Брокуле
| Брокуле | |
|---|---|
 | |
| Врста | Brassica oleracea |
| Група култивара | Italica |
| Порекло | Италија, пре више од 2.000 година[1][2] |
Брокуле (лат. Brassica oleracea var. silvestris) су назив за неколико култивара дивљег купуса (Brassicas).[3] Име потиче од итал. broccoli — гранати купус.[4]
Брокуле су класификоване у култиварску групу Italica врсте Brassica oleracea. Брокуле имају велике цветне главе, обично тамнозелене боје, уређене у структуру налик на крошњу која се изгранава из дебелог, јестивог стабла које је обично светло зелено. Маса цветне главе је окружена листовима.[3] Брокуле подсећају на карфиол, који је различита култиварска група исте Brassica врсте. Заједно су 2016, Кина и Индија произвеле 73% светске продукције усева брокула и карфилоа.[5]
Брокуле су резултат узгоја култивираних Brassica усева у северном Медитерану почевши од око 6. века п. н. е.[6] Од времена Римског царства, брокуле су биле у свакодневној употреби,[7] у сировом или куваном облику. Брокуле су посебно богат извор витамина Ц и витамина К. Задржај њихових карактеристичних глукозинолатних једињења која садрже сумпор, изотиоцијаната и сулфорафана, се умањује кувањем, а бива у већој мери очуван при припреми паром, у микроталасној пећи или при пржењу.[8]
Рапини, који се понекад назива „броколи рабе”, је различита врста од брокуле, формирајући сличне, али мање главе, и заправо је врста подземна кораба (Brassica rapa).[9]
Опис
[уреди | уреди извор]Брокуле расту и развијају се попут карфиола. Горњи дио ове биљке се назива глава, и она је као и код карфиола сачињена од мноштва мањих „букетића“, који су опет образовани не потпуно развијеним цвастима, али у сваком случају, дају се уочити ситни пупољци. Глава је најчешће тамнозелене до плавкасто зелене боје. Рјеђе се срећу сорте жуте, љубичасте или бијеле боје. Вријеме вегетације брокуле износи од 14 - 15 мјесеци.
"Жетва“ брокуле се обавља када су пупољци средине главе добро развијени али још увијек затворени. Дакле, још увијек затворене цвасти се заједно са струком, тј. стабљиком дужине 10-15 cm одсијецају. Одсијеца се увијек тако, да на стабљици остану поједини, али не многи листови. Са споредних пупољака који се развијају постранице, касније ничу мале цвјетне главице, које се такође одсијецају. Дакле усијецати и користити се могу посебно глава а посебно стабљика, а може и одвојено.
Историја
[уреди | уреди извор]Брокуле воде поријекло из Мале Азије. У Европи су једино биле познате на подручју Италије. Катарина Медичи их је у 16. вијеку испоручила за Француску, одакле су под називом „италијанска шпаргла“ доспијели и у Енглеску. Амерички предсједник Томас Џеферсон је у 18. вијеку увео брокуле у пољопривреду Америке, првобитно само као пробну биљку.
Броколи је настао као резултат узгоја појединих врста купуса у северном Медитерану почевши од око шестог века пре нове ере.[6] Броколи води порекло од примитивних сорти узгајаних у Римском царству и највероватније је побољшан вештачком селекцијом на јужном италијанском полуострву или на Сицилији.[7][10][11] Броколи се проширио у северну Европу у 18. веку, а у Северну Америку су га донели италијански имигранти у 19. веку.[10] После Другог светског рата, оплемењивање америчких и јапанских Ф1 хибрида повећало је приносе, квалитет, брзину раста и регионалну адаптацију, чиме су настале сорте које су од тада биле најпопуларније: 'Премијум кроп', 'Пакман' и ' Маратон'.[10]
Друге сорте групе Brassica oleracea
[уреди | уреди извор]Остале групе сорти Brassica oleracea укључују купус (Capitata група), карфиол и римску брокулу (Botrytis група), кељ (Acephala група), раштан (Viridis група), келерабу (Gongylodes група), прокељ (Gemmifera група) и кај-лан (Alboglabra група).[12] Пошто су ове групе исте врсте, оне се лако хибридизују: на пример, броколини или „тендерстем броколи“ је укрштање броколија и кај-лана.[13] Сорте броколија чине генетску основу „тропског карфиола” који се обично узгаја у јужној и југоисточној Азији, иако у топлијим условима дају главицу више налик карфиолу.[10][14]
| Производња броколија — 2019 (укључује карфиол) | |
|---|---|
| Земља | Продукција милиона тона |
 Кина |
10,6 |
 Индија |
9,1 |
 Сједињене Државе |
1,2 |
 Шпанија |
0,7 |
 Мексико |
0,7 |
| World | 26,9 |
| Извор: FAOSTAT Уједињених нација[15] | |
Варијетети
[уреди | уреди извор]Неке од сорти брокуле јесу: атлантик, калабрезер, корвет, зелено пупољчаст, пурпурно пупољчаст, примо, спарко и јужни комет.
Постоје три најчешће узгајане врсте броколија.[10] Најпознатија је Calabrese broccoli, која се често назива једноставно „броколи”, названа по Калабрији у Италији. Она има велике (10–20 cm) зелене главе и дебеле стабљике. То је годишњи усев у хладној сезони. Проклијали броколи (бели или љубичасти) има већи број главица са много танких стабљика.[16] Љубичасти карфиол је врста броколија која се узгаја у Европи и Северној Америци. Има главу у облику карфиола, али се састоји од много ситних цветних пупољака. Понекад, али не увек, има љубичасту боју на врховима цветних пупољака. Љубичасти карфиол такође може бити беле, црвене, зелене или друге боје.[17]
Друге популарне сорте укључују белстар, плави ветар, коронадска круна, судбина, дичико, зелени голијат, зелена магија, љубичасто клијање, романеско, сун кинг и валтам 29.[11][18]
Бенефорте је сорта броколија која садржи 2-3 пута више глукорафанина и произведена је укрштањем броколија са дивљом сортом купуса, Brassica oleracea var villosa.[19]
Садња и узгој
[уреди | уреди извор]Главни и највећи засади у Европи су у западним земљама Медитерана, а посебно су познати засади у предјелу Вероне. У земљама централне и сјеверне Европе, брокуле се скоро и не узгајају јер показује слабу отпорност на хладније вријеме.
Хранљива вредност
[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 141 kJ (34 kcal) |
6,64 g | |
| Шећери | 1,7 g |
| Прехрамбена влакна | 2,6 g |
0,37 g | |
2,82 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (4%) 31 μg(3%) 361 μg1403 μg |
| Тиамин (Б1) | (6%) 0,071 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (10%) 0,117 mg |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,639 mg |
| Витамин Б5 | (11%) 0,573 mg |
| Витамин Б6 | (13%) 0,175 mg |
| Фолат (Б9) | (16%) 63 μg |
| Витамин Ц | (107%) 89,2 mg |
| Витамин Е | (5%) 0,78 mg |
| Витамин К | (97%) 101,6 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (5%) 47 mg |
| Гвожђе | (6%) 0,73 mg |
| Магнезијум | (6%) 21 mg |
| Манган | (10%) 0,21 mg |
| Фосфор | (9%) 66 mg |
| Калијум | (7%) 316 mg |
| Натријум | (2%) 33 mg |
| Цинк | (4%) 0,41 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 89,3 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Даље, брокуле садржи многобројне "секундарне биљне материје": флавоноиди, индоли, изотиоцинат и друге. Такође садрже једно антиканцерогено једињење чије дјеловање је доказано у већем броју научних студија на културама ћелија и на експерименталним животињама. То једињење се назива сулфорафан (SUL, 1-изотиоцијанат-4-(метилсулфинил)бутан).
На Универзитету Саскачеван у Канади доказано је да брокуле садрже материје које људски организам штите од појаве артериосклерозе и хипертоније (повишен крвни притисак).
Кулинарство
[уреди | уреди извор]Брокуле се за јело могу употребљавати и сирове и припремљене. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз брокуле су, поред соли, погодни изрендан свјеж мускатни орашчић, бијели лук, и печене борове сјеменке.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Припремљене брокуле -
Сицилијанске љубичасте брокуле -
-
Брокуле у цвету
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Buck, P. A (1956). „Origin and taxonomy of broccoli”. Economic Botany. 10 (3): 250—253. doi:10.1007/bf02899000.
- ^ Stephens, James. „Broccoli—Brassica oleracea L. (Italica group)”. University of Florida. стр. 1. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2009.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 182. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „broccoli”. Merriam-Webster's Collegiate Dictionary (11th изд.). стр. 156. ISBN 978-0-87779-809-5. Приступљено 9. 4. 2014.
- ^ „Broccoli (and cauliflower) production in 2016, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2017. Приступљено 31. 10. 2018.
- ^ а б Maggioni, Lorenzo; Bothmer, Roland; Poulsen, Gert; Branca, Ferdinando (2010). „Origin and Domestication of Cole Crops (Brassica oleracea L.): Linguistic and Literary Considerations”. Economic Botany. 64 (2): 109—123. doi:10.1007/s12231-010-9115-2.
- ^ а б Nonnecke, Ib (новембар 1989). Vegetable Production. Springer-Verlag New York, LLC. стр. 394. ISBN 978-0-442-26721-6.
- ^ Nugrahedi, Probo Y.; Verkerk, Ruud; Widianarko, Budi; Dekker, Matthijs (2015). „A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 55 (6): 823—838. ISSN 1040-8398. PMID 24915330. doi:10.1080/10408398.2012.688076.
- ^ Main, Sandy. „Rapini/Broccoli Raab”. sonomamg.ucanr.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 5. 2015. г. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ а б в г д Stansell, Zachary; Björkman, Thomas (1. 10. 2020). „From landrace to modern hybrid broccoli: the genomic and morphological domestication syndrome within a diverse B. oleracea collection”. Horticulture Research (на језику: енглески). 7 (1): 159. ISSN 2052-7276. S2CID 224724369. doi:10.1038/s41438-020-00375-0.
- ^ а б Stansell, Zachary; Hyma, Katie; Fresnedo-Ramírez, Jonathan; Sun, Qi; Mitchell, Sharon; Björkman, Thomas; Hua, Jian (1. 7. 2018). „Genotyping-by-sequencing of Brassica oleracea vegetables reveals unique phylogenetic patterns, population structure and domestication footprints”. Horticulture Research (на језику: енглески). 5 (1): 38. ISSN 2052-7276. PMC 6026498
. PMID 29977574. doi:10.1038/s41438-018-0040-3.
- ^ Dixon, G.R. (2007). Vegetable brassicas and related crucifers. Wallingford: CABI. ISBN 978-0-85199-395-9.
- ^ Stansell, Zachary; Farnham, Mark; Björkman, Thomas (2019). „Complex Horticultural Quality Traits in Broccoli Are Illuminated by Evaluation of the Immortal BolTBDH Mapping Population”. Frontiers in Plant Science (на језику: енглески). 10: 1104. ISSN 1664-462X. PMC 6759917 . PMID 31620146. doi:10.3389/fpls.2019.01104 .
- ^ Bjorkman, T.; Pearson, K. J. (1. 1. 1998). „High temperature arrest of inflorescence development in broccoli (Brassica oleracea var. italica L.)”. Journal of Experimental Botany. 49 (318): 101—106. ISSN 0022-0957. doi:10.1093/jxb/49.318.101 .
- ^ „Broccoli (and cauliflower) production in 2019, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2020. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 10. 2. 2021.
- ^ „Broccoli”. Royal Horticultural Society. Архивирано из оригинала 24. 3. 2020. г. Приступљено 24. 3. 2020.
- ^ Branca, Ferdinando (2008), Prohens, Jaime; Nuez, Fernando, ур., „Cauliflower and Broccoli”, Vegetables I: Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae, Handbook of Plant Breeding (на језику: енглески), New York, NY: Springer, 1, стр. 151—186, ISBN 978-0-387-30443-4, doi:10.1007/978-0-387-30443-4_5
- ^ „The Best Broccoli Varieties to Grow Your Own”. Gardener's Path. 28. 6. 2018. Архивирано из оригинала 2. 6. 2019. г. Приступљено 2. 6. 2019.
- ^ „British research leads to UK-wide launch of Beneforté broccoli”. Quadram Institute. 25. 6. 2012. Приступљено 24. 3. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- PROTAbase on Brassica oleracea (cauliflower and broccoli)
- List of North American broccoli cultivars Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2015), USDA/ARS Vegetable Laboratory
- Lee, Lisa-Ann (22. 2. 2017). „Creating a broccoli for all seasons to hedge against climate change”. newatlas.com. Приступљено 26. 2. 2017.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
