Дневни лептир

Дневни лептир; Временски распон: Палеоцен-садашњост, 56–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Vanessa tameamea
	Papilio machaon
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Подред:	Rhopalocera
Натпородице и породице
	Hedyloidea: Hedylidae; ; Hesperioidea: Hesperiidae; ; Papilionoidea: Papilionidae; Pieridae; Nymphalidae; Lycaenidae; Riodinidae; ;

Дневни лептир (лат. Rhopalocera) је кладус инсеката из реда лептира (лат. Lepidoptera).

Лептири су често полиморфни, а многе врсте користе камуфлажу, мимикрију и апосематизам да би избегле своје грабљивице.^[2] Неки, попут монарха и насликане даме, мигрирају на велике удаљености. Многе лептире нападају паразити или паразитоиди, укључујући осе, протозое, муве и друге бескичмењаке, или су плен других организама. Неке врсте су штеточине јер у својим ларвалним фазама могу оштетити домаће усеве или дрвеће; друге врсте су агенси опрашивања неких биљака. Ларве неколико лептира (нпр. жетелаца) једу штетне инсекте, а неки су предатори мрава, док други живе као мутуалисти у заједници са мравима. У културном смислу, лептири су популаран мотив у ликовној и књижевној уметности. Смитсонијан институт каже да су „лептири сигурно једно од најпривлачнијих створења у природи“.^[3]

Палеонтологија

Најранији фосили Lepidoptera датирају на граници тријаса и јуре, од пре око 200 милиона година.^[4]^[5]^[6] Лептири су еволуирали од мољаца, те док су лептири монофилетски (формирају једну кладу), мољци нису. Најстарији познати лептир је Protocoeliades kristenseni из палеоценске формације Фур у Данској, стар око 55 милиона година, који припада породици Hesperiidae (скипери).^[7] Процене молекуларног сата сугеришу да су лептири настали негде средином креде, али су се значајно променили током кенозоика.^[8] Најстарији амерички лептир је касноеоценска Prodryas persephone из фосилних наслага Флорисант,^[9]^[10] стар око 34 милиона година.^[11]

Фосили лептира
Prodryas persephone, лептир из касног еоцена из фосилних лежишта Флорисан, гравура из 1887.
Lithopsyche antiqua, лептир из раног олигоцена из лапора Бембриџ, острво Вајт, гравура из 1889.

Распрострањеност

Дневни лептири насељавају цели свет изузев Антарктика, а постоји око 18.500 врста.^[12] Од тога, 775 насељава Неарктик; 7.700 Неотропе; 1.575 Палеоарктик (Европа, Азија, Хималаји и северна Африка); 3.650 Афротропе (јужна Африка и Мадагаскар); а 4.800 насељава Далеки исток и Аустралију и Океанију.^[12]

Таксономија и филогенија

Традиционално, су дневни лептири дељени у натпородице Papilionoidea, скелари (Hesperioidea) и амерички мољци-лептири (Hedyloidea). Филогенетичка анализа указује да је традиционална натпородица Papilionoidea парафилетска у односу на друге две групе, тако да би обе требало да буду укључене у Papilionoidea, па би натпородица Papilionoidea и клада Rhopalocera били синоними.^[13]^[14]

Стадијуми у животном циклусу

Постоје 4 стадијума у животном циклусу дневних лептира: јаје, ларва (гусеница), лутка (лат. chrysalis) и адулт (одрастао лептир). Јаја се полажу појединачно или у групама на листове биљке хранитељке.^[15] Када младе гусенице еклодирају, започињу циклусе храњења и пресвлачења. По достизању одговарајуће величине и испуњењу других услова, гусенице престају са храњењем, проналазе место за улуткавање и умирују се. Време које лептир проведе у стадијуму лутке зависи од врсте и финих параметара спољашњих услова. Читав процес метаморфозе стоји под строгом хормонском регулацијом. Број генерација годишње варира у зависности од врсте и географског подручја.^[16]^[17]

Референце

^ Напомена: могуће је да породица Hesperiidae не чини посебну потпородицу Hesperioidea већ да је део потпородице Papilionoidea.
^ McClure, Melanie; Clerc, Corentin; Desbois, Charlotte; Meichanetzoglou, Aimilia; Cau, Marion; Bastin-Héline, Lucie; Bacigalupo, Javier; Houssin, Céline; Pinna, Charline; Nay, Bastien; Llaurens, Violaine (2019-04-24). „Why has transparency evolved in aposematic butterflies? Insights from the largest radiation of aposematic butterflies, the Ithomiini”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 286 (1901). ISSN 0962-8452. PMC 6501930 . PMID 30991931. doi:10.1098/rspb.2018.2769.
^ „Benefits of Insects to Humans”. Smithsonian Institution (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-24.
^ Eldijk, Timo J. B. van; Wappler, Torsten; Strother, Paul K.; Weijst, Carolien M. H. van der; Rajaei, Hossein; Visscher, Henk; Schootbrugge, Bas van de (2018-01-01). „A Triassic-Jurassic window into the evolution of Lepidoptera”. Science Advances (на језику: енглески). 4 (1): e1701568. Bibcode:2018SciA....4.1568V. ISSN 2375-2548. PMC 5770165 . PMID 29349295. doi:10.1126/sciadv.1701568.
^ Grimaldi, David A.; Engel, Michael S. (2005). Evolution of the Insects. Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-82149-0.
^ Davies, Hazel; Butler, Carol A. (2008). Do Butterflies Bite?. Rutgers University Press. стр. 48. ISBN 978-0-8135-4268-3.
^ De Jong, Rienk (2016-08-09). „Reconstructing a 55-million-year-old butterfly (Lepidoptera: Hesperiidae)”. European Journal of Entomology. 113: 423—428. doi:10.14411/eje.2016.055. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021.
^ Chazot, Nicolas; Wahlberg, Niklas; Freitas, André Victor Lucci; Mitter, Charles; Labandeira, Conrad; Sohn, Jae-Cheon; Sahoo, Ranjit Kumar; Seraphim, Noemy; de Jong, Rienk; Heikkilä, Maria (2019-02-25). „Priors and Posteriors in Bayesian Timing of Divergence Analyses: The Age of Butterflies Revisited”. Systematic Biology. 68 (5): 797—813. ISSN 1063-5157. PMC 6893297 . PMID 30690622. doi:10.1093/sysbio/syz002. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021.
^ Meyer, Herbert William; Smith, Dena M . (2008). Paleontology of the Upper Eocene Florissant Formation, Colorado. Geological Society of America. стр. 6. ISBN 978-0-8137-2435-5. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2016.
^ „Lepidoptera – Latest Classification”. Discoveries in Natural History & Exploration. University of California. Архивирано из оригинала 7. 4. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2011.
^ McIntosh, W. C.; et al. (1992). „Calibration of the Latest Eocene-Oligocene geomagnetic Polarity Time Scale Using 40Ar/39Ar Dated Ignimbrites”. Geology. 20 (5): 459—463. Bibcode:1992Geo....20..459M. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0459:cotleo>2.3.co;2.
^ ^а ^б Williams, Ernest; Adams, James; Snyder, John. „Frequently Asked Questions”. The Lepidopterists' Society. Архивирано из оригинала 13. 5. 2015. г. Приступљено 9. 9. 2015.
^ Heikkilä, M.; Kaila, L.; Mutanen, M.; Peña, C.; Wahlberg, N. (2012). „Cretaceous Origin and Repeated Tertiary Diversification of the Redefined Butterflies”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 279 (1731): 1093—1099. PMC 3267136 . PMID 21920981. doi:10.1098/rspb.2011.1430.
^ Kawahara, A. Y.; Breinholt, J. W. (2014). „Phylogenomics Provides Strong Evidence for Relationships of Butterflies And Moths”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 281 (1788): 20140970. PMC 4083801 . PMID 24966318. doi:10.1098/rspb.2014.0970.
^ Lindestad, Olle; Wheat, Christopher W.; Nylin, Sören; Gotthard, Karl (2019). „Local adaptation of photoperiodic plasticity maintains life cycle variation within latitudes in a butterfly”. Ecology (на језику: енглески). 100 (1): e02550. ISSN 1939-9170. doi:10.1002/ecy.2550.
^ Pullin, Andrew S. (1986). „Effect of photoperiod and temperature on the life-cycle of different populations of the peacock butterfly Inachis io”. Entomologia Experimentalis et Applicata (на језику: енглески). 41 (3): 237—242. ISSN 1570-7458. doi:10.1111/j.1570-7458.1986.tb00534.x.
^ Weibull, Ann-Christin; Bengtsson, Jan; Nohlgren, Eva (2000). „Diversity of butterflies in the agricultural landscape: the role of farming system and landscape heterogeneity”. Ecography (на језику: енглески). 23 (6): 743—750. ISSN 1600-0587. doi:10.1111/j.1600-0587.2000.tb00317.x.

Литература

Lamas, Gerardo (1990). „An Annotated List of Lepidopterological Journals” (PDF). Journal of Research on the Lepidoptera. 29 (1–2): 92—104. S2CID 108756448. doi:10.5962/p.266621. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 8. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2012.
Powell, Jerry A. (2009). „Lepidoptera”. Ур.: Resh, Vincent H.; Cardé, Ring T. Encyclopedia of Insects (2 (illustrated) изд.). Academic Press. стр. 557—587. ISBN 978-0-12-374144-8. Приступљено 14. 11. 2010.
van Eldijk, Timo J. B.; Wappler, Torsten; Strother, Paul K.; van der Weijst, Carolien M. H.; Rajaei, Hossein; Visscher, Henk; van de Schootbrugge, Bas (10. 1. 2018). „A Triassic-Jurassic window into the evolution of Lepidoptera”. Science Advances. 4 (1): e1701568. Bibcode:2018SciA....4E1568V. PMC 5770165 . PMID 29349295. doi:10.1126/sciadv.1701568.
Wolfram Mey; Wilfried Wichard; Patrick Müller; Bo Wang (2017). „The blueprint of the Amphiesmenoptera – Tarachoptera, a new order of insects from Burmese amber (Insecta, Amphiesmenoptera)”. Fossil Record. 20 (2): 129—145. doi:10.5194/fr-20-129-2017 .
Scoble, Malcolm J. (септембар 1995). „2”. The Lepidoptera: Form, Function and Diversity (1 изд.). Oxford University: Oxford University Press. стр. 4—5. ISBN 978-0-19-854952-9.

Спољашње везе

Papilionoidea on the Tree of Life Архивирано 11 децембар 2008 на сајту Wayback Machine
Butterfly species and observations on iNaturalist
Butterflies of Serbia Leptiri Srbije - Milan Đurić
European Butterflies and Moths European Butterflies and Moths by Christopher Jonko
Reference quality large format photographs, common butterflies of North America
Online insect museum - Visit online insect museum. Nice gallery of butterflies, including rare Agrias, Morpho, Prepona. Also unique bilateral gynandomorph, etc!
Butterflies of North America
Butterfly Conservation
Butterflies of Southern India Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2008)
UK Moths^{[мртва веза]}
Butterflies and Moths in the Netherlands
Moths and butterflies of Europe en North Africa
Tree Of Life
Butterflies of Singapore Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2006)
"Butterflies equipped with tracker devices" by Tim Radford, The Guardian, April 6, 2005
Wiktionary's butterfly page, with loads of funny-sounding translations
Shell butterfaly explorer
Macro Photography - Images of Butterflies Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2005)
Butterflies photos
Rhopalocera at insectoid.info

[1] Напомена: могуће је да породица Hesperiidae не чини посебну потпородицу Hesperioidea већ да је део потпородице Papilionoidea.

[2] McClure, Melanie; Clerc, Corentin; Desbois, Charlotte; Meichanetzoglou, Aimilia; Cau, Marion; Bastin-Héline, Lucie; Bacigalupo, Javier; Houssin, Céline; Pinna, Charline; Nay, Bastien; Llaurens, Violaine (2019-04-24). „Why has transparency evolved in aposematic butterflies? Insights from the largest radiation of aposematic butterflies, the Ithomiini”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 286 (1901). ISSN 0962-8452. PMC 6501930 . PMID 30991931. doi:10.1098/rspb.2018.2769.

[3] „Benefits of Insects to Humans”. Smithsonian Institution (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-24.

[4] Eldijk, Timo J. B. van; Wappler, Torsten; Strother, Paul K.; Weijst, Carolien M. H. van der; Rajaei, Hossein; Visscher, Henk; Schootbrugge, Bas van de (2018-01-01). „A Triassic-Jurassic window into the evolution of Lepidoptera”. Science Advances (на језику: енглески). 4 (1): e1701568. Bibcode:2018SciA....4.1568V. ISSN 2375-2548. PMC 5770165 . PMID 29349295. doi:10.1126/sciadv.1701568.

[GrimaldiEngel2005-5] Grimaldi, David A.; Engel, Michael S. (2005). Evolution of the Insects. Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-82149-0.

[DaviesButler2008-6] Davies, Hazel; Butler, Carol A. (2008). Do Butterflies Bite?. Rutgers University Press. стр. 48. ISBN 978-0-8135-4268-3.

[7] De Jong, Rienk (2016-08-09). „Reconstructing a 55-million-year-old butterfly (Lepidoptera: Hesperiidae)”. European Journal of Entomology. 113: 423—428. doi:10.14411/eje.2016.055. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021.

[8] Chazot, Nicolas; Wahlberg, Niklas; Freitas, André Victor Lucci; Mitter, Charles; Labandeira, Conrad; Sohn, Jae-Cheon; Sahoo, Ranjit Kumar; Seraphim, Noemy; de Jong, Rienk; Heikkilä, Maria (2019-02-25). „Priors and Posteriors in Bayesian Timing of Divergence Analyses: The Age of Butterflies Revisited”. Systematic Biology. 68 (5): 797—813. ISSN 1063-5157. PMC 6893297 . PMID 30690622. doi:10.1093/sysbio/syz002. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021.

[MeyerSmith2008-9] Meyer, Herbert William; Smith, Dena M . (2008). Paleontology of the Upper Eocene Florissant Formation, Colorado. Geological Society of America. стр. 6. ISBN 978-0-8137-2435-5. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2016.

[10] „Lepidoptera – Latest Classification”. Discoveries in Natural History & Exploration. University of California. Архивирано из оригинала 7. 4. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2011.

[11] McIntosh, W. C.; et al. (1992). „Calibration of the Latest Eocene-Oligocene geomagnetic Polarity Time Scale Using 40Ar/39Ar Dated Ignimbrites”. Geology. 20 (5): 459—463. Bibcode:1992Geo....20..459M. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0459:cotleo>2.3.co;2.

[FAQlepsoc-12] а ^б Williams, Ernest; Adams, James; Snyder, John. „Frequently Asked Questions”. The Lepidopterists' Society. Архивирано из оригинала 13. 5. 2015. г. Приступљено 9. 9. 2015.

[13] Heikkilä, M.; Kaila, L.; Mutanen, M.; Peña, C.; Wahlberg, N. (2012). „Cretaceous Origin and Repeated Tertiary Diversification of the Redefined Butterflies”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 279 (1731): 1093—1099. PMC 3267136 . PMID 21920981. doi:10.1098/rspb.2011.1430.

[14] Kawahara, A. Y.; Breinholt, J. W. (2014). „Phylogenomics Provides Strong Evidence for Relationships of Butterflies And Moths”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 281 (1788): 20140970. PMC 4083801 . PMID 24966318. doi:10.1098/rspb.2014.0970.

[15] Lindestad, Olle; Wheat, Christopher W.; Nylin, Sören; Gotthard, Karl (2019). „Local adaptation of photoperiodic plasticity maintains life cycle variation within latitudes in a butterfly”. Ecology (на језику: енглески). 100 (1): e02550. ISSN 1939-9170. doi:10.1002/ecy.2550.

[16] Pullin, Andrew S. (1986). „Effect of photoperiod and temperature on the life-cycle of different populations of the peacock butterfly Inachis io”. Entomologia Experimentalis et Applicata (на језику: енглески). 41 (3): 237—242. ISSN 1570-7458. doi:10.1111/j.1570-7458.1986.tb00534.x.

[17] Weibull, Ann-Christin; Bengtsson, Jan; Nohlgren, Eva (2000). „Diversity of butterflies in the agricultural landscape: the role of farming system and landscape heterogeneity”. Ecography (на језику: енглески). 23 (6): 743—750. ISSN 1600-0587. doi:10.1111/j.1600-0587.2000.tb00317.x.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]