Вујадин Бошков
Вујадин Бошков | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 16. мај 1931. | ||
Место рођења | Бегеч, Краљевина Југославија | ||
Датум смрти | 27. април 2014.82 год.) ( | ||
Место смрти | Нови Сад, Србија | ||
Држављанство | СФРЈ | ||
Позиција | везни играч | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1946—1960 1961—1962 1962—1964 |
Војводина Сампдорија Јанг фелоус |
185 13 |
(15) (0) |
Репрезентативна каријера | |||
1951—1958 | Југославија | 57 | (0) |
Тренерска каријера | |||
1962—1964 1964—1971 1971—1973 1974—1976 1976—1978 1978—1979 1979—1982 1983—1984 1985—1986 1986—1992 1992—1993 1994—1996 1996—1997 1997—1998 1999 1999—2001 |
Јанг фелоус Војводина (директор) Југославија АДО Ден Хаг Фајенорд Сарагоcа Реал Мадрид Спортинг Хихон Асколи Сампдорија Рома Наполи Сервет Сампдорија Перуђа СР Југославија | ||
Вујадин Бошков (Бегеч, код Новог Сада, 16. мај 1931 — Нови Сад, 27. април 2014)[1] био је српски фудбалер и фудбалски тренер.
Играо је у везном реду. Као играч је одиграо 57 утакмица за југословенску репрезентацију. Највећи успех као тренер доживео је 1990. године када је освојио Куп победника купова са Сампдоријом. Дошао је до финала Купа европских шампиона 1981. са Реал Мадридом и 1992. са Сампдоријом. Осим тога је као тренер освојио првенство Југославије, првенство Шпаније, два пута шпански куп, једном првенство Италије и два пута италијански куп.
Спортски центар у Ветернику крај Новог Сада од 1996. носи његово име.[2]
Преминуо је 27. априла 2014. a сахрањен је три дана касније на гробљу у Бегечу код Новог Сада.[3]
Детињство
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Бегеч близу Новог Сада у Бунарској улици од оца Боје сеоског колара и мајке Марије. Вујадин је имао старијег брата који се звао Аца и који је био шест година старији од Вујадина, који је умро веома млад. Такође Вујадин има две млађе сестре сестру Верицу Веру и сестру Даницу Даду која је још жива. Вујадин је завршио трговачку академију.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Клупска
[уреди | уреди извор]Бошков је дрес Војводине носио 14 година. Још као 15-годишњак дебитовао је за клуб у коме се афирмисао. Открио га је тренер Бане Секулић. За пуних 14 сезона, све до 1960. године одиграо је чак 512 утакмица у дресу Војводине. Бошков је био у саставу тима који је играо прво финале националног купа у историји, 1951. године против Динама, био је члан екипе која је понела титулу вицешампиона Југославије, 1957. године, и исте године играла финале Средњоевропског купа против Вашаша.
После деценију и по играња у Новом Саду, Бошков се 1961. године преселио у редове италијанске Сампдорије за коју ће остати дуго везан и по завршетку фудбалске каријере. У Ђенови је остао само једну сезону, јер је 1962. прихватио понуду да буде играч и тренер у швајцарској екипи Јанг фелоус из Цириха, у којој је 1964. окончао играчку каријеру.
Репрезентативна
[уреди | уреди извор]Бошков је имао сјајну каријеру у дресу репрезентације Југославије, за коју је од 1951. до 1958. године одиграо 57 утакмица. Од тога, забележио је чак 37 узастопних наступа.
За плаве је дебитовао 24. јуна 1951. године у Београду у победи над Швајцарцима у ревијалном дуелу 7:3 (6:1), а опростио се 19. јуна 1958. у поразу од Немаца у Малмеу 0:2, на Светском првенству у Шведској.
Највећи успех забележио је на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију, као узданица чувеног тима који је освојио сребрну медаљу.
Бошков је са плавима учествовао два пута на Светском првенству у Швајцарској, 1954. године и на наредном, 1958. у Шведској.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Бошков се 1964. вратио у Војводину са којом је у седам успешних година освојио првенство Југославије у сезони 1965/66.
После седам година проведених у Војводини, три године је водио репрезентацију Југославије, до октобра 1973. и ремија без голова са Шпанијом у Загребу. Ипак, плави су се пласирали на „Велтмајстершафт” у Минхен победама над Грчком и чувеним голом Каталинског у „мајсторици” са Шпанцима.
Инострану тренерску каријеру Бошков је почео у Ден Хагу, 1973, с којим је две године касније освојио Куп Холандије. Водио је Фајенорд две године, а затим је прешао у Шпанију, где је сјајним резултатима водио Сарагоcу и тако се препоручио за Реал Мадрид. Са „краљевским клубом” 1980. освојио је „дуплу круну”, и стигао до финала Купа европских шампиона, у којем је изгубио од Ливерпула (0:1). Од Реала се опростио 1982. када је поново освојио „Куп краља” и две године водио Спортинг из Хихона.
Из Шпаније се преселио у Италију, где је 1986. увео Асколи у елиту, а затим је преузео клуб из његових играчких дана, Сампдорију, са којом је освојио италијански куп 1988. и 1989. године, а у финалу Купа победника купова изгубио од Барселоне. Ипак, 1990. Вујке води Сампдорију ка пехару освајача Купа победника купова, а 1991. године Ђеновљане до прве и засада једине титуле првака Италије у историји. Сампдорија је 1992. играла финале Купа европских шампиона, али је опет наишла на Барселону.
Бошкова је пут затим одвео у Рому, са којом је догурао до финала Купа 1993, а затим следе две године на клупи Наполија и сезона у швајцарском Сервету, поново Сампдорији и коначно у Перуђи. Тренерску каријеру Бошков је завршио као селектор СР Југославије, успевши да одведе репрезентацију на Европско првенство 2000. у Белгији и Холандији, на које се наш државни тим пласирао после незаборавних мечева против Хрватске. Бошков је 2001. проглашен за почасног селектора СР Југославије.
У фебруару 2022. године, постхумно је примљен у Кућу славних Калча, по одлуци водећих људи италијанских медија.[4]
Тренерски успеси
[уреди | уреди извор]Војводина
[уреди | уреди извор]Ден Хаг
[уреди | уреди извор]- Куп Холандије (1): 1974/75.
Реал Мадрид
[уреди | уреди извор]- Првенство Шпаније (1): 1979/80.
- Куп Шпаније (2): 1979/80, 1981/82.
Асколи
[уреди | уреди извор]- Серија Б (1): 1985/86.
Сампдорија
[уреди | уреди извор]- Куп победника купова (1): 1989/90.
- Серија А (1): 1990/91.
- Куп Италије (2): 1987/88, 1988/89.
- Суперкуп Италије (1): 1991.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Blic Sport | Preminuo legendarni Vujadin Boškov
- ^ „Arhitekta Voše, Sampdorija je on, Toti mu je zahvalan”. sportklub.rs. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Сахрањен Вујадин Бошков (Б92, 30. април 2014)
- ^ „Vujadin Boškov u Kući slavnih”. b92.net. Приступљено 27. 2. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Вујадин Бошков на сајту Olympedia.org
- Вујадин Бошков на сајту reprezentacija.rs
- РТС: Опроштај од легенде: Сахрањен Вујадин Бошков
- Рођени 1931.
- Умрли 2014.
- Спортисти из Новог Сада
- Српски фудбалери
- Српски фудбалски тренери
- Југословенски фудбалери
- Фудбалери Војводине
- Фудбалери Сампдорије
- Фудбалери Јанг бојса
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1952.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1952.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1952.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Југославију
- Тренери ФК Војводина
- Тренери ФК Ден Хаг
- Тренери ФК Фајенорд
- Тренери ФК Реал Сарагоса
- Тренери ФК Реал Мадрид
- Тренери ФК Спортинг Хихон
- Тренери ФК Асколи
- Тренери ФК Сампдорија
- Тренери ФК Рома
- Тренери ФК Наполи
- Тренери ФК Сервет
- Тренери ФК Перуђа
- Селектори фудбалске репрезентације Југославије
- Селектори фудбалске репрезентације Србије и Црне Горе
- Фудбалери на Светском првенству 1954.
- Фудбалери на Светском првенству 1958.
- Селектори на Европском првенству у фудбалу 2000.
- Крилни играчи у фудбалу