Битка код Панчева
Битка код Панчева | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Мађарске револуције | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Српска Војводина | Краљевина Угарска | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Стеван Книћанин | Ерне Киш | ||||||
Јачина | |||||||
8.000–10.000 40 топова | непознато | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознати | непознати |
Битка код Панчева или Наделска битка (мађ. Pancsovai ütközetben) била је битка у оквиру Мађарске револуције у којој су се сукобиле војска Срба из Војводине под командом Стевана Книћанина и мађарска војска под командом Ернеа Киша. Срби су у овој бици однели победу.
Наоружање војски
[уреди | уреди извор]Мађарска војска носила је тада стандардне разнолике мађарске униформе, углавном високе капе налик Наполеоновски тј чако, затим кепије сличне француским, униформе плаве и зелене боје, а најдоминантнија униформа била је браон боје за пешадију. Такође су имали ранчеве и укрштене грудне појасеве. Мађарски хусари су носили јакну и мађарску униформу која се звала атила. Српска војска углавном добровољци били су обучени у српску народну ношњу, која се састојала од црвеног феса, црвеног јелека и шалвара, као и опанака,неки војници су носили српску војвођанску ношњу, док су регуларне јединице српске војске носиле граничарски црни чако, браон униформу са црним опасачима, а неки војници аустријску белу униформу. Обе војске имале су коњицу и биле су наоружане топовима, пушкама кремењачама, кубурама и сабљама.
Битка
[уреди | уреди извор]Мађарски генерал Киш, победник код Перлеза кренуо је 2. јануара 1849. са својим трупама у напад на Панчево. У Панчеву су Мађаре дочекали Срби предвођени Стеваном Книћанином. Развила се жестока борба у којој су Срби успели да одбију више напада мађарске коњице и пешадије. Када је Книћанин приметио колебање у мађарској војсци, наредио је противнапад. Добровољци из Србије и панчевачки гардисти су с таквом жестином кренули у напад, да су се мађарски војници разбежали по снежним тршчарама у околини. Вајда Јанош, млади песник и учесник напада на страни Мађара, написао је да је „повлачење Мађара личило на повлачење Наполеона из Русије”.
После битке
[уреди | уреди извор]После победе код Панчева Срби су 19. јануара ослободили Вршац и Белу Цркву. Книћанин је проглашен почасним грађанином Панчева. Поред Стевана Книћанина, још многи борци су се истакли храброшћу међу које спада капетан Адам Косанић.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мађарска војска 1848-1849.
-
Униформа коњице Мађарске војске
-
Капе Мађарске војске
-
Униформе Мађарске војске
-
Униформа Мађарске војске
-
Стеван Книћанин
-
Пиштољи и сабље војводе Стевана Книћанина
-
Српски војник шајкаш
-
Генерал Киш
-
Мађарски топ
Литература
[уреди | уреди извор]- Срби и револуција 1848—1849, Илустрована војна историја, Душан М. Бабац, стр. 38—39