Београдски трамвај
Београдски трамвај | |||
---|---|---|---|
Опште информације | |||
Држава | Србија | ||
Град | Београд | ||
Отварање | 1892. | ||
Електрификација | 1894–1904. | ||
Оператор | ГСП Београд | ||
Инфраструктура | |||
Дужина трасе | 42 km | ||
Ширина колосека | 1000 mm | ||
Депои | Сава | ||
Операција | |||
Линије | 12 | ||
Дужина линије | 127,3 km | ||
Возни парк | 204 | ||
| |||
Портал Трамвајски саобраћај | |||
Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 km.[1] Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. У почетку су се као погон користили коњи, Јулка и Соко.[2][3] Прва електрична линија уведена је 1894.[4] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.
Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[5][6] У октобру 1922. је очекивано 80 моторних кола одн. задњих кола из Немачке, па су пројектоване и нове линије[7] (нпр. почетком јула 1923. пуштена је у саобраћај партија од седам немачких трамваја). Линија "Калимегдан-Коларац-Ново Гробље", која је пре рата "ишла само од Коларца до Тркалишта" (под Коларцем се мисли на локацију на дан. Тргу Републике) пуштена је 23. октобра 1922. Пруга Теразије – Смедеревски ђерам продужена је у октобру 1924. до Боровог парка, близу кафане "Липов лад".[8]
Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, куда је возила Десетка, пуштен је у јулу 1935.[9] Почетком 1937. добијено је 12 нових кола, четири из "Јасенице а.д." Смедеревска Паланка, остало из творнице у Славонском Броду.[10] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом[11][12] (занимљиво да су столице биле постављене под углом[13]). За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941.[14][15] Већина трамваја је ноћила у депоу код старе електричне централе, а остали у улици Краља Александра.[16] Према тарифи усвојеној 1936, вожње су коштале 1, 1,5 или 2 динара (раније су постојале карте скупље од 2 динара). Карте од 1,5 и 2 динара су биле 20 одн. 25% јефтиније у картонима за 30 вожњи.[17] Трамваји су имали "тролу са точкићем уместо тролу у облику лире", чије је варничење ометало радиофонију; скретницама су управљали службеници Дирекције, "обично какав старац".[18] Подлога пруге у ул. Краља Милана промењена је 1937. из бетонске у макадамску, ради лакшег оправљања и мање буке.[19]
На лето 1940. стигло је пет кола нових италијанских трамваја, зелене боје. Новина у њима је била то што су се карте наплаћивале на улазу, уместо да кондуктер обилази путнике. Капацитет је био 100 путника, али се могло попунити и до "140".[20]
Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа.[21]Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем, али су 1982. године одбијени јер је донесена одлука како ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа. Године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[22]
Крајем 2000-их година започела је модернизација система, а последње промене биле су 2010. године.
Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914.
[уреди | уреди извор]Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[4]
Трамвајске линије пре Другог светског рата
[уреди | уреди извор]Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[21]
- Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
- Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
- Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630.
- Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је укинута августа 1939. и замењена аутобуском линијом,[23] а што је било замишљено као претходница тролејбуса.[24]
- Линија 7 – Калемегдан - Ново Гробље, која је пролазила Поенкареовом/Македонском, као и линија 9-А (Ново гробље - ул. Адмирала Пикоа, данашња Мије Ковачевића) - замењене су аутобусом 27 у априлу 1940.[25][26][27][28]
- Линија 12 – Кнежев споменик - Дедиње[29]
Основне информације
[уреди | уреди извор]Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 11 трамвајских линија:
- 2 Пристаниште – Вуков споменик – Пристаниште
- 3 Омладински стадион – Кнежевац
- 3Л Ташмајдан – Железничка станица Топчидер
- 5 Калемегдан /Доњи град/ – Устаничка
- 6 Ташмајдан – Устаничка
- 7 Устаничка – Блок 45
- 9 Бањица – Блок 45
- 10 Калемегдан /Доњи град/ – Бањица
- 11 Калемегдан /Доњи град/ – Блок 45
- 12 Омладински стадион – Баново Брдо
- 13 Баново брдо – Блок 45
- 14 Устаничка – Бањица
Укинуте линије:
- 1 Калемегдан /Доњи град/ – Кнежевац[30][31]
- 4 Калемегдан /Доњи град/ – Омладински стадион
- 7Л Ташмајдан – Блок 45
- 8 Омладински стадион – Вождовац[32][33]
Током ноћи саобраћале су само две линије:
- 7Н: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јануара 2017)
- 9Н: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена аутобуска линија 33Н која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)
Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).
Тренутно (јун 2023), линије 3 и 3Л су привремено укинуте због радова на шинама на потезу од Топчидера до Кнежевца.
Возни парк
[уреди | уреди извор]Слика | Назив | број | нумерација |
---|---|---|---|
Tatra KT4 | 146 | 2201-2420 | |
Düwag Be4/6[34] | 28 | 2601-2628 | |
CAF Urbos 3 | 30 | 1501-1530 | |
Tatra T4 | 1 (није у употреби) | 1004 |
Занимљивости из историје о трамвајима
[уреди | уреди извор]- 23. новембра 1937. године у Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[35]
- За релативно кратко време ће се почети са изградњом подземне саобраћајне мреже Београда. Правци ће бити они који су покривени трамвајским линијама према подацима из 1938. године.[21]
- Простор обухваћен линијом 2 се сматра центром града. Пре Другог светског рата, неки улични продавци нису смели радити унутар те линије.[36]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
-
Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
-
Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
-
Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
-
Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
- ^ Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013)
- ^ „ТРАМВАЈ ИШАО У РИКВЕРЦ: Бахато паркирање у БГ-у из 1892.”. Нпортал. 5. 1. 2022. Приступљено 23. 1. 2022.
- ^ а б Стојановић 2016, стр. 129–135
- ^ „Београдски трамвај”. Време. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Трамваји и осветлење града Београда 1892-1932. Београд: Дирекција трамваја и осветљења.
- ^ "Политика", 21. окт. 1922, стр. 4
- ^ "Политика", 20. окт. 1924, стр. 6
- ^ "Политика", 26. јул 1935
- ^ "Време", 3. јан. 1937
- ^ "Време", 5. август 1938
- ^ "Време", 16. август 1938 (фото на Теразијама)
- ^ "Политика", 5. авг. 1938
- ^ "Политика", 21. феб. 1941
- ^ "Политика", 25. феб. 1941
- ^ „Политика”, 6. јул 1935
- ^ „Политика”, 25. јул 1936
- ^ „Политика”, 27. јул 1936
- ^ "Политика", 22. авг. 1937, стр. 16
- ^ "Политика", 8. авг. 1940
- ^ а б в Главне саобраћајне линије Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
- ^ „Ненад Говедаревић: Трамваји у Србији 1892-2008” (PDF). Машински факултет УНИ. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „На линији Кнежев споменик - Кланица уведен аутобуски саобраћај уместо трамваја 9. - У: Време, 8. август 1939. година”. Дигитална НБС. Приступљено 17. 1. 2020.
- ^ "Политика", 8. авг. 1939
- ^ "Политика", 27. март 1940
- ^ "Политика", 20. април 1940
- ^ "Политика", 23. апр. 1940
- ^ "Политика", 30. мај 1940
- ^ „Najopasnija tramvajska linija u Beogradu ukinuta je posle 3 nesreće na strmim ulicama Dedinja i Senjaka”. Kaldrma.rs. 27. 11. 2022. Приступљено 13. 1. 2024.
- ^ Beljan, Mateja (5. 9. 2018). „Nova mapa saobraćaja u Beogradu zbog Mosta na Adi: Da li će se Beograđani opet voziti tramvajima 1, 4 i 8?”. Телеграф. Приступљено 13. 1. 2024.
- ^ Vrećo, Jovana (14. 10. 2020). „Misterija broja 1: Kako je prva tramvajska linija pala u zaborav, a "dvojka" ušla u legendu”. 24sedam.rs. Приступљено 13. 1. 2024.
- ^ Živković, Aleksandar. „Crna zastava za “osmicu”: Neverovatan razlog za ukidanje tramvaja 8”. 011info.com. Приступљено 13. 1. 2024.
- ^ „Zaplet sa šina zvan “osmica” – linija koju je Beograd izgubio”. Kaldrma.rs. 8. 12. 2023. Приступљено 13. 1. 2024.
- ^ „Zaboravljeni beogradski “Švajcarac””. Kaldrma.rs. 28. 12. 2023. Приступљено 13. 1. 2024.
- ^ Време у сликама. - У: Време, 23. новембар 1937
- ^ "Политика", 30. јан. 1938
Литература
[уреди | уреди извор]- Стојановић, Дубравка (2016). Калдрма и асфалт : урбанизација и европеизација Београда : 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Проблем прелазних трамвајских карата. - У: Београдске општинске новине, 1. децембар 1933.
- Како су изгледали трамваји у Београду кроз историју
- Трамвајске линије у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2020)
- Историја трамваја у Београду
- „Pre kruga dvojke najvažnija u Beogradu je bila - linija jedinice. Šta se s njom desilo?”. Телеграф. 12. 8. 2020. Приступљено 12. 8. 2020.
- Два ветерана причају о старим београдским коњским трамвајима. "Време", 17. нов. 1934.