Душан Бајевић
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Текст садржи флоскуле и жаргонске изразе. |
Душан "Душко" Бајевић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Принц с Неретве | ||
Датум рођења | 10. децембар 1948. | ||
Место рођења | Мостар, СФРЈ | ||
Позиција | нападач | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1966–1977 1977–1981 1981–1983 |
Вележ Мостар АЕК Атина Вележ Мостар |
277 (144) 106 (65) 45 (22) | |
Репрезентативна каријера** | |||
1970-1977 | Југославија | 37 (29) | |
Тренерска каријера | |||
1984–1998 1988–1996 1996–1999 2000–2002 2002–2004 2004–2005 2006–2007 2007–2008 2008–2010 2010–2012 2012 |
Вележ Мостар АЕК Атина Олимпијакос ПАОК АЕК Атина Олимпијакос Црвена звезда Арис Солун АЕК Атина Омонија Атромитос | ||
* Датум актуелизовања: 6. август 2014. ** Датум актуелизовања: 6. август 2014. |
Душан Бајевић (Мостар, 10. децембар 1948) је бивши југословенски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
Играчка каријера
Каријеру је започео у мостарском Вележу, код тренера Сулејмана Ребца за који је одиграо око 400 утакмица и постигао 170 голова. У Вележу је играо од 1967. до 1975. године, а онда прешао у грчки АЕК, са којим је освојио две титуле шампиона Грчке. У Вележ се вратио 1981. године и у овом клубу остао до краја каријере, 1983. године.
За репрезентацију је одиграо 37 утакмица и постигао 29 голова. Био је учесник Светског првенства у Немачкој 1974, а утакмици против Заира, коју је Југославија победила са 9:0, постигао је три гола. Држи рекорд по броју голова за репрезентацију Југославије у једној утакмици. У мечу против Венецуеле пет пута је затресао мрежу. Са 164 гола други је (иза Слободана Сантрача – 218 голова) на листи најбољих стрелаца југословенског фудбалског првенства свих времена. Најуспешнији је био у сезони 1969/70, када је Сантрачем поделио прво место на листи најбољих стрелаца сезоне, са 20 голова.
Тренерска каријера
Непосредно по завршетку играчке, почео је каријеру фудбалског тренера, у Вележу, с којим је 1986. године освојио Куп Југославије, тадашњи Куп маршала Тита. Вележ је у финалу победио загребачки Динамо са 3:1, а 1987. године играо је у финалу. У АЕК се, као тренер, вратио 1988. године и исте сезоне је са овим клубом освојио титулу првака Грчке, прву за АЕК после 10 година. АЕК је под Бајевићевим вођством првак Грчке био још три пута, узастопно (1992, 1993, 1994). Бајевић је 1997. постао тренер Олимпијакоса, с којим је исте сезоне освојио титулу првака Грчке, а 1999. „дуплу круну“, првенство и Куп. После Олимпијакоса кратко се задржао у солунском ПАОК-у, коме је донео Куп Грчке 2001. године. У АЕК се вратио 2002. Неки од навијача АЕК-а су га врло непријатно дочекали, јер нису заборавили Бајевићев прелазак у редове највећег ривала Олимпијакоса. Иако је са АЕК-ом поново постигао запажене резултате, између осталог и у Лиги шампиона, Бајевић је због великих притисака напустио клуб. Поново је сео на клупу Олимпијакоса, с којим је исте сезоне, са десет освојених бодова у групи, био надомак пласмана у другу рунду Лиге шампиона, али је зато „догурао“ до четврте рунде рунду Купа УЕФА.
У мају 2006. преузео је функцију шефа стручног штаба Црвене звезде,[1] са којом је освајио јесењу титулу са чак 14 бодова предности над Партизаном. За време утакмице са новосадском Војводином, 10. марта 2007, устао је и упутио се ка свлачионици, иако је до краја меча остало 20 минута. Док је одлазио пратили су га повици "Душане одлази". Сусрет је завршен резултатом 0:3.[2][3]