Пређи на садржај

Битка код Панчева

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Панчева
Део Мађарске револуције
Време2. јануар 1849.
Место
Исход српска победа
Сукобљене стране
Српска Војводина Краљевина Угарска
Команданти и вође
Стеван Книћанин Ерне Киш
Јачина
8.000–10.000
40 топова
непознато
Жртве и губици
непознати непознати

Битка код Панчева или Наделска битка (мађ. Pancsovai ütközetben) била је битка у оквиру Мађарске револуције у којој су се сукобиле војска Срба из Војводине под командом Стевана Книћанина и мађарска војска под командом Ернеа Киша. Срби су у овој бици однели победу.

Наоружање војски

[уреди | уреди извор]

Мађарска војска носила је тада стандардне разнолике мађарске униформе, углавном високе капе налик Наполеоновски тј чако, затим кепије сличне француским, униформе плаве и зелене боје, а најдоминантнија униформа била је браон боје за пешадију. Такође су имали ранчеве и укрштене грудне појасеве. Мађарски хусари су носили јакну и мађарску униформу која се звала атила. Српска војска углавном добровољци били су обучени у српску народну ношњу, која се састојала од црвеног феса, црвеног јелека и шалвара, као и опанака,неки војници су носили српску војвођанску ношњу, док су регуларне јединице српске војске носиле граничарски црни чако, браон униформу са црним опасачима, а неки војници аустријску белу униформу. Обе војске имале су коњицу и биле су наоружане топовима, пушкама кремењачама, кубурама и сабљама.

Мађарски генерал Киш, победник код Перлеза кренуо је 2. јануара 1849. са својим трупама у напад на Панчево. У Панчеву су Мађаре дочекали Срби предвођени Стеваном Книћанином. Развила се жестока борба у којој су Срби успели да одбију више напада мађарске коњице и пешадије. Када је Книћанин приметио колебање у мађарској војсци, наредио је противнапад. Добровољци из Србије и панчевачки гардисти су с таквом жестином кренули у напад, да су се мађарски војници разбежали по снежним тршчарама у околини. Вајда Јанош, млади песник и учесник напада на страни Мађара, написао је да је „повлачење Мађара личило на повлачење Наполеона из Русије”.

После битке

[уреди | уреди извор]

После победе код Панчева Срби су 19. јануара ослободили Вршац и Белу Цркву. Книћанин је проглашен почасним грађанином Панчева. Поред Стевана Книћанина, још многи борци су се истакли храброшћу међу које спада капетан Адам Косанић.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Срби и револуција 1848—1849, Илустрована војна историја, Душан М. Бабац, стр. 38—39

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]