Божидар Горажданин
Божидар Горажданин | |
|---|---|
| Пуно име | Божидар Љубавић Горажданин |
| Место рођења | Стари Влах, Османско царство |
| Место смрти | Ново Горажде, Османско царство |
| Деца | Теодор и Ђорђе |
Божидар Љубавић, остао упамћен по надимку Горажданин, је 1519. године у цркви Светог Ђорђа у Сопотници, у близини данашњег Новог Горажда, у цркви задужбини "великог војводе русага босанскога и кнеза дринског" херцега Стефана, отворио други најстарију штампарију на Балкану, а прву на територији Републике Српске и Босне и Херцеговине. Први управитељи те штампарије су били његови синови Теодор Љубавић и Ђорђе Љубавић. Божидар је послао синове у Венецију одакле су донијели опрему за рад штампарије, која је понијела назив Дринска штампарија, а у међувремену из манастира Милешева преселио у Сопотницу.
Народна библиотека у Новом Горажду носи име по Божидару Горажданину. Његов унук је Димитрије Љубавић.
Види још
[уреди | уреди извор]- Ново Горажде
- Сопотница
- Божидар Вуковић
- Стефан Вукчић Косача
- Манастир Милешева
- Горажданска штампарија
- Гораждански молитвеник
Литература
[уреди | уреди извор]- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.