Александар Едмон Бекерел
Александар Едмон Бекерел | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. март 1820. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 11. март 1891.70 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Научни рад | |
Поље | Физика |
Институција | Берлински универзитет |
Александар Едмон Бекерел (фр. Alexandre-Edmond Becquerel; Париз, 24. март 1820 — Париз, 11. март 1891) био је француски физичар који је проучавао соларни спектар, магнетизам, електрицитет и оптику. Био је познат по својим радовима везаним за луминесценцију и фосфоресценцију. Открио је фотоволтски ефекат, који представља физику иза соларних ћелија, 1839. године[1][2] Био је син Антоана Сезара Бекерела и отац Анрија Бекерела.
Бекерел је рођен у Паризу и био је, у навратима, ученик, асистент и наследник свог оца у Музеју природне историје. Такође је постављен за професора Пољопривредног института у Версају који је био кратког века 1849. године, а 1853. године постао је шеф катедре за физику на Конзерваторијуму уметности и заната. Бекерел је био повезан са својим оцем у већини својих дела, али он сам је посветио доста пажње проучавању светлости, а посебно фотохемијским ефектима и спектроскопским карактеристикама соларне радијације и електричне светлости, као и феноменима фосфоресценције, посебно код сулфида и смеша уранијума. У вези са овим, каснијим истраживањима, осмислио је фосфороскоп.
Бекерел је објавио 1867 – 1868. године дискусију у два тома названу La Lumière, ses causes et ses effets. Такође је истраживао дијамагнетске и парамагнетске карактеристике супстанци и веома су га интересовали феномени електрохемијског распада, те је прикупио доста доказа који су ишли у прилог Фарадејевом закону електролизе и предложио је измењен исказ тог закона који је требало да покрије одређене привидне изузетке.
Види још
[уреди | уреди извор]- Антоан Сезар Бекерел - његов отац
- Анри Бекерел - његов син
- Жан Бекерел - његов унук
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вилијамс, Р. (1960). „Becquerel Photovoltaic Effect in Binary Compounds”. The Journal of Chemical Physics. 32 (5): 1505—1514. doi:10.1063/1.1730950.
- ^ Бекерел, А. Е. (1839). „Mémoire sur les effets électriques produits sous l'influence des rayons solaires”. Comptes Rendus. 9: 561—567.
Литература
[уреди | уреди извор]- јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у - Алиси, А. (1996). „Henri Becquerel: The Discovery of Radioactivity”. Radiation Protection Dosimetry. 68: 3—10. Архивирано из оригинала 28. 08. 2007. г. Приступљено 28. 02. 2008.