих боксерских клубова у СФРЈ. 1951. године био је првак Србије, 1952. осваја Боксерски куп НР Србије, затим 1955. постаје по трећи пут првак Србије и улази у Савезну боксерску лигу. Године 1956. осваја друго место у Првој савезној лиги. То исто ће поновити наредних година до 1960. године, а онда 1961. постаће шампион Југославије. У његовим редовима боксовали су државни репрезентативци, југословенски и балкански шампиони.

Најтрофејнији женски фудбалски клуб у СФР Југославији, СР Југославији, Србији и југоисточјној Европи је ЖФК Машинац, основан 1970. године и поседује свој стадион на Делијском Вису.

Спортски Центар Чаир располаже: Стадионом Чаир (1963), Халом Чаир (1974), затвореним базеном (1990), Леденом двораном (2007) и др. Стадион Чаир је највећи и најпознатији стадион у граду, капацитета 14.000 гледалаца. Хала Чаир је затворена спортска дворана, капацитета 4.000 места, у којој се одржавају рукометне, кошаркашке и одбојкашке утакмице.

Датотека:Niska-hala.jpg

Изгед будуће спортске арене у Нишу, чија изградња почиње 2010.

Ниш има дугогодишњу традицију добрих рукометашких клубова као што су РК Железничар и ЖРК Наиса. Поред тога значајну улогу у српском спорту имају и КК Ергоном и ВК Ниш, али и Атлетски клуб "Железничар", који је имао добре дугопругаше и маратонце.

Стрељачки клуб „Ниш 1881“ је српском, а раније и југословенском стрељаштву, подарио многе шампионе. Некад је то био Гроздановић, европски првак у гађању малокалибарском пушком, а данас је то Лидија Михајловић, званично други стрелац света у гађању МК пушком за 2009. годину, и победник Светског купа у граду Вукси, у Кини, октобра 2009. године. Иначе, седам пута проглашавана за спортисту године Ниша.

Ниш не заостаје ни у кајаку на брзим водама, има трофејни Кајакашки клуб „Гусар“, а у шаху има светског омладинског првака Славољуба Марјановића, велемајстора, као и велемајсторе Сузану Максимовић и Драгутина Шаховића (умро).

Прво организовано навијање у Нишу десило се 1962. године када је ФК Раднички ушао у Прву савезну лигу Југославије. Навијачка група Мераклије настала је 1989. године.

Медији

Дана 18. новембра 1944. године почињу да излазе Народне новине, најпре као недељник, а од 1971. године постају дневне. 21. фебруара 1945. године оснива се Радио Ниш, који постаје друга радио станица у Југославији и добија међународну фреквенцију. Од 1992. године у Нишу се оснива већи број ТВ и радио станица. Све оне су у приватном власништву осим Нишке телевизије која је власништво Града Ниша. Године 2009. Радио Ниш се гаси и постаје само дописништво Радио Београда.

Штампани медији

• Народне новине
• Акта медика медианис
• Нишки весник
• Слобода
• „Пресинг“ академски лист
• Братство (на бугарском)
• Српски југ
• Градина

Радио станице

• Банкер радио(98.3)
• Фаст радио (102.7)
• Сити радио (104.9)-ЛАЈВ(ААС+)
• Радио Блу ФМ- (103.1)
• Радио Ниш (99.5/101.9)
• Радио 5(105.5)
• Радио Нишава(104.0)
• Оксижен радио (91.6)
• Радио 13 (90.5)
• Нови Фер Плеј радио- (88.3)
• ИПП радио (88.8)
• Радио Бел Ами (95.6)
• Радио Бел Ами, Фолк Канал (98.7/100.7)
• Радио Чаир (99.9)
• Радио Севен (88.8)

Телевизијске станице

• Банкер ТВ
• ТВ 5
• Бел Ами ТВ
• ТВ Наис
• Глобал ТВ
• РТВ Нишава(на ромском)
• ТВ Чаир (на ромском)
• НТВ
• Арт ТВ
• Пулс ТВ
• Џамбо ТВ
• Коперникус ТВ
• Регионална Телевизија Зона

Архитектура

Кућа породице Стамболија

„Регулациони план вароши Ниш“ из 1878. године

Поглед са крова зграде у Ул. Бранка Крсмановића на Булевар Немањића. Архитектура с краја 20. века.

Више пута разаран у ратовима, град Ниш ипак има сачуваних историјских улица и грађевина. Архитектура из доба Османског царства је репрезентована у градској тврђави, саграђеној у периоду 1719 - 1723; у њеној унутрашњости постоје још старије грађевине, попут хамама из 15. века, који је данас претворен у ресторан, и Балибегове џамије, из периода 1521 - 1523, у којој је уметничка галерија . Из отоманског периода су и Казанџијско сокаче, где су многе куће из 17. века , кућа породице Стамболија (изградња започета 1875) карактеристична по балканском стилу .

Након ослобођења града 1878. налогом кнеза Милана Аустријанац Франц Винтер ради „Регулациони план вароши Ниш“. Тиме је постављена урбанистичка основа за развој града и његову модернизацију.

Крај 19. и почетак 20. века означио је наглу промену у архитектури, у добу младе српске државе. Овај период је карактеристичан по продору западних принципа у грађевинарству, стиловима неокласике и необарока, понекад измешаним у истој грађевини. С краја 19. века потиче зграда Бановине, изграђена 1886, у којој се данас налази Универзитет и зграда Народног музеја, саграђена 1894. Архитекура прве половине 20. века наставила је у истом архитектонском маниру, са административним грађевинама попут Градске скупштине, саграђене у периоду 1924-1926. Стил арт деко је коришћен у декорацији зграде Централне поште, као и на фасадама неких вила, попут оне трговца Андона Андоновића, из 1930.

ПЦ Горча у центру града - спој архитектонских стилова

Град Ниш има мало хомогених градских четврти. Тенденција је била да се модерне зграде подижу уз оне из претходних доба. Такав је случај са Тргом ослобођења, где су пословно-трговинске зграде од бетона, стакла и гвожђа испреплетене са старим градским ткивом. Примери за то су „Душанов базар“ у Душановој улици, трговински центар „Калча“ и трговински центар „Амбасадор“.

Ван центра града су изграђене модерне четврти у стилу индустријске архитектуре са краја 20. века.

Ниш је због разноврсности урбанистичких трагова у историји у урбанистичком и архитектонском изразу многоврстан и разнолик.

Верски објекти

Саборни храм

Главни чланци: Епархија нишка и Нишке џамије

Град Ниш има више цркава интегрисаних у градски архитектонски миље. Међу њима се истичу: црква Светог Николе, Саборни храм, црква Светог Пантелејмона. У селу Горњи Матејевац, код Ниша, налази се Латинска црква из 11. века, која спада у ретке очуване споменике из преднемањићког периода. У околини града се налазе бројни српски православни манастири.

Тренутно се у Хиландарском метоху, у Нишу, налази и Богословија Светог Кирила и Методија која је након 1999. године привремено пресељена из Призрена.

У самом центру града је католичка црква Пресветог срца Исусовог, саграђена 1885. а дограђивана 1925. и 1934. године, да би добила данашњи облик.

Ислам-агина џамија је подигнута пред ослобођење Ниша од Турака, 1870, на темељима старије џамије из 1720. године. У Тврђави се налази Бали-бегова џамија саграђена између 1521. и 1523. године, а у Шуматовачкој улици се налази тешко оштећена Хасан-бегова џамија из 1737. године.

Синагога у Нишу постоји још од 1695. године, а данашња зграда Нишке синагоге датира из 1925. године, изграђена на плацу некадашње Јеврејске општине, а обновљена 2003. године.

Значајни људи

Констанције III

Главни чланак: Знамените личности града Ниша

У Нишу је рођен низ људи значајних за историју овога града, али и за историју државе Србије - научници, државници, књижевници, уметници, политичари, војсковође... Ово је само део списка људи који су задужили овај град.

Рођени у Нишу

Статуа Стевана Сремца, ловца Калче и Калчиног пса Чапе

Биста Стевана Синђелића

• Константин Велики (272 — 337), римски цар, рођен у античком Наису (који се налазио на територији савременог града Ниша)
• Констанције III (? — 421), цар западног римског царства, рођен у античком Наису (који се налазио на територији савременог града Ниша)
• Тодор Станковић (1852 — 1925), угледна личност националне историје, учесник свих ратова Србије од 1876-1918. године. Национални радник, српски краљевски конзул у Приштини, Скопљу, Битољу и Солуну
• Светислав Милосављевић (1882 — 1960), бан Врбаске бановине и министар саобраћаја у Краљевини Југославији
• Драгиша Цветковић (1893 — 1969), градоначелник Ниша и премијер Краљевине Југославије
• Душан Радовић (1922 — 1986), новинар и писац
• Жика Миленковић (1928 — 2008), глумац
• Бранко Миљковић (1934 — 1961), један од најпознатијих српских песника друге половине 20. века
• Младен Недељковић Млађа (1936 — 2005), глумац
• Шабан Бајрамовић (1936 — 2008), међународно признати певач и композитор ромске музике
• Корнелије Ковач (1942), рок музичар и композитор
• Зоран Живковић Тута (1945), српски рукометаш, репрезентативац и тренер репрезентације Југославије
• Владимир Савчић Чоби (1948 — 2009), музичар и глумац
• Драган Пантелић (1951), српски фудбалер и репрезентативац Југославије
• Ненад Милосављевић (1954), рок музичар и оснивач Галије
• Биљана Крстић (1955), певач рок и народне музике и текстописац
• Зоран Живковић (1960), градоначелник Ниша и премијер Републике Србије
• Горан Шепа (1960), рок музичар и оснивач Кербера
• Зоран Ћирић (1962), писац
• Драган Стојковић Пикси (1965), српски фудбалер и репрезентативац (84 утакмице)
• Лидија Михајловић (1968), српска спортисткиња и репрезентативка Србије у стрељаштву
• Иван Миљковић (1979), српски одбојкаш и репрезентативац
• Никола Карабатић (1984), француски рукометаш и репрезентативац

Знамените личности које су део живота уградиле у историју Ниша

Велика плејада знаменитих личности Србије, тако присутна у свом времену, део свог животног пута, стварања и херојства уградила је у историју Ниша.

• Стеван Синђелић (1770 — 1809), војвода из Првог српског устанка; погинуо у бици на Чегру
• Јован Апел (? — 1907), индустријалац и оснивач прве пиваре у Нишу
• Владан Ђорђевић (1844 — 1930), лекар, књижевник и политичар, председник министарског савета (владе) и санитетски пуковник. Оснивач и први Управник Војне болнице у Нишу
• Стеван Сремац (1855 — 1906), српски писац, дошао у Ниш убрзо након ослобођења од отоманске власти; писао о животу старог Ниша (Ивкова слава, Зона Замфирова)
• Јеремија Живановић (1874 — 1940), књижевник, средњошколски професор, покретач часописа Градине и бан Моравске бановине
• Мира Ступица (1923) драмски уметник, на почетку каријере радила у Народном позоришту у Нишу
• Патријарх српски Иринеј (1930), дугогодишњи епископ нишки а од 2010. године 45. врховни поглавар Српске православне цркве
• Драган Холцер (1945), југословенски фудбалер и репрезентативац (52 утакмице)
• Градимир Миловановић (1948), математичар, дописни члан САНУ и редовни професор Електронског факултета у Нишу

Почасни грађани Града Ниша

Ово звање додељује Скупштина Града Ниша од 2000. године, досад га је добило шесторо странаца. Први пут је додељено Киријаки Панајотиди, грчкој хуманитарној радници која је током НАТО бомбардовања, а и после, доносила огромну хуманитарну помоћ, лекове и медицинску опрему деци и грађанима Ниша. Касније су ово звање добили Ханс Ола Урстад, бивши амбасадор Норвешке у Србији, и Димитрис Ксенителис, бивши конзул Грчке у Нишу. Јоана и Харалампије Анастасију, такође хуманитарни радници из Грчке, постали су 2008. године почасни грађани Ниша, јер су на свака четири месеца доносили новчану помоћ деци чији су очеви погинули у току бомбардовања Србије.

Списак почасних грађана:

• Шаблон:ЗД Киријаки Панајотиди, хуманитарна радница (2000)
• Шаблон:ЗД Димитрис Ксенителис, бивши грчки конзул у Нишу (2005)
• Шаблон:ЗД Ханс Ола Урстад, бивши амбасадор Краљевине Норвешке у Србији (2005)
• Шаблон:ЗД Харалампије Анастасију, радник хуманитарне организације „Бенџамин” (2007)
• Шаблон:ЗД Јоана Анастасију, радник хуманитарне организације „Бенџамин” (2007)
• Шаблон:ЗД Лихија Рамирез, шеф Канцеларије УН ХАБИТАТ-а у Београду и главни технички саветник на пројекту израде Стратегије развоја Града Ниша (2008)

Покренута је инцијатива да руски премијер Владимир Путин добије почасну титулу.

Међународна сарадња

Грчки конзулат

У Нишу су отворени конзулати Грчке, Бугарске и Мађарске, а отворени су:

• Шаблон:ЗД Грчка - 4. септембар 1998.
• Шаблон:ЗД Бугарска - 21. децембар 2006.
• Шаблон:ЗД Мађарска - 19. март 2009.

Отварањем грчког конзулата 4. септембра 1998. године представљало је прво дипломатско представништво ван Београда.

Ниш поседује 6 конзула, од чега су двојица странци, што га чини другим градом у Србији по броју дипломатског кора.

Списак почасних конзула:

Шаблон:ЗД Јоргос Псјахас Шаблон:ЗД Георгиј Јуруков Шаблон:ЗД Милоје Бранковић

Шаблон:ЗД Петар Бошњаковић Шаблон:ЗД Саша Миљковић Шаблон:ЗД Стела Јовановић

Културни центри Америке и Француске имају своје просторије у строгом центру града, а очекује се и отварање руског.

Град Ниш је члан организације за прекограничну сарадњу Србије-Бугарске-Македоније - Еврорегион Евробалкан. и прекограничну сарадњу Србије и Бугарске. Програм стратегије развоја Града Ниша финансира Влада Италије.

Побратимљени градови

Ниш је побратимљен са следећим градовима:

• Шаблон:ЗД Биршеба (Израел) — Протокол о братимљењу, 1990.
• Шаблон:ЗД Велико Трново (Бугарска) — Протокол о братимљењу, 1996.
• Шаблон:ЗД општина Глифада (Грчка) — Протокол о братимљењу, 1999.
• Шаблон:ЗД Кошице (Словачка) — Протокол о братимљењу, 2001.

• Шаблон:ЗД Курск (Русија) — Протокол о братимљењу, 2005.
• Шаблон:ЗД Једрене (Турска) — Протокол о братимљењу, 2007.
• Шаблон:ЗД Орхус (Данска) — Протокол о братимљењу, 2009.

Ниш је пријатељ са следећим градовима:

• Шаблон:ЗД општина Касандра (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1996.
• Шаблон:ЗД општина Спарта (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1996.
• Шаблон:ЗД општина Маруси (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1999.
• Шаблон:ЗД општина Алимос (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1999.

• Шаблон:ЗД Солун (Грчка) — Споразум о пријатељству, 2000.
• Шаблон:ЗД Колумбус (САД) — Споразум о пријатељству, 2000.
• Шаблон:ЗД Беч (Аустрија) — Споразум о пријатељству, 2004.
• Шаблон:ЗД Курск (Русија) — Споразум о пријатељству, 2005.

Ниш је сарађује са следећим градовима:

• Шаблон:ЗД општина Салтдал Комуне (Норвешка) — Споразум о сарадњи 1986, обновљена Писмом о намерама 2002.
• Шаблон:ЗД Бад Хомбург (Немачка) — пријатељска сарадња 1999, обновљени контакти 2010.
• Шаблон:ЗД Беч (Аустрија) — Споразум о сарадњи, 2004.
• Шаблон:ЗД Грац (Аустрија) — Споразум о сарадњи, 2004.
• Шаблон:ЗД Курск (Русија) — Споразум о сарадњи, 2006.
• Шаблон:ЗД Орхус (Данска) — Споразум о сарадњи, 2009.
• Шаблон:ЗД Љубљана (Словенија) — Споразум о сарадњи, 2010.
• Шаблон:ЗД Перник (Бугарска) — сарадња у оквиру пројекта за прекограничну сарадњу Србије и Бугарске

Најаве и инцијативе за братимљење и сарадњу:

• Шаблон:ЗД Бад Хомбург (Немачка) — Иницијатива за братимљење покренута 1999. са општином Нишком Бањом

— обнова контаката и инцијација за братимљење, 2010.

• Шаблон:ЗД општина Шентјур (Словенија) — Контакти, 2002.
• Шаблон:ЗД Крајова (Румунија) — Најава сарадње, 2008.
• Шаблон:ЗД Векшо (Шведска) — Писмо о намерама, 2009.
• Шаблон:ЗД Јермасаја (Кипар) — Најава братимљења, 2009

Галерија

• 
  Зграда старе хирургије Војне болнице
• 
  Пастеров завод
• 
  11. јануарска Награда града Ниша
• 
  Спомених умрлим од тифуса из 1918 у кругу Војне болнице
• 
  Ниш: Стара железничка колонија
• 
  Ниш: Градска управа зими
• 
  Ниш зими: Зграда "Швајцарија"
• 
  Ниш: Парк у Нишкој тврђави
• 
  Нишава и зграда Универзитета
• 
  Центар града у пролеће

Види још

• Списак улица Ниша
• Нишке општине
• Саобраћај у Нишу
• Универзитет у Нишу
• Важни датуми Ниша

Спољашње везе

• Званична презентација града Ниша
• Универзитет у Нишу
• Дом здравља Ниш
• Информативни веб портал Града Ниша
• Гис Града Ниша
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• НишКафе - Најбољи информативни портал града Ниша
• Регионална привредна комора Ниш
• Центар за женско предузетништво Регионалне привредне комора Ниш
• ЦРПП - Центар за развој психодраме и психотерапије Ниш
• План и водич града Ниша
• Интернет заједница Ниша
• Туристичка организација Ниша
• "Паркинг сервис" - Ниш
• Niška postmoderna arhitektura
• Narodni Univerzitet u Nišu
• Stari Niš na razglednicama i fotografijama 1878-1941
• MojNis Informativno Zabavni portal grada Niša
• Удружење грађана "Стари Ниш"
• Бизнис адресар града Ниша
• Отворени медиј удружења "Диференција-Ниш"
• Статут града Ниша