Град Пирот
Град Пирот | |
|---|---|
 Зграда начелства Пиротског округа | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Седиште | Пирот |
| Становништво | |
| — 2022. |  48.894 |
| — густина | 47.02/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 1.232 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Владан Васић (СНС) |
| Поштански број | 18300 |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
| Веб-сајт | www.pirot.rs |
Град Пирот је административна јединица у Пиротском округу у југоисточној Србији. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године на територији града је живело 49.894 становника[1] (према попису из 2011. било је 57.928 становника).[2] По подацима из 2004. град заузима површину од 1.232 km². Седиште града као и округа је градско насеље Пирот. Општина Пирот је 29. фебруара 2016. добила статус града.
Положај
[уреди | уреди извор]Град Пирот, по географском положају, (како је утврдио Јован Цвијић за пиротски крај), има главне особине централних области Балканског полуострва, јер се налази се на источно—југоисточној страни Моравске удолине меридијанског правца, у долини Нишаве, која као интегрална компонента значајне Моравско—нишавске—маричке удолине рашчлањује источну и југоисточну Србију.[3]
Географија
[уреди | уреди извор]
Град Пирот се у геоморфолошком погледу састоји из Пиротске котлине (13%) и планинског простора с долинама, терасама, странама и планинским долинама (87%).[4]
На простору града уочавају три рејона: планински најзаступљенији са 40%, и брдски и равничарски са по 30% укупне површине.
Пиротско поље чини плодна долина реке Нишаве, која се пружа са западне стране од села Блата и планине Белаве, а са југоистока све до села Сукова.
Пирот, као велики регионални центар, смештен је у ниској равници пиротског поља, у чијој близини се претежно налазе економски и бројчано најразвијенија насеља града Пирота. Јужно и југозападно од Пирота је Барје (Барије), део пиротског поља, крај који је у прошлости био влажан и мочваран. Са севера и истока Котлину затварају огранци Видлича и висораван Тепош, а с југа и запада висоравни у подножју Стола и између Стола и Белаве. Остали простор општине испуњен је масивима, висоравнима и долинама балканске планинске области.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Град Пирот поглед -
Тврђава Кале, град Пирот -
Град Пирот -
Пирот, поглед са брда Сарлах -
Пиротска тврђава - Момчилов град, Пирот -
Момчилов град 2015. године -
Споменик Светог пророка Илије у Пироту, 2016. -
Тврђава у Пироту, Србија 2015. (Момчилов Град) -
Споменик Светог Георгија у Пироту, 2016. -
Црква Св. Игњатија Богоносца, Велики Суводол, код Пирота. -
Хотел Пирот -
Еко-комплекс „Нишавска Долина”
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Миљана Радовановић, Антропогеографске основе СР Србије, ГЕМ, бр. 44, Београд, 1980, 14.
- ^ Јован Ћирић, Пирот, Социјалистичка Република Србија, III том, Београд 1985, 485.
- ^ Јован В.Ћирић, Насеља Горњег Понишавља и Лужнице, Пиротски зборник 8–9, 121.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Панајотовић, Томислав Г. (1982). Пирот кроз векове: историјски догађаји, записи, предања, сећања, људске судбине. Пирот: Слобода.
- Петровић, Светислав (1996). Историја града Пирота: грађа Светислава Петровића. Пирот: Хемикалс.
- Станковић, Стеван М. (1996). Пирот и околина: запис о завичају. Пирот: Слобода.
