Анте Земљар
Анте Земљар | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. фебруар 1922. |
Место рођења | Паг, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 1. август 2004.82 год.) ( |
Место смрти | Загреб, Хрватска |
Универзитет у Загребу |
Анте Земљар (Паг, 18. фебруар 1922 — Загреб, 1. август 2004) био је југословенско-хрватски књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Анте Земљар је рођен на Пагу 1922. године. Основну и средњу школу завршио је у Пагу и Шибенику, а у Загребу је дипломирао компаративну књижевност на Филозофском факултету 1962. Учио је израду мозаика у Равени.[1]
Учествовао је у Народно-ослободилачкој борби од 1941. године као илегалац, борац покрета отпора, политички активиста и официр. Као млади илегалац је са групом својих другова после премештања логора Слана, а за време полицијског часа, на централни крст на пашком гробљу поставио венац од глоговог трња с натписом „Жртвама Слане“.
После рата уписао се на Филозофски факултет у Загребу, и био у редакцији часописа Извор. У време резолуције Информбироа бива ухапшен. Период од 1949. до 1953. године је провео као политички затвореник на Голом отоку, где је написао књигу стихова Пакао наде.
Почетком деведесетих година, у време дивљања хрватских националиста који су по хрватској рушили споменике жртвама усташког терора Земљар се томе успротивио. Године 1993. је његов мозаички атеље уништен бомбама и минама, а заједно с њим и библиотека, низ вредних уметнина и 240 нацрта пашких чипки.[2] Починиоци никада нису пронађени.
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Објавио је десетак књига. У књижевности се Анте Земљар исказао као песник, приповедач, путописац, романописац, критичар и сценариста. Сарађивао је са готово свим релевантним књижевним часописима и писао радио комедије и филмске сценарије. Посебно је успешан у неколико књига где описује климу и људе свог подрчја - хрватску обалу и кварнерска острва. Вероватно најзначајнији рад Анте Земљара је књига књиге је Харон и судбине где је изнео истину о усташком концентрационом логору Слана 1941. године.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Мозаик (Ријека, Ријечко књижевно и научно друштво, 1975.)
- Дјевица или мој Габријел о себи и другима (Сплит, Чакавски сабор,1977)
- Записи с Kубе (Ријека, с.н., 1979)
- Лептири и друге приповијетке (Загреб, Аугуст Цесарец, 1979)
- Хајка за мном по отоку 1 (Загреб, Спектар, 1985)
- Никако до младости (Загреб, Спектар, 1985)
- Улица пропуха (Ријека, Издавачки центар Ријека, 1985)
- Харон и судбине (Београд, Четврти јул, 1988)
- Пакао наде: хајка за мном по отоку 2, голооточке варијације (Загреб, Тргораст, 1997)
- Вечерњи разговори, 1995.-2000. (Ријека, Адамић, 2001)
- Трг жртава фашизма (Загреб, 2003)
- Kварнерски полиптих (Ријека, Издавачки центар Ријека, 2004)
- Мој пријатељ кос (Загреб, Дуриеуx, 2004)
- Пакао наде: хајка за мном по отоку 2, голооточке варијације (Загреб, Разлог, 2004)