Јован Комнин (доместик схола)
| Јован Комнин | |
|---|---|
 Печат Јована Комнина као куропалата и доместика схоле | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1015. |
| Место рођења | Византијско царство |
| Датум смрти | 12. јул 1067. (51/52 год.) |
| Место смрти | Манастир Христа Филантропа, Византијско царство |
| Гроб | Манастир Христа Филантропа |
| Породица | |
| Супружник | Ана Даласина |
| Потомство | осморо деце (види доле) укључујући и Алексија Комнина |
| Родитељи | Манојло Еротик Комнин |
| Династија | Комнин |
| доместик схола | |
| Период | 1057-1059 |
| Претходник | Theodore |
| Наследник | Philaretos Brachamios |
Јован Комнин (грчки: Ιωαννης Κομνηνος; око 1015 - 12. јул 1067) је био византијски аристократа и војсковођа. Млађи је брат византијског цара Исака I Комнина. Служио је као доместик схола током Исакове краткотрајне владавине (1057—1059). Након абдикације свога брата, Јован се повукао из јавног живота. До своје смрти није се мешао у политику државе. Јован је био отац византијског цара Алексија I Комнина (1081-1118). Алексијева династија владаће Византијским царством од 1081. до 1185. године и Трапезунтским царством од 1204. до 1461. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јован је рођен око 1015. године као млађи син патрикија Манојла Комнина, војсковође Василија II Бугароубице (976-1025)[1][2]. У изворима се први пут спомиње 1057. године, када је његов старији брат Исак I Комнин, на челу групе генерала, подигао побуну против цара Михаила VI (1056-1057) и натерао га да абдицира. У време побуне Јован је био на положају дуке, али је након победе свога брата уздигнут у ранг куропалата и постављен као доместик схола Запада[3]. Ништа се не зна о активности Јована Комнина током братовљеве владавине, иако Нићифор Вријеније, који је био ожењен Јовановог унуком, ћерком Алексија I, Аном Комнином (аутори Алексијаде), каже да је као доместик схола Запада деловао у балканским провинцијама[4]. Исакова владавина испуњена је сукобима са моћним цариградским патријархом Михаилом Керуларијем, Керуларије је предводио опозицију Јовановом брату која га је натерала да 22. новембра 1059. године абдицира и повуче се у Студитски манастир[5]. Престо је наследио Константин X Дука (1059-1067), иако је Вријеније писао да је прво понуђена Јовану који ју је одбио упркос притиску своје супруге, Ане Даласине, да је прихвати[6]. Јован се не помиње у изворима током Константинове владавине што указује на то да је био у царској немилости упркос тврдњама Вријенија да су Јован и његов брат Исак били поштовани од стране новог цара. Типик манастира Христа Филантропа, с краја 12. века, једини је извор који сведочи о Јовановом повлачењу у манастир[7]. Јован се повукао вероватно у исто време кад и његова супруга Ана Даласина. Умро је као монах 12. јула 1067. године[4][8].
Породица
[уреди | уреди извор]
Јован Комнин је оженио Ану Даласину, ћерку Алексија Харона, вероватно 1044. године[9]. Ана, рођена 1028. године, је надживела свога супруга. Учествовала је у завери против породице Дука који су Исака свргнули са престола 1059. године. Имала је значајну улогу у свргавању Нићифора III Вотанијата (1078-1081) и уздизања Алексија на престо[10]. Следећих петнаест година била је практично савладар своме сину. Умрла је у манастиру 1100. или 1102. године[11].
Са Аном је Јован имао осморо деце[12]:
- Манојло Комнин (око 1045—1071), протостратор и куропалат, ожењен рођаком Романа IV Диогена[13].
- Марија Комнин (око 1047 - после 1094), удата за панхиперсеваста Михаила Таронита[14].
- Исак Комнин (око 1050—1102./4), севастократор[15].
- Евдокија Комнин (око 1052 - пре 1136), удата за Нићифора Мелисина[16].
- Теодора Комнин (око 1054 - пре 1036), удата за куропалата Константина Диогена[17].
- Алексије Комнин (1057-1118), цар (1081—1118)[18].
- Адријан Комнин (око 1060—1105), протосеваст, ожењен Зојом Дукином[19].
- Нићифор Комнин (око 1062 - после 1136), пансеваст севаст и друнгарије флоте.[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Komnenos" (A. Kazhdan). стр. 1143–1144.
- ^ Varzos 1984, стр. 49.
- ^ Varzos 1984, стр. 41–42, 49
- ^ а б Varzos 1984, стр. 50.
- ^ Varzos 1984, стр. 42–43
- ^ Varzos 1984, стр. 49–50
- ^ Kouroupou & Vannier 2005, стр. 41ff..
- ^ Kouroupou & Vannier 2005, стр. 65
- ^ Varzos 1984, стр. 51.
- ^ Varzos 1984, стр. 51–53
- ^ Varzos 1984, стр. 53–56
- ^ Varzos 1984, стр. 52.
- ^ Varzos 1984, стр. 61–64
- ^ Varzos 1984, стр. 64–67
- ^ Varzos 1984, стр. 64–79
- ^ Varzos 1984, стр. 80–84
- ^ Varzos 1984, стр. 85–86
- ^ Varzos 1984, стр. 87–114
- ^ Varzos 1984, стр. 114–117
- ^ Varzos 1984, стр. 118–120
Литература
[уреди | уреди извор]- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005). „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (ms. Panaghia Kamariotissa 29)”. Revue des études byzantines (на језику: French). 63: 41—69. doi:10.3406/rebyz.2005.2305.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2021. г. Приступљено 27. 06. 2023.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
