Ајше-султанија (ћерка Михримах-султаније)

Хумашах Ајше-султанија
Хумашах Ајше-султанија
Лични подаци
Датум рођења	1541
Место рођења	Истанбул, Османско царство
Датум смрти	након 1604
Место смрти	Истанбул, Османско царство
Породица
Супружник	Шемси Ахмед-бег (в. 1560 — с. 1580); Феридун-паша (в. 1582 — с. 1583); Махмуд Худаји (в. 1584);
Потомство	Мехмед-бег ; Мустафа-бег ; Махмут-бег ; Осман-бег ; Абдулрахман-бег ; Салиха-султанија ; Сафије-султанија ; Хатиџе-султанија ; Фатма-султанија ; Умигулсум-султанија
Родитељи	Рустем-паша Опуковић; Султанија Михримах
султанија Османског царства

Хумашах Ајше-султанија (тур. Hümaşah Ayşе Hanımsultan) била је отоманска принцеза, кћер Султаније Михримах и Рустем паше. Била је унука Сулејмана Величанственог и његове законите супруге султаније Хурем.

Биографија

Рођена је 1541. године у Истанбулу и била је прво дете њених родитеља. 1560. године се удала за Шемси Ахмет-бега^[1], будућег великог везира. Сам Ахмед-бег је такође био члан династије; био је син султаније Шахнисе, ћерке шехзаде Абдулаха и унуке султана Бајазита.^[2]

Била је политички активна, била је супруга великог везира и кћерка најутицајније султаније икада. Као једина наследница својих родитеља наследила је велико богатство, укључујући и пет палата.

Потомство

Са Семиз Ахмет-бегом је имала деветоро деце, петоро синова и четири ћерке.

Синови

Мехмед-бег (ум. 1605) - санџак-бег Херцеговине. Умро је 1605. године.
Мустафа-бег (ум. 22. јун 1593) - санџак-бег Клиса. Такође погинуо у бици на реци Купи.
Осман-бег (ум. 1590) - санџак-бег Шебинкарахисара.
Махмут-бег (ум. 1602)
Абдурахман-бег (ум. 1597); оженио се кћерком своје сестре Салихе, са којом је имао сина Мехмета (ум. 1646), који је био велики везир за време султана Ибрахима.

Кћери

Салиха-султанија (тур. Saliha Hanım) (1561 — 1580) - најстарија кћи Хумашах Ајше. Удата у октобру 1576. године за Јусуф Синан-пашу. За њено венчање је њена бака Михримах-султанија потрошила 70 000 акчи. Умрла је 1580. године, пре своје мајке. Са њим је имала двоје деце:
- Махмуд-бег (1577—1643), који се 1612. године оженио Шах-султанијом. Салиха је имала и ћерку
- Ајше-султанија, која се удала за свог ујака Абдулрахман-бега, рођеног брата њене мајке, са којим је имала сина:
  - Мехмед-паша (1597-1646), био је велики везир за време султана Ибрахима.
Сафије-султанија (тур. Safiye Hanım) (1570 — 1624) - као једанаестогодишњакиња удата у марту 1581. године за Јусуф Синан-пашу, супруга своје покојне сестре Салихе. Са њим је имала три сина:
- Хусејин-бег
- Сулејман-бег
- Мехмет-бег, који се 1613. године оженио једном од кћери султана Мурата III.
Хатиџе-султанија (тур. Hatiçe Hanım) (1567 — 1594) - Удата је за капиџибаши Махмут-бега у децембру 1584. године. Речено је да је Хатиџе била веома богата. Махмут-бег је по жељи Нурбану султаније требало да ожени Ајше-султанију, ћерку Мурата III, али одлуком султана, оженио је Махмуд-бега са Хатиџе. Умрла је пре своје мајке, 1594. године.
Фатма-султанија (? — ?) (тур. Fatma Hanım) - удата у марту 1596. године за Јеменли Хасан-пашу, намесника Јемена и Египта (умро 1608). Заједно са својом сестром Сафије, надживела је своју мајку.

Други и трећи брак

Две године после смрти Ахмет-паше, удала се 7. априла 1582 удала се за Ахмет Феридун-пашу^[3], али брак је трајао само 11 месеци јер је паша умро 16. марта 1583. Постоји чак и верзија да се Ајше Хумашах удала по трећи пут за шејха Азиза Махмуд Худајиа 1590. године, са којим је имала једну ћерку:

Умигулсум-султанија (тур. Ümmugülsüm Hanım) (? — 1612); сахрањена је у комплексу Азиз Махмуд Худајија, одмах поред своје мајке.

Остатак живота

Ајше-султанија је отишла на хаџ 1598. године^[4]. Ајше је била жива када је султан Ахмед ступио на престо; постоји запис из харемских исплата из 1604. године султанијама, где су највише исплате су имале редом: султанија Сафије (3000 аспера дневно), султанија Хандан (1000 аспера дневно), ћерке султаније Сафије (400 аспера дневно), султанија Гевхерхан (350 аспера дневно), а затим и султанија Ајше (150 аспера дневно)^[5]. Забележенa је као удовица свог другог супруга Феридун Ахмет-паше.

Речено је да је након њене смрти оставила богатије наслеђе од државне благајне; 780 000 златника, 100 000 сребрњака и много драгуља. Забележено је да су је од све њене деце само надживеле њене кћерке Сафије и Фатма.

Референце

^ „SEMİZ AHMED PAŞA”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2023-08-15.
^ Alderson 1956, Table XXX.
^ Süreyya cilt 1 1996, стр. 19.
^ Yüksel Özemre, Ahmed (2021). Hasretini çektiğim Üsküdar, p. 25.
^ Dumas 2013, стр. 60.

Литература

Hammer, Joseph von. Geschichte des Osmanischen Reiches. — Pest: C. A. Hartleben’s Verlag, 1829. — Т. 4. — С. 102.
Necipoğlu, Gülru. The Age of Sinan. Architectural Culture in the Ottoman Empire. — London: Reaktion Books, 2005. — С. 317.
Benzoni, Gino. Dizionario Biografico degli Italiani / ed. Alberto M. Ghisalberti. — Rom: Istituto della Enciclopedia Italiana, 1981. — Т. 25.

[1] „SEMİZ AHMED PAŞA”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2023-08-15.

[FOOTNOTEAlderson1956Table_XXX-2] Alderson 1956, Table XXX.

[FOOTNOTESüreyya_cilt_1199619-3] Süreyya cilt 1 1996, стр. 19.

[4] Yüksel Özemre, Ahmed (2021). Hasretini çektiğim Üsküdar, p. 25.

[FOOTNOTEDumas201360-5] Dumas 2013, стр. 60.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]