Алмош
Алмош | |
---|---|
Лични подаци | |
Место смрти | Трансилванија, |
Породица | |
Потомство | Арпад |
Родитељи | Емеше |
Династија | Арпадовци |
Претходник | Levedi (?) |
Наследник | Арпад |
Алмош (мађ. Álmos vezér),(р. око 820. - †око 895) године и био је један од мађарских везира и први Велики везир Мађара, праотац династије Арпадовића. Алмош на мађарском језику значи онај који је из сна.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Алмош је био син Еђека или Егека (Egyek/Ügek) и Емеше (Emese). Име по којем је забележен отац је Еђек или Егек и има значење стари (ős), а име мајке Емеше има значење мама, мамица (anyácska)[2], тако да највероватније ова имена и нису права имена ових особа већ су произашла из каснијих забележака.[3] Према легенди Алмош је добио име тако што је у Емешином сну Турул птица зачела Емешу и прорекла да ће њен будући син постати први у низу мађарских краљева.[4]
Средином 9. века Алмош је постао врховни вођа мађарских племена и ујединитељ и он је био тај који је довео Мађаре до Карпата. Сам Алмош није стигао до Панонске низије пошто је већ у време почетка велике сеобе био у позним годинама, тако да је умро пре доласка мађарских племена до Карпата.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dümmerth Dezső: Emese álma – Virrasztó géniusz, összegyűjtött esszék. Ifjúsági Lap- és Könyvkiadó, 1987
- ^ Kristó 1994, стр. 39
- ^ Kristó Gyula-Makk Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói. I.P.C. könyvek Kft., 1996
- ^ Demény István Pál (19. 09. 2006). „Emese álma”. Erdélyi Múzeum (58. kötet, 1996).
Литература
[уреди | уреди извор]- Dümmerth Dezső: Emese álma – Virrasztó géniusz, összegyűjtött esszék. Ifjúsági Lap- és Könyvkiadó, 1987.
- Kristó, Gyula (editor) (1994). Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század) (Encyclopedia of the Early Hungarian History - 9-14th centuries). Budapest: Akadémiai Kiadó. стр. 39. ISBN 978-963-05-6722-0.
- Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (Rulers of the Árpád dynasty); I.P.C. KÖNYVEK Kft. 1996. ISBN 978-963-7930-97-3..
- Kristó, Gyula: Magyar honfoglalás - honfoglaló magyarok (The Hungarians' Occupation of their Country - The Hungarians occupying their Country); Kossuth Könyvkiadó. 1996. ISBN 978-963-09-3836-5..