Бечка партија

	a	b	c	d	e	f	g	h
8									8
7									7
6									6
5									5
4									4
3									3
2									2
1									1
	a	b	c	d	e	f	g	h

Бечка партија

Бечка па́ртија је шаховско отварање које почиње потезима:

1. e2-e4 e7-e5 2. Сб1-ц3.

Историја

Беч, некада један од шаховских центара света, ушао је у историју шаховских отварања захваљијући својим шахистима. Они су средином XIX века анализирали отварање чији је циљ да се потезом 2. Сб1-ц3 прво онемогући противудар да д7-д5 (као што је случај у Фалкберовом противгамбиту и да се тек тада пешак постави на ф2-ф4. На челу бечких шахиста који су заслужни за анализе и пропагирање овог отварања био је Хампе (1814—1876). Бечку партију, које данас нема на већим шаховским турнирима, касније су анализирали велики мајстори шаха Жак Мизес и Рудолф Шпилман (1884—1942). Ово отварање су са успехом за белог примењивали Рудолф Шпилман и Бент Ларсен.

Основне варијанте

После 2. Сб1-ц3 црни има два главна наставка:

• 2…Сф8-ф6 — најраспрострањенији. Тада је бели пред избором:
  • 3. ф2-ф4 — прелазећи на игру у духу краљевог гамбита
  • 3. Лф1-ц4 — тежећи да добије позицију у духу ловчевог отварања. На напад 3…Сф6:e4 са идејом на 4. Сц3:e4 се одговара са 4…д7-д5, при чему је боље не наставити 4. Сц4:ф7+ Kpe8:ф7 5. Сц3:e4 d7-d5, што води ка предности црног, а 4. Дд1-х5 Се4-д6 5. Лц4-б3 Сб8-ц6 6. Сц3-б5 г7-г6 7. Дх5-ф3 ф7-ф5 8. Дф3-д5 Дд8-e7 9. Сб5:ц7+ Kpe8-д8 10. Сц7:a8 б7-б6.
• 2…Кб8-ц6 — мање активан, а притом и редак потез.

Бели се може сачувати од ове варијанте потезом 3. Сг1-ф3, прелазећи у Игру четири скакача.

Литература

• Константинопольский А. М., Лепешкин В. Ф. Венская партия. М., ФиС. 1989. ISBN 978-5-278-00168-3.