Банатска војна крајина
| Банатска војна крајина Banater Militärgrenze | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1764—1873 | |||||||||
 Регименте у саставу Банатске војне крајине | |||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1764 | ||||||||
• Укинуто | 1873 | ||||||||
| |||||||||
Банатска војна крајина, односно Банатска војна граница (нем. Banater Militärgrenze) била је део војно-граничарског система Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од средине 18. века до 1873. године, када је развојачена, а налазила се у јужном Банату. Простирала се дуж реке Дунава, а њена територија данас припада модерним државама Србији и Румунији.[1][2][3]
Историја
[уреди | уреди извор]
Током Аустријско-турског рата (1716-1718), Хабзбуршка монархија је запосела целокупну територију дотадашњег османског Темишварског пашалука. По слову Пожаревачког мира (1718), то подручје је и званично прикључено Хабзбуршкој монархији. На том простору формирана је посебна провинција под називом Тамишки Банат, која се налазила под управом земаљске администрације са седиштем у Темишвару. У периоду између 1751. и 1764. године, о одбрани и заштити државне границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција (нем. Banatische Land-Miliz), која је била претеча Банатске војне крајине.[4][5][6]
Организација Банатске војне крајине започета је 1764. године и од тада се њена територија налазила у саставу хабзбуршке Војне крајине. Првобитно је била подељена на два пука, односно регименте: Илирско-граничарску и Немачко-банатску. Илирска одредница у називу прве регименте односила се на српске граничаре. Затим је 1769. године основан и Влашко-банатски батаљон, који је 1776. године спојен са Илирско-банатском региментом у обједињену Влашко-илирску регименту.[7]
У склопу војно-крајишког система, регименте су 1802. године добиле и бројчане ознаке, тако да су званични називи гласили: XII Немачко-банатска регимента и XIII Влашко-илирска регимента. Потом је од 1838. године у склопу Влашко-илирске регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, тако да је Банатска војна крајина од тог времена била подељена на три регименте:[8]
- XII Немачко-банатска регимента (такође називана Швапско-банатска)
- XIII Влашко-банатска регимента (такође називана Румунско-банатска)
- XIV Илирско-банатска регимента (такође називана Српско-банатска)
У периоду од 1849. до 1860. године, Банатска крајина се на југу се граничила са Кнежевином Србијом, на северу са Војводством Србијом и Тамишким Банатом, на истоку са Трансилванијом и Влашком и на западу са Славонском војном крајином. Посебним Статутом од 7. маја 1850. године, који је издао владар, уређена су разна питања која су се односила на организацију граничарске управе.[9]
Банатској војној крајини је 1851. године прикључена и Петроварадинска регимента у Срему, која је до тада била у саставу Славонске војне крајине, којој је поменута регимента враћена 1871. године.[10] Петроварадинској регименти је припадао и Шајкашки батаљон у југоисточном делу Бачке, познатом као Шајкашка, тако да је Банатска крајина у поменутом периоду обухватала и крајишке делове Срема и Бачке.
Банатска војна крајина је постојала до 1872-1873. године, када је развојачена, а њено подручје је потпало под цивилну власт и укључено у састав угарских жупанија Торонталске, Тамишке и Северинске.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Спасовић 2004.
- ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 17-33.
- ^ Илић-Мандић 2020.
- ^ Пецињачки 1974, стр. 73-80.
- ^ Илић 2011, стр. 289-310.
- ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 19.
- ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 20-21.
- ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 21.
- ^ Поповић 1953, стр. 104-112.
- ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216.
- Dubravica, Branko (2001). „Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886”. Politička misao. 38 (3): 159—172.
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Илић, Јелена (2011). „Официри Банатске земаљске милиције 1757. године” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 32: 289—310.
- Илић, Јелена (2012). „Урбар насеља Ковин (1771. година)” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 33: 199—229.
- Илић, Јелена (2012). „Расподела земље граничарима у Банату - примери насеља Идвор 1769. и Ковин 1771. године” (PDF). Српске студије. 3: 183—205.
- Илић, Јелена (2014). „Насељавање потиских и поморишких граничара у Банат (1751-1753)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 89: 35—51.
- Илић-Мандић, Јелена (2015а). „Банатска војна крајина у 18. и 19. веку” (PDF). Усмена традиција Банатске војне границе: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 17—33.
- Илић-Мандић, Јелена (2015б). „Последице рата и куге у Панчевачком дистрикту (1737-1739)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 92: 35—51.
- Илић-Мандић, Јелена (2017). „Планско насељавање у Војној крајини: Колонисти-ветерани у Немачко-банатској регименти (1764–1788)” (PDF). Држава и политике управљања (18-20. век). Београд: Историјски институт. стр. 37—56.
- Илић-Мандић, Јелена (2020). Банатска војна крајина (1764-1800). Београд: Историјски институт.
- Илић-Мандић, Јелена (2022). „Српске миграције у западном Банату у 18. веку - између милитаризације и земљишног питања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 61—76.
- Панић, Божидар Р. (2020). „Срби у Поморишју и Банатској војној граници у доба Карађорђевог устанка”. Доба Карађорђа и Саве Текелије. Рача: Народна библиотека. стр. 271—310.
- Пецињачки, Срета (1970). „Прилози за историју Баната и Банатске војне границе XVIII века”. Зборник за историју. 2: 77—91.
- Пецињачки, Срета (1974). „Документа о банатској Земаљској милицији из 1753-1761. године”. Зборник за историју. 10: 73—80.
- Поповић, Дака (1953). „Статут за хрватско-славонску и банатско-српску Војну границу од 7 маја 1850”. Зборник Матице српске: Серија друштвених наука. 5: 104—112.
- Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. 2. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. 3. Нови Сад: Матица српска.
- Спасовић, Ивана Б. (2004). Банатска војна граница и њено укидање 1872. године. Панчево: Историјски архив.
