Пређи на садржај

Дневни лептир

С Википедије, слободне енциклопедије

Дневни лептир
Временски распон: Палеоцен-садашњост, 56–0 Ma
Vanessa tameamea
Papilio machaon
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Lepidoptera
Подред: Rhopalocera
Натпородице и породице

Дневни лептир (лат. Rhopalocera) је кладус инсеката из реда лептира (лат. Lepidoptera).

Лептири су често полиморфни, а многе врсте користе камуфлажу, мимикрију и апосематизам да би избегле своје грабљивице.[2] Неки, попут монарха и насликане даме, мигрирају на велике удаљености. Многе лептире нападају паразити или паразитоиди, укључујући осе, протозое, муве и друге бескичмењаке, или су плен других организама. Неке врсте су штеточине јер у својим ларвалним фазама могу оштетити домаће усеве или дрвеће; друге врсте су агенси опрашивања неких биљака. Ларве неколико лептира (нпр. жетелаца) једу штетне инсекте, а неки су предатори мрава, док други живе као мутуалисти у заједници са мравима. У културном смислу, лептири су популаран мотив у ликовној и књижевној уметности. Смитсонијан институт каже да су „лептири сигурно једно од најпривлачнијих створења у природи“.[3]

Палеонтологија

[уреди | уреди извор]

Најранији фосили Lepidoptera датирају на граници тријаса и јуре, од пре око 200 милиона година.[4][5][6] Лептири су еволуирали од мољаца, те док су лептири монофилетски (формирају једну кладу), мољци нису. Најстарији познати лептир је Protocoeliades kristenseni из палеоценске формације Фур у Данској, стар око 55 милиона година, који припада породици Hesperiidae (скипери).[7] Процене молекуларног сата сугеришу да су лептири настали негде средином креде, али су се значајно променили током кенозоика.[8] Најстарији амерички лептир је касноеоценска Prodryas persephone из фосилних наслага Флорисант,[9][10] стар око 34 милиона година.[11]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]
Мужјак лимуновца (Gonepteryx rhamni) у лету

Дневни лептири насељавају цели свет изузев Антарктика, а постоји око 18.500 врста.[12] Од тога, 775 насељава Неарктик; 7.700 Неотропе; 1.575 Палеоарктик (Европа, Азија, Хималаји и северна Африка); 3.650 Афротропе (јужна Африка и Мадагаскар); а 4.800 насељава Далеки исток и Аустралију и Океанију.[12]

Таксономија и филогенија

[уреди | уреди извор]

Традиционално, су дневни лептири дељени у натпородице Papilionoidea, скелари (Hesperioidea) и амерички мољци-лептири (Hedyloidea). Филогенетичка анализа указује да је традиционална натпородица Papilionoidea парафилетска у односу на друге две групе, тако да би обе требало да буду укључене у Papilionoidea, па би натпородица Papilionoidea и клада Rhopalocera били синоними.[13][14]

Стадијуми у животном циклусу

[уреди | уреди извор]

Постоје 4 стадијума у животном циклусу дневних лептира: јаје, ларва (гусеница), лутка (лат. chrysalis) и адулт (одрастао лептир). Јаја се полажу појединачно или у групама на листове биљке хранитељке.[15] Када младе гусенице еклодирају, започињу циклусе храњења и пресвлачења. По достизању одговарајуће величине и испуњењу других услова, гусенице престају са храњењем, проналазе место за улуткавање и умирују се. Време које лептир проведе у стадијуму лутке зависи од врсте и финих параметара спољашњих услова. Читав процес метаморфозе стоји под строгом хормонском регулацијом. Број генерација годишње варира у зависности од врсте и географског подручја.[16][17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Напомена: могуће је да породица Hesperiidae не чини посебну потпородицу Hesperioidea већ да је део потпородице Papilionoidea.
  2. ^ McClure, Melanie; Clerc, Corentin; Desbois, Charlotte; Meichanetzoglou, Aimilia; Cau, Marion; Bastin-Héline, Lucie; Bacigalupo, Javier; Houssin, Céline; Pinna, Charline; Nay, Bastien; Llaurens, Violaine (2019-04-24). „Why has transparency evolved in aposematic butterflies? Insights from the largest radiation of aposematic butterflies, the Ithomiini”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 286 (1901). ISSN 0962-8452. PMC 6501930Слободан приступ. PMID 30991931. doi:10.1098/rspb.2018.2769. 
  3. ^ „Benefits of Insects to Humans”. Smithsonian Institution (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-24. 
  4. ^ Eldijk, Timo J. B. van; Wappler, Torsten; Strother, Paul K.; Weijst, Carolien M. H. van der; Rajaei, Hossein; Visscher, Henk; Schootbrugge, Bas van de (2018-01-01). „A Triassic-Jurassic window into the evolution of Lepidoptera”. Science Advances (на језику: енглески). 4 (1): e1701568. Bibcode:2018SciA....4.1568V. ISSN 2375-2548. PMC 5770165Слободан приступ. PMID 29349295. doi:10.1126/sciadv.1701568. 
  5. ^ Grimaldi, David A.; Engel, Michael S. (2005). Evolution of the Insects. Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-82149-0. 
  6. ^ Davies, Hazel; Butler, Carol A. (2008). Do Butterflies Bite?. Rutgers University Press. стр. 48. ISBN 978-0-8135-4268-3. 
  7. ^ De Jong, Rienk (2016-08-09). „Reconstructing a 55-million-year-old butterfly (Lepidoptera: Hesperiidae)”. European Journal of Entomology. 113: 423—428. doi:10.14411/eje.2016.055. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021. 
  8. ^ Chazot, Nicolas; Wahlberg, Niklas; Freitas, André Victor Lucci; Mitter, Charles; Labandeira, Conrad; Sohn, Jae-Cheon; Sahoo, Ranjit Kumar; Seraphim, Noemy; de Jong, Rienk; Heikkilä, Maria (2019-02-25). „Priors and Posteriors in Bayesian Timing of Divergence Analyses: The Age of Butterflies Revisited”. Systematic Biology. 68 (5): 797—813. ISSN 1063-5157. PMC 6893297Слободан приступ. PMID 30690622. doi:10.1093/sysbio/syz002. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 9. 7. 2021. 
  9. ^ Meyer, Herbert William; Smith, Dena M . (2008). Paleontology of the Upper Eocene Florissant Formation, Colorado. Geological Society of America. стр. 6. ISBN 978-0-8137-2435-5. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2016. 
  10. ^ „Lepidoptera – Latest Classification”. Discoveries in Natural History & Exploration. University of California. Архивирано из оригинала 7. 4. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2011. 
  11. ^ McIntosh, W. C.; et al. (1992). „Calibration of the Latest Eocene-Oligocene geomagnetic Polarity Time Scale Using 40Ar/39Ar Dated Ignimbrites”. Geology. 20 (5): 459—463. Bibcode:1992Geo....20..459M. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0459:cotleo>2.3.co;2. 
  12. ^ а б Williams, Ernest; Adams, James; Snyder, John. „Frequently Asked Questions”. The Lepidopterists' Society. Архивирано из оригинала 13. 5. 2015. г. Приступљено 9. 9. 2015. 
  13. ^ Heikkilä, M.; Kaila, L.; Mutanen, M.; Peña, C.; Wahlberg, N. (2012). „Cretaceous Origin and Repeated Tertiary Diversification of the Redefined Butterflies”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 279 (1731): 1093—1099. PMC 3267136Слободан приступ. PMID 21920981. doi:10.1098/rspb.2011.1430. 
  14. ^ Kawahara, A. Y.; Breinholt, J. W. (2014). „Phylogenomics Provides Strong Evidence for Relationships of Butterflies And Moths”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 281 (1788): 20140970. PMC 4083801Слободан приступ. PMID 24966318. doi:10.1098/rspb.2014.0970. 
  15. ^ Lindestad, Olle; Wheat, Christopher W.; Nylin, Sören; Gotthard, Karl (2019). „Local adaptation of photoperiodic plasticity maintains life cycle variation within latitudes in a butterfly”. Ecology (на језику: енглески). 100 (1): e02550. ISSN 1939-9170. doi:10.1002/ecy.2550. 
  16. ^ Pullin, Andrew S. (1986). „Effect of photoperiod and temperature on the life-cycle of different populations of the peacock butterfly Inachis io”. Entomologia Experimentalis et Applicata (на језику: енглески). 41 (3): 237—242. ISSN 1570-7458. doi:10.1111/j.1570-7458.1986.tb00534.x. 
  17. ^ Weibull, Ann-Christin; Bengtsson, Jan; Nohlgren, Eva (2000). „Diversity of butterflies in the agricultural landscape: the role of farming system and landscape heterogeneity”. Ecography (на језику: енглески). 23 (6): 743—750. ISSN 1600-0587. doi:10.1111/j.1600-0587.2000.tb00317.x. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]