Битка код Грос Јегерсдорфа
Битка код Грос Јегерсдорфа | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Седмогодишњег рата | |||||||
Битка код Грос Јегерсдорфа | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Руска Империја | Пруско краљевство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Степан Фјодорович Апраксин | Ханс фон Левалт | ||||||
Јачина | |||||||
55.000[1] - 75.000[2] | 25.000[1] - 25.500[3] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
5.400[2] - 5.950 погинулих и рањених[1] | 4.500[1] - 5.000 погинулих и рањених[2] |
Битка код Грос Јегерсдорфа вођена је 30. августа 1757. године између руске и пруске војске. Део је Седмогодишњег рата.[1]
Битка
[уреди | уреди извор]Руски маршал Апраксин је са око 55.000 људи прешао Прегел (Прегоља) и 29. августа ноћио западно од Норкитена (нем. Norkitten) у намери да наредног дана нападне Прусе који су се налазили западно од села Грос Јегерсдорф (нем. Gross Jagersdorf).[1]
Пруски маршал Ханс фон Левалт (нем. Hans von Lehwaldt) са око 25.000 војника предухитрио је Русе и у зору 30. августа прешао у напад, претпостављајући да има пред собом слабије руске снаге. На десном крилу је са 15 ескадрона, северно од Удербалена (нем. Uderballen) успео да потисне руску коњицу, али је убрзо обухватним контранападом пешадије присиљен да се повуче на висове јужно од места. На левом крилу су 35 пруских ескадрона потисли руску коњицу јужно од Вајнотена (нем. Veynothen) и заробили 10 топова, али су затим снажном артиљеријском паљбом из Норкитенске шуме (нем. Wald von Norkitten) присиљени на повлачење у висину Вајнотена, где су остали штитећи леви бок пешадије. Пруске снаге у центру (20 батаљона) са две колоне преко Удербалена и Даупелкелна напале су руске трупе, које су се прикушљале за напад и потиснуле их у шуму, где су дале јак отпор. Пошто нису имали чврсту јединствену команду, руски заповедници самоиницијативно су реаговали. Уз снажну артиљеријску подршку и садејство левог крила, генерал П. А. Румјанцев је противнападом резерве око 9 часова присилио Прусе на повлачење према Грос Јегерсдорфу, одакле су неометано одступили на северну обалу Прегела.[1]
Последице
[уреди | уреди извор]Маршал Апраксин је пропустио да искористи победу и гони поражене. Након неуспешног преласка реке Але код Фридланда, на опште изненађење, 8. септембра наредио је одступање на границу. Због тога је смењен и стављен пред суд. Пруски губици износили су око 4.500 људи, а руски око 5.970.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 335
- ^ а б в Tucker 2009, стр. 771
- ^ Tucker 2009, стр. 771
Литература
[уреди | уреди извор]- Tucker, Spencer C. (2009). A Global Chronology of Conflict. стр. 771.
Извори
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, том 3 (335)